Međunarodni standard finansijskog izveštavanja 7 – Finansijski instrumenti : Obelodanjivanja

Međunarodni standard finansijskog izveštavanja 7 – Finansijski instrumenti : Obelodanjivanja

Sl.glasnik RS br. 35/2014

Cilj

1 Cilj ovog IFRS je da zahteva od entiteta da u svojim finansijskim izveštajima obezbede obelodanjivanja koja omogućavaju korisnicima da procene:

(a) značaj finansijskih instrumenata za finansijsku poziciju i performanse entiteta; i

(b) prirodu i stepen rizika koji potiču od finansijskih instrumenata kojima je entitet izložen tokom perioda i na kraju izveštajnog perioda, kao i to kako entitet upravlja tim rizicima.

2 Principi u ovom IFRS dopunjuju principe za priznavanje, odmeravanje i prezentaciju finansijskih sredstava i finansijskih obaveza u IAS 32 Finansijski instrumenti: prezentacija i IAS 39 Finansijski instrumenti: priznavanje i odmeravanje.

Delokrug

3 Ovaj IFRS treba da primenjuju svi entiteti na sve vrste finansijskih instrumenata, osim na:

(a) ona učešća u zavisnim entitetima, pridruženim entitetima ili zajedničkim poduhvatima koja se obračunavaju u skladu sa IFRS 10 Konsolidovani finansijski izveštaji, IAS 27 Pojedinačni finansijski izveštaji ili IAS 28 Učešća u pridruženim entitetima i zajedničkim poduhvatima. Međutim, u nekim slučajevima, IAS 27 ili IAS 28 dozvoljavaju entitetu da obračunava učešće u zavisnom entitetu, pridruženom entitetu ili zajedničkom ulaganju korišćenjem IAS 39; u tim slučajevima, entiteti primenjuju zahteve iz ovog IFRS, a za ona koja se odmeravaju po fer vrednosti, zahteve iz IFRS 13 Odmeravanje fer vrednosti. Entiteti takođe treba da primenjuju ovaj IFRS na sve derivate povezane sa učešćima u zavisnim entitetima, pridruženim entitetima ili zajedničkim poduhvatima osim ako ti derivati ne zadovoljavaju definiciju instrumenta kapitala iz IAS 32.

(b) prava i obaveze poslodavaca koje potiču od planova o primanjima zaposlenih, na koje se primenjuje IAS 19 Primanja zaposleni.

(c) [brisan]

(d) Ugovore o osiguranju kako su definisani u IFRS 4 Ugovori o osiguranju. Međutim, ovaj IFRS se primenjuje na derivate koji su ugrađeni u ugovore o osiguranju ako IAS 39 zahteva da ih entitet odvojeno obračunava. Šta više, emitent treba da primenjuje ovaj IFRS na ugovore o finansijskoj garanciji ako primenjuje IAS 39 prilikom priznavanja i odmeravanja ugovora, ali treba da primenjuje IFRS 4 ako izabere, u skladu sa paragrafom 4 (d) IFRS 4, da primenjuje IFRS 4 prilikom njihovog priznavanja i odmeravanja.

(e) finansijske instrumente, ugovore i obaveze po osnovu transakcija plaćanja koje se zasnivaju na akcijama na koje se primenjuje IFRS 2 Plaćanje akcijama, s tim što se ovaj IFRS primenjuje na ugovore pod delokrugom paragrafa 5-7 IAS 39;

(f) instrumente za koje se zahteva da se klasifikuju kao kapitalni instrumenti u skladu sa paragrafima 16A i 16B ili 16C i 16D standarda IAS 32.

4 Ovaj IFRS se primenjuje na priznate i nepriznate finansijske instrumente. Priznati finansijski instrumenti obuhvataju finansijska sredstva i finansijske obaveze koji su pod delokrugom IAS 39. Nepriznati finansijski instrumenti obuhvataju neke finansijske instrumente koji su, mada van delokruga IAS 39, pod delokrugom ovog IFRS (kao što su neke saglasnosti poverioca da odobri kredit po navedenoj stopi tokom određenog perioda).

5 Ovaj IFRS se primenjuje na ugovore za kupovinu ili prodaju nefinansijskih stavki koje su pod delokrugom IAS 39 (videti paragrafe 5-7 IAS 39).

