Mogućnost da potrošač raskine ugovor o isporuci toplotne energije

Mogućnost da potrošač raskine ugovor o isporuci toplotne energije

„Članom 86. stav 6. Zakona o zaštiti potrošača („Sl. glasnik RS“, br. 62/2014 – dalje: Zakon), propisano je da je zabranjeno da trgovac ovlasti drugo pravno ili fizičko lice da se obraća potrošaču, bez prethodno dobijene izričite saglasnosti potrošača, lično, putem telefona, faksa, pošte, elektronske pošte ili drugog sredstva komunikacije na daljinu, radi ostvarivanja potraživanja iz ugovora.

Članom 13. stav 1. Zakona o komunalnim delatnostima („Sl. glasnik RS“, br. 88/2011) propisano je da skupština jedinice lokalne samouprave odlukama propisuje način obavljanja komunalne delatnosti, kao i opšta i posebna prava i obaveze vršilaca komunalne delatnosti i korisnika usluga na svojoj teritoriji, uključujući i način plaćanja cene komunalne usluge, način vršenja kontrole korišćenja i naplate komunalne usluge i ovlašćenja vršioca komunalne delatnosti u vršenju kontrole i mere koje su kontrolori ovlašćeni da preduzimaju. Stavom 2. istog člana Zakona o komunalnim delatnostima propisano je da se Odluka skupštine jedinice lokalne samouprave, koja propisuje opšta i posebna prava i obaveze vršilaca komunalne delatnosti i korisnika komunalnih usluga, neposredno primenjuje na sve ugovorne odnose vršilaca komunalne delatnosti sa korisnicima komunalnih usluga kao opšti uslovi poslovanja.

Član 14. Odluke o načinu plaćanja komunalnih usluga na teritoriji grada Beograda („Sl. list grada Beograda“, br. 24/2003, 11/2005, 2/2011 i 34/2014 – dalje: Odluka) propisuje da se komunalne usluge plaćaju putem jedne uplatnice na kojoj su posebno iskazani mesečni iznosi naknada ovih usluga, odnosno akontacija i koja sadrži ukupan zbir svih tih iznosa (jedinstvena uplatnica). Članom 17. stav 1. iste odluke propisano je da će po isteku roka za plaćanje jedinstvene uplatnice, preduzeće za objedinjenu naplatu pokrenuti spor protiv korisnika komunalnih usluga kod nadležnog suda radi naplate glavnog duga i odgovarajuće kamate za kašnjenje. Takođe, u stavu 2. istog člana Odluke, propisano je da je preduzeće za objedinjenu naplatu dužno da pre pokretanja sudskog postupka, pisanim putem obavesti korisnika komunalnih usluga o osnovu i visini duga i odredi mu rok plaćanja navedenog iznosa, koji ne može biti kraći od 15 dana.

Analizom gore navedenih propisa, ovaj način naplate usluge isporuke toplotne energije nije u suprotnosti sa članom 86. Zakona, s obzirom na to da u konkretnom slučaju trgovac (pružalac usluge – toplana) nije ovlastio drugo pravno lice (komunalno preduzeće za objedinjenu naplatu), već je određivanje načina naplate komunalne usluge na osnovu člana 13. Zakona o komunalnim delatnostima povereno skupštini jedinice lokalne samouprave. Skupština grada Beograda donela je Odluku da naplatu komunalnih usluga vrši preduzeće za objedinjenu naplatu, putem jedinstvene uplatnice.

U slučaju pitanja da li potrošač može da raskine ugovor, odnosno traži prestanak usluge isporuke toplotne energije zbog nemogućnosti plaćanja usled stalnog povećanja cena o kojima nije prethodno obaveštavan treba napomenuti da član 88. stav 1. Zakona propisuje dužnost trgovca da potrošača obavesti o promeni cena najkasnije 30 dana pre početka primene promenjenih cena.

Članom 89. stav 1. Zakona propisano je da potrošač ima pravo da raskine ugovor o pružanju usluga od opšteg ekonomskog interesa ako nije saglasan sa promenom cene, odnosno tarife i izmenom opštih uslova ugovora navedenim u obaveštenju trgovca, kao i u pogledu kvaliteta pruženih usluga.

Potrošač ima pravo da bude obavešten pre izmena cena u skladu sa članom 88. Zakona i pravo da raskine ugovor u skladu sa članom 89. Zakona. Uskraćivanje ovih prava potrošaču propisano je kao prekršaj u članu 160. stav 1. tač. 41) i 42) Zakona. Shodno tome, pravno lice će se kazniti za prekršaj ako ne obaveštava potrošača o promenama cena iz člana 88. Zakona i ako ne dozvoljava potrošaču da raskine ugovor o pružanju usluga od opšteg ekonomskog interesa u skladu sa članom 89. Zakona. Propisane novčane kazne iznose od 300.000,00 do 2.000.000,00 dinara.

Prema članu 126. stav 1. tačka 1) Zakona o prekršajima („Sl. glasnik RS“, br. 65/2013), prekršajni postupak pokreće se i vodi na osnovu zahteva ovlašćenog organa ili oštećenog. Oštećeni je, u smislu člana 126. istog zakona, lice čije je kakvo lično ili imovinsko pravo povređeno ili ugroženo prekršajem.

Međutim, da bi ostvario svoje pravo na raskid ugovora, potrošač može da pokrene spor pred nadležnim sudom. Prema članu 140. stav 2. Zakona, u postupku pred sudom u potrošačkom sporu, ne plaća se sudska taksa za tužbu ako vrednost predmeta spora ne prelazi iznos od 500.000,00 dinara.“

Mišljenje Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija br. 011-00-527/2014-03 od 19.01.2015. godine