Mogućnost sprovođenja postupka prinudne naplate poreske obaveze na penziji poreskog obveznika

Mogućnost sprovođenja postupka prinudne naplate poreske obaveze na penziji poreskog obveznika

 

„Poreska uprava može prinudnu naplatu poreske obaveze sprovesti na jednom ili više sredstava prinudne naplate iz člana 92. stav 1. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji („Sl. glasnik RS“, br. 80/2002, 84/2002 – ispr., 23/2003 – ispr., 70/2003, 55/2004, 61/2005, 85/2005 – dr. zakon, 62/2006 – dr. zakon, 63/2006 – ispr. dr. zakona, 61/2007, 20/2009, 72/2009 – dr. zakon, 53/2010, 101/2011, 2/2012 – ispr. i 93/2012 – dalje: Zakon), što znači i na penziji – zaplenom na njenom delu koji zakonom nije izuzet od izvršenja i nalogom isplatiocu penzije da novčani iznos za koji je određeno izvršenje, obustavlja i uplaćuje na propisani uplatni račun javnih prihoda do potpune naplate.

Imajući u vidu da na penziji poreskog obveznika može, pored zaplene radi prinudne naplate poreske obaveze, postojati i zaplena po osnovu potraživanja drugih poverilaca (sa prvenstvenim redom prvenstva, ili sa redom prvenstva istim kao poresko potraživanje koje se prinudno naplaćuje iz te penzije), rešenjem o prinudnoj naplati poreza iz penzije poreskog obveznika ne određuje se deo penzije u apsolutnom iznosu (kao predmet zaplene), već se određuje idealni deo penzije do koga se, u skladu sa zakonom (sada je to do dve trećine penzije), može odrediti zaplena i obustava radi naplate svih potraživanja koja se namiruju iz te penzije (po odgovarajućem redu prvenstva).

Naime, prema odredbi člana 92. stav 1. Zakona, prinudna naplata sprovodi se na:

  1. novčanim sredstvima poreskog obveznika – prenosom sredstava sa računa poreskog obveznika, uključujući i sredstva na deviznom računu, na uplatni račun javnih prihoda;
  2. novčanim potraživanjima poreskog obveznika – prenosom potraživanja na uplatni račun javnih prihoda;
  3. 2a) zaradi, odnosno naknadi zarade, odnosno penziji – zaplenom na određenom delu tog primanja i nalogom isplatiocu da novčani iznos za koji je određeno izvršenje, obustavlja i uplaćuje na propisani uplatni račun javnih prihoda do potpune isplate;
  4. nenovčanim potraživanjima poreskog obveznika – zabranom, prenosom potraživanja i popisom sa procenom, zaplenom i prodajom predmeta potraživanja;
  5. gotovom novcu i hartijama od vrednosti – popisom i zaplenom;
  6. pokretnim stvarima – zaplenom i prodajom;
  7. nepokretnostima – zaplenom, utvrđivanjem početne vrednosti i prodajom.

Poreska uprava može na osnovu rešenja, po bilo kojem redosledu, primenjivati jedno ili više sredstava prinudne naplate iz stava 1. ovog člana (član 92. stav 2. Zakona).

Odredbom člana 96a stav 1. Zakona propisano je da se prinudna naplata poreza i sporednih poreskih davanja iz zarade, naknade zarade, odnosno penzije poreskog obveznika izvršava na osnovu rešenja iz člana 92. stav 2. Zakona.

Rešenjem iz člana 96a stav 1. Zakona određuje se zaplena na određenom delu zarade, naknade zarade, odnosno penzije, i nalaže isplatiocu ovih prihoda da prilikom svake isplate tih prihoda, počev od prve naredne isplate od prijema rešenja iz stava 1. ovog člana, pa sve do potpune naplate poreza i sporednih poreskih davanja, vrši obustavu na zaradi, naknadi zarade, odnosno penziji i uplatu obustavljenog iznosa na propisani uplatni račun javnih prihoda (član 96a stav 2. Zakona).

Ako Zakonom nije drukčije propisano, na prinudnu naplatu poreza i sporednih poreskih davanja iz zarade, naknade zarade, odnosno penzije poreskog obveznika, shodno se primenjuju odredbe zakona kojim se uređuje izvršenje i obezbeđenje (član 96a stav 6. Zakona).

Predmet prinudne naplate ne mogu biti imovina i prihodi poreskog obveznika koji su zakonom izuzeti od izvršenja (član 82. Zakona).

Prema odredbi člana 148. stav 1. Zakona o izvršenju i obezbeđenju („Sl. glasnik RS“, br. 31/2011 i 99/2011 – dr. zakon), izvršenje na zaradi i penziji, kao i na naknadi zarade može se sprovesti do iznosa od dve trećine zarade, penzije ili naknade zarade.

Odredbom člana 157. Zakona o izvršenju i obezbeđenju propisano je da ako više izvršnih poverilaca zatraži izvršenje na istom dužnikovom potraživanju, red prvenstva založnih prava određuje se prema danu donošenja odluke o zapleni. Ako više predloga stignu sudu istog dana, založna prava imaju isti red prvenstva, a poverioci se, ako se iz potraživanja ne mogu namiriti u celini, namiruju srazmerno.“

Mišljenje Ministarstva finansija i privrede br. 430-03-00022/2012-04 od 26.10.2012. godine