Grupe finansijskih instrumenata i stepen obelodanjivanja

6 Kada ovaj IFRS zahteva obelodanjivanja prema klasi finansijskog instrumenta, entitet grupiše finansijske instrumente u grupe koje odgovaraju prirodi informacija koje se obelodanjuju i uzimajući u obzir karakteristike tih finansijskih instrumenata. Entitet treba da obezbedi dovoljno informacija da bi omogućio usaglašavanje pojedinačnih stavki prezentovanih u izveštaju o finansijskoj poziciji.

Značaj finansijskih instrumenata za finansijsku poziciju i performanse

7 Entitet obelodanjuje informacije koje omogućavaju korisnicima finansijskih izveštaja da procene značaj finansijskih instrumenata za njihovu finansijsku poziciju i performanse.

Izveštaj o finansijskoj poziciji

Kategorije finansijskih sredstava i finansijskih obaveza

8 Knjigovodstvene vrednosti svake od sledećih kategorija, koje su definisane u IAS 39, se obelodanjuju ili kao pozicija u izveštaju o finansijskoj poziciji ili u napomenama:

(a) finansijska sredstva koja se iskazuju po fer vrednosti kroz bilans uspeha, pokazujući posebno (i) ona označena kao takva odmah posle početnog priznavanja i (ii) ona koja su klasifikovana kao ona koja se drže radi trgovanja u skladu sa IAS 39;

(b) investicije koje se drže do dospeća;

(c) krediti i potraživanja;

(d) finansijska sredstva raspoloživa za prodaju;

(e) finansijske obaveze po fer vrednosti kroz bilans uspeha, prikazujući posebno (i) one koje su označene kao takve odmah posle početnog priznavanja i (ii) one koje su klasifikovane kao one koje se drže radi trgovanja u skladu sa IAS 39; i

(f) finansijske obaveze koje se odmeravaju po amortizovanoj vrednosti.

Finansijska sredstva ili finansijske obaveze po fer vrednosti kroz bilans uspeha

9 Ako je entitet označio kredit ili potraživanje (ili grupu kredita ili potraživanja) kao one po fer vrednosti kroz bilans uspeha, on obelodanjuje:

(a) maksimalnu izloženost kreditnom riziku (videti paragraf 36(a)) kredita ili potraživanja (ili grupe kredita ili potraživanja) na kraju izveštajnog perioda.

(b) iznos za koji svaki odgovarajući kreditni derivat ili sličan instrument ublažava maksimalnu izloženost kreditnom riziku.

(c) iznos promene, tokom perioda i ukupno, fer vrednosti kredita ili potraživanja (ili grupe kredita ili potraživanja) koja se može pripisati promenama kreditnog rizika finansijskog sredstva utvrđen kao:

(i) iznos promene fer vrednosti koji se ne može pripisati promenama tržišnih uslova koje daju povoda za tržišni rizik; ili

(ii) koristeći alternativni metod za koji entitet veruje da vernije predstavlja iznos promene fer vrednosti koja se može pripisati promenama kreditnog rizika po osnovu sredstva.

Promene tržišnih uslova koje izazivaju tržišni rizik obuhvataju promene referentne kamatne stope, cene robe, deviznog kursa ili indeksa cena ili stopa.

(d) iznos promene fer vrednosti odgovarajućeg kreditnog derivata ili sličnog instrumenta koja se dogodila tokom perioda i uopšte od kada je naznačen kredit ili potraživanje.

10 Ako je entitet označio da finansijsku obavezu evidentira po fer vrednosti kroz bilans uspeha u skladu sa paragrafom 9 IAS 39, on obelodanjuje:

(a) iznos promene, tokom perioda i ukupno, fer vrednosti finansijske obaveze koja se može pripisati promenama kreditnog rizika te obaveze određen kao:

(i) iznos promene fer vrednosti koji se ne može pripisati promenama tržišnih uslova koji su doveli do tržišnog rizika (videti Prilog B, paragraf B4); ili

(ii) korišćenjem alternativnog metoda za koji entitet veruje da vernije predstavlja iznos promene fer vrednosti koja se može pripisati promenama kreditnog rizika po osnovu obaveze.

