Na sredstva koja poslodavac isplati zaposlenima naime rekreacije plaća se porez na dohodak građana na zaradu
Na sredstva koja poslodavac isplati zaposlenima naime rekreacije plaća se porez na dohodak građana na zaradu
„Preduzeće (poslodavac) je tokom 2009. i 2010. godine svim zaposlenima obezbeđivao mogućnost rekreacije, i po tom osnovu preduzeće je primalo fakture od strane sportskih organizacija, sa kojima je imalo zaključene ugovore, i vršilo je plaćanje ugovorenih iznosa po tom osnovu. Pojedinačni ugovori o radu koje je poslodavac zaključio sa svojim zaposlenima ne sadrže odredbe koje se odnose na obavezu poslodavca da obezbedi rekreaciju zaposlenima.
Odredbom člana 13. Zakona o porezu na dohodak građana („Sl. glasnik RS“, br. 24/2001, 80/2002, 80/2002 – dr. zakon, 135/2004, 62/2006, 65/2006 – ispr., 31/2009, 44/2009 i 18/2010 – dalje: Zakon) propisano je da se pod zaradom smatra zarada koja se ostvaruje po osnovu radnog odnosa, definisana zakonom kojim se uređuju radni odnosi i druga primanja zaposlenog. Takođe, zaradom se smatraju i primanja u obliku bonova, novčanih potvrda, akcija, osim akcija stečenih u postupku svojinske transformacije, ili robe, činjenjem ili pružanjem pogodnosti, opraštanjem duga, kao i pokrivanjem rashoda obveznika novčanom nadoknadom ili neposrednim plaćanjem, saglasno članu 14. Zakona.
Prema tome, kako je, na teret svojih sredstava poslodavac u toku 2009. i 2010. godine, zaposlenima omogućio rekreaciju, a da to, opštim aktom kod poslodavca, kao ni pojedinačnim ugovorom o radu, nije bilo uređeno kao obaveza poslodavca, odnosno pravo zaposlenog, davanje poslodavca u takvom slučaju ima poreski tretman ličnih primanja zaposlenog i da podleže oporezivanju porezom na dohodak građana na zaradu.“
Mišljenje Ministarstva finansija br. 414-00-22/2011-04 od 09.05.2011. godine