Promene tržišnih uslova koje izazivaju tržišni rizik obuhvataju promene referentne kamatne stope, cene finansijskog instrumenta drugog entiteta, cene robe, deviznog kursa ili indekse cena ili stopa. Za ugovore koji imaju obeležje koje ih vezuje za jedinicu, promene tržišnih uslova obuhvataju promene u učinku internog ili eksternog investicionog fonda u vezi sa njima.

(b) razlika između knjigovodstvene vrednosti finansijske obaveze i iznosa koji bi entitet prema ugovoru morao da plati prilikom dospeća imaocu obaveze;

10A [Ovaj paragraf se odnosi na izmene koje stupaju na snagu posle 1. januara 2013. godine i stoga nije uključen u ovom izdanju.]

11 Entitet obelodanjuje:

(a) metode korišćene za usaglašavanje sa zahtevima iz paragrafa 9(c) i 10(a).

(b) ako entitet smatra da obelodanjivanje koje je dao radi usaglašavanja sa zahtevima iz paragrafa 9(c) ili 10(a) ne predstavljaju verno promenu fer vrednosti finansijskog sredstva ili finansijske obaveze koja se može pripisati promenama kreditnog rizika, razloge za takav zaključak i faktore koje smatra relevantnim.

Finansijska sredstva koja se odmeravaju po fer vrednosti kroz ukupni ostali rezultat

11A-11B [Ovi paragrafi se odnose na izmene koje stupaju na snagu posle 1. januara 2013. godine i stoga nisu uključeni u ovom izdanju.]

Reklasifikacija

12 Ako je entitet reklasifikovao finansijsko sredstvo (u skladu sa paragrafima 51-54 IAS 39) kao ono koje je odmereno:

(a) prema nabavnoj ceni ili amortizovanoj vrednosti, a ne po fer vrednosti; ili

(b) prema fer vrednosti, a ne po nabavnoj ceni ili amortizovanoj vrednosti,

on obelodanjuje iznos reklasifikovan u i van svake kategorije i razloga za tu reklasifikaciju.

12A Ako je entitet reklasifikovao finansijsko sredstvo van kategorije po fer vrednosti kroz bilans uspeha u skladu sa paragrafom 50B ili 50D IAS 39 ili van kategorije raspoloživo za prodaju u skladu sa paragrafom 50E IAS 39, treba da obelodani:

(a) iznos reklasifikovan u i van svake kategorije;

(b) za svaki izveštajni period do prestanka priznavanja, knjigovodstvene vrednosti i fer vrednosti svih finansijskih sredstava reklasifikovanih u tekućem i prethodnim izveštajnim periodima;

(c) ako je finansijsko sredstvo reklasifikovano u skladu sa paragrafom 50B, retku situaciju, kao i činjenice i okolnosti koja ukazuju da je situacija retka;

(d) za izveštajni period kada je finansijsko sredstvo reklasifikovano, dobitak ili gubitak fer vrednosti finansijskog sredstva priznatog u bilansu uspeha ili ukupnom ostalom rezultatu u tom izveštajnom periodu i u prethodnom izveštajnom periodu;

(e) za svaki izveštajni period posle reklasifikacije (uključujući i izveštajni period u kom je finansijsko sredstvo reklasifikovano) do prestanka priznavanja finansijskog sredstva, dobitak ili gubitak fer vrednosti koji bi bio priznat u bilansu uspeha ili ukupnom ostalom rezultatu da finansijsko sredstvo nije reklasifikovano, kao i dobitak, gubitak, prihode i rashode priznate u bilansu uspeha; i

(f) efektivnu kamatnu stopu i procenjene iznose tokova gotovine koje entitet očekuje da naplati, na datum reklasifikacije finansijskog sredstva.

12B-12D [Ovaj paragraf se odnosi na izmene koje stupaju na snagu posle 1. januara 2013. godine i stoga nije uključen u ovom izdanju.]

13 [Brisan]

Prebijanje finansijskih sredstava i finansijskih obaveza

13A Obelodanjivanja u paragrafima 13B-13E dopunjavaju druge zahteve za obelodanjivanjem u ovom IFRS i obavezna su za sve priznate finansijske instrumente koji se prebijaju u skladu sa paragrafom 42 u IAS 32. Ta obelodanjivanja se takođe primenjuju na priznate finansijske instrumente koji su predmet izvršivog sporazuma o ukupnom poravnanju ili sličnog sporazuma, bez obzira na to da li se oni prebijaju u skladu sa paragrafom 42 u IAS 32.

13B Entitet obelodanjuje informacije koje omogućuju korisnicima njegovih finansijskih izveštaja da procene efekte ili potencijalne efekte aranžmana o poravnanju na finansijsku poziciju entiteta. To uključuje i efekte ili potencijalne efekte prava na prebijanje povezana sa priznatim finansijskim sredstvima i priznatim finansijskim obavezama entiteta koji su u delokrugu paragrafa 13A.

13C Da bi se ispunili ciljevi iz paragrafa 13B, entitet odvojeno obelodanjuje, na kraju izveštajnog perioda, sledeće kvantitativne informacije za priznata finansijska sredstva i priznate finansijske obaveze koji su u delokrugu paragrafa 13A:

(a) bruto iznose tih priznatih finansijskih sredstava i priznatih finansijskih obaveza;

(b) iznose koji su prebijeni u skladu sa kriterijumom iz paragrafa 42 u IAS 32, prilikom obračuna neto iznosa prikazanih u izveštaju o finansijskoj poziciji;

(c) neto iznose prikazane u izveštaju o finansijskoj poziciji;

(d) iznose koji su predmet izvršivog sporazuma o ukupnom poravnanju ili sličnog sporazuma, a koji nisu na drugi način obuhvaćeni paragrafom 13C(b), uključujući:

(i) iznose povezane sa priznatim finansijskim instrumentima koji ne ispunjavaju neke ili sve kriterijume za prebijanje iz paragrafa 42 u IAS 32; i

(ii) iznose povezane sa finansijskim kolateralom (uključujući gotovinski kolateral); i

(e) neto iznos posle odbitka iznosa pod (d) od iznosa pod (c) gore.

Informacije zahtevane u ovom paragrafu se prikazuju u tabelarnom formatu, odvojeno za finansijska sredstva i za finansijske obaveze, osim ako drugi format nije prikladniji.

13D Ukupan iznos obelodanjen u skladu sa 13C(d) za instrument je ograničen na iznos iz paragrafa 13C(c) za taj instrument.

13E Entitet uključuje opis u obelodanjivanju o pravima na prebijanje povezanim sa priznatim finansijskim sredstvima i priznatim finansijskim obavezama entiteta koji su predmet izvršivih sporazuma o ukupnom poravnanju i sličnih aranžmana obelodanjenih u skladu sa paragrafom 13C(d), uključujući i prirodu tih prava.

13F Ako su informacije zahtevane u paragrafu 13B-13E obelodanjene u više od jedne napomene uz finansijske izveštaje, entitet će naznačiti povezanost između napomena.

Kolateral

14 Entitet obelodanjuje:

(a) knjigovodstvenu vrednost finansijskih sredstava koje jemči kao kolateral za obaveze ili potencijalne obaveze, uključujući i iznose koje je reklasifikovao u skladu sa paragrafom 37(a) IAS 39; i

(b) uslove koji se odnose na to jemstvo.

15 Kada entitet drži kolateral (po osnovu finansijskih ili nefinansijskih sredstava) i kada mu je dozvoljeno da ga proda ili ponovo založi kolateral kao jemstvo kada nema neizvršenja obaveze od strane vlasnika kolaterala, on obelodanjuje:

(a) fer vrednost kolaterala koji drži;

(b) fer vrednost svih takvih kolaterala koji su prodati ili ponovo dati kao jemstvo, kao i to da li entitet ima obavezu da ih vrati; i

(c) uslove koji se odnose na korišćenje kolaterala.

Račun rezervisanja za gubitke povezane sa kreditima

16 Kada je finansijskim sredstvima umanjena vrednost kreditnim gubicima i kada entitet knjiži to umanjenje vrednosti na posebnom računu (na primer, račun rezervisanja koji se koristi za evidentiranje pojedinačnih umanjenja ili sličan račun koji se koristi za evidentiranje ukupnih umanjenja sredstava) umesto direktnog smanjenja knjigovodstvene vrednosti sredstva, on obelodanjuje usklađivanje promena na tom računu tokom perioda za svaku grupu finansijskih sredstava.

Složeni finansijski instrumenti sa višestrukim ugrađenim derivatima

17 Ako je entitet emitovao instrument koji sadrži i komponentu obaveze i komponentu kapitala (videti paragraf 28 IAS 32) i ako taj instrument ima višestruke ugrađene derivate čije su vrednosti međusobno zavisne (kao što je otkupivi konvertibilni dužnički instrument), on obelodanjuje postojanje tih obeležja.

Neispunjenje i kršenje obaveza

18 Za obaveze po osnovu kredita koja se priznaju na kraju izveštajnog perioda, entitet obelodanjuje:

(a) detalje svih neispunjenja obaveza tokom perioda po osnovu glavnice, kamate, otplatnog fonda, ili uslova obaveza koje se evidentiraju po osnovu kredita;

(b) knjigovodstvenu vrednost obaveza koje se evidentiraju po osnovu kredita koje nisu izvršene na kraju izveštajnog perioda; i

(c) da li je neispunjena obaveza ispunjena, ili da li su ponovo dogovoreni uslovi otplate kredita, pre nego što je odobreno izdavanje finansijskih izveštaja.

19 Ako je, tokom perioda, bilo kršenja uslova ugovora o kreditu osim onih opisanih u paragrafu 18, entitet obelodanjuje iste informacije kao i one koje se zahtevaju u paragrafu 18 ako su ta kršenje dozvolila davaocu kredita da zahteva ubrzanu otplatu (osim ako su kršenja otklonjena, ili su ponovo dogovoreni uslovi otplate kredita, na dan ili pre kraja izveštajnog perioda).

Izveštaj o ukupnom rezultatu

Stavke prihoda, rashoda, dobitaka ili gubitaka

20 Entitet obelodanjuje sledeće stavke prihoda, rashoda, dobitaka ili gubitaka bilo kao stavke u izveštaju o ukupnom rezultatu bilo u napomenama:

(a) neto dobitke ili neto gubitke po osnovu:

(i) finansijskih sredstava ili finansijskih obaveza koje se evidentiraju po fer vrednosti kroz bilans uspeha, prikazujući odvojeno one neto dobitke ili neto gubitke od finansijskih sredstava ili finansijskih obaveza označenih kao takvih posle početnog priznavanje, kao i one neto dobitke ili neto gubitke od finansijskih sredstava ili finansijskih obaveza koje su klasifikovane kao one koje se drže radi trgovanja u skladu sa IAS 39;

(ii) finansijskih sredstava raspoloživih za prodaju, prikazujući odvojeno iznos dobitka ili gubitka koji se priznaje izveštaju o ukupnom rezultatu tokom perioda i iznos reklasifikovan iz kapitala i priznat u prihod ili rashod za taj period;

(iii) investicija koje se drže do dospeća;

(iv) datih kredita i potraživanja; i

(v) finansijskih obaveza odmerenih prema amortizovanoj vrednosti;

(b) ukupni prihod od kamate i ukupne troškove od kamate (izračunate korišćenjem metoda efektivne kamate) za finansijska sredstva ili finansijske obaveze koje se ne evidentiraju po fer vrednosti kroz bilans uspeha;

(c) prihode i troškove od naknada (osim iznosa obuhvaćenih u obračunu efektivne kamatne stope) koji potiču od:

(i) finansijskih sredstava ili finansijskih obaveza koje se ne evidentiraju po fer vrednosti kroz bilans uspeha; i

(ii) povereništava i drugih fiducijarnih aktivnosti koje imaju za rezultat držanje ili investiranje sredstava u ime pojedinaca, povereništava, penzionih planova i drugih institucija.

(d) prihod od kamate na finansijska sredstva kojima je umanjena vrednost obračunata u skladu sa paragrafom AG93 IAS 39; i

(e) iznos svakog gubitka po osnovu umanjenja vrednosti za svaku grupu finansijskih sredstava.

20A [Ovaj paragraf se odnosi na izmene koje stupaju na snagu posle 1. januara 2013. godine i stoga nije uključen u ovom izdanju.]

Druga obelodanjivanja

Računovodstvene politike

21 U skladu sa paragrafom 117 IAS 1 Prezentacija finansijskih izveštaja (revidiranom 2007. godine), u okviru pregleda značajnih računovodstvenih politika, entitet obelodanjuje, osnovu (ili osnove) za odmeravanje korišćenu prilikom sastavljanja finansijskih izveštaja i ostale računovodstvene politike koje su relevantne za razumevanje finansijskih izveštaja.

Računovodstvo hedžinga

22 Entitet obelodanjuje zasebno sledeće za svaku vrstu hedžinga opisanu u IAS 39 (to jest, hedžing fer vrednosti, hedžing tokova gotovine i hedžing neto investicija u inostrana poslovanja):

(a) opis svake vrste hedžinga;

(b) opis finansijskih instrumenata označenih kao hedžing instrumenata i njihove fer vrednosti na kraju izveštajnog perioda; i

(c) prirodu rizika na koji se hedžing odnosi.

23 Za hedžinge tokova gotovine, entitet obelodanjuje:

(a) periode kada se očekuje da nastanu tokovi gotovine i kada se očekuje da oni utiču na dobitak ili gubitak;

(b) opis svake predviđene transakcije za koju je ranije korišćeno hedžing računovodstvo, ali za koju se ne očekuje da će se više dešavati;

(c) iznos koji je priznat u ukupni ostali rezultat tokom tog perioda;

(d) iznos koji je reklasifikovan iz kapitala u dobitak ili gubitak za taj period, prikazujući iznos uključen u svaku pojedinačnu stavku u izveštaju o ukupnom rezultatu; i

(e) iznos koji je uklonjen iz kapitala tokom perioda i uključen u početnu nabavnu vrednost ili drugu knjigovodstvenu vrednost nefinansijskog sredstva ili nefinansijske obaveze čije je sticanje ili nastanak bila veoma verovatna predviđena transakcija zaštićena hedžingom.

24 Entitet obelodanjuje zasebno:

(a) u hedžingu fer vrednosti, dobitke ili gubitke:

(i) od instrumenta hedžinga; i

(ii) od stavke hedžinga koja se može pripisati riziku koji je zaštićen hedžingom.

(b) neefektivnost priznatu u dobitku ili gubitku koja se javlja od hedžinga fer vrednosti.

(c) neefektivnost koja se priznaje u dobitku ili gubitku koja se javlja od hedžinga neto investicija u inostrana poslovanja.

Fer vrednost

25 Osim kako je izneto u paragrafu 29, za svaku grupu finansijskih sredstava i finansijskih obaveza (videti paragraf 6), entitet obelodanjuje fer vrednost te grupe sredstava i obaveza na način koji omogućava poređenje sa knjigovodstvenom vrednošću.

26 Prilikom obelodanjivanja fer vrednosti, entitet grupiše finansijska sredstva i finansijske obaveze u grupe, ali treba da ih prebija samo u meri u kojoj su njihove knjigovodstvene vrednosti prebijene u izveštaju o finansijskoj poziciji.

27-27B [Brisan]

28 U nekim slučajevima entitet ne priznaje dobitak ili gubitak prilikom početnog priznavanja finansijskog sredstva ili finansijske obaveze, zato što fer vrednost nije potkrepljena kotiranom cenom na aktivnom tržištu za istovetno sredstvo ili obavezu (tj. input nivoa 1), niti je zasnovana na tehnici procene vrednosti koja koristi samo uočljive podatke sa tržišta (videti paragrafe AG76 u IAS 39). U takvim slučajevima, entitet obelodanjuje po klasi finansijskog sredstva ili finansijske obaveze:

(a) svoju računovodstvenu politiku za priznavanje dobitka ili gubitka proizašlih iz razlike između fer vrednosti prilikom početnog priznavanja i cene transakcije, čime se odražavaju faktori (uključujući vreme) koje bi tržišni učesnici uzeli u obzir prilikom formiranja cene sredstva ili obaveze (videti paragraf AG76(b) u IAS 39).

(b) ukupnu razliku koja tek treba da se prizna u dobitke ili gubitke na početku i na kraju perioda i usklađivanje promena u bilansu ove razlike.

(c) zašto je entitet zaključio da cena transakcije nije najbolji dokaz fer vrednosti, uključujući i opis dokaza kojima se potkrepljuje fer vrednost.

29 Obelodanjivanja fer vrednosti se ne zahtevaju:

(a) kada je knjigovodstvena vrednost razumna aproksimacija fer vrednosti, na primer, za finansijske instrumente kao što su kratkoročna potraživanja od kupaca i obaveze prema dobavljačima;

(b) za investicije u instrumente kapitala koji nemaju kotiranu cenu na aktivnom tržištu za istovetni instrument (tj. ulazni podatak nivoa 1), ili derivate povezane sa takvim instrumentima kapitala, koji se odmeravaju po nabavnoj vrednosti u skladu sa IAS 39 zato što njihova fer vrednost ne može pouzdano da se odmeri na drugi način; ili

(c) za ugovor koji sadrži obeležje diskrecionog učešća (kao što je opisano u IFRS 4) ako se fer vrednost tog obeležja ne može pouzdano odmeriti.

30 U slučajevima opisanim u paragrafu 29(b) i (c), entitet obelodanjuje informacije koje pomažu korisnicima finansijskih izveštaja da naprave sopstvene procene o obimu mogućih razlika između knjigovodstvene vrednosti tih finansijskih sredstava ili finansijskih obaveza i njihovih fer vrednosti, uključujući:

(a) činjenicu da informacija o fer vrednosti nije obelodanjena za ove instrumente zato što se njihova fer vrednost ne može pouzdano odmeriti;

(b) opis finansijskih instrumenata, njihovu knjigovodstvenu vrednost i objašnjenje zašto se fer vrednost ne može pouzdano odmeriti;

(c) informacije o tržištu za te instrumente;

(d) informacije o tome da li i kako entitet namerava da otuđi finansijske instrumente; i

(e) ako se finansijski instrumenti čija se fer vrednost nije mogla prethodno pouzdano odmeriti ne priznaju, tu činjenicu, njihovu knjigovodstvenu vrednost u vreme prestanka priznavanja i iznos dobitka ili gubitka koji je priznat.

Priroda i stepen rizika koji potiču od finansijskih instrumenata

31 Entitet obelodanjuje informacije koje omogućavaju korisnicima njegovih finansijskih izveštaja da procene prirodu i stepen rizika koji potiču od finansijskih instrumenata kojima je entitet izložen na kraju izveštajnog perioda.

32 Obelodanjivanja koja se zahtevaju u paragrafima 33-42 se fokusiraju na rizike koji potiču od finansijskih instrumenata i na to kako se njima upravlja. Ovi rizici obično obuhvataju, ali nisu ograničeni na, kreditni rizik, rizik likvidnosti i tržišni rizik.

32A Obezbeđivanje kvalitativnih obelodanjivanja u okviru kvantitativnih obelodanjivanja omogućuje korisnicima da povežu istorodna obelodanjivanja i da tako formiraju opštu sliku o prirodi i obimu rizika koji proističu iz finansijskih instrumenata. Međusobni odnos između kvalitativnih i kvantitativnih obelodanjivanja doprinosi obelodanjivanju informacija na način koji bolje omogućava korisnicima da procene izloženost entiteta rizicima.

Kvalitativna obelodanjivanja

33 Za svaku vrstu rizika koji potiče od finansijskih instrumenata, entitet obelodanjuje:

(a) izloženost riziku i kako on nastaje;

(b) svoje ciljeve, politike i procese za upravljanje rizikom i metode korišćene za odmeravanje tog rizika; i

(c) sve promene pod (a) i (b) iz prethodnog perioda.

Kvantitativna obelodanjivanja

34 Za svaku vrstu rizika koji potiče od finansijskih instrumenata, entitet obelodanjuje:

(a) kratki pregled kvantitativnih podataka o izloženosti riziku na kraju izveštajnog perioda. Ovo obelodanjivanje se zasniva na informacijama koje su date interno ključnom rukovodstvu entiteta (kako je definisano u IAS 24 Obelodanjivanja povezanih strana), na primer upravnom odboru entiteta ili generalnom direktoru;

(b) obelodanjivanja koja zahtevaju paragrafi 36-42, u meri u kojoj ona nisu data pod (a).

(c) koncentracije rizika ukoliko one nisu očigledne iz obelodanjivanja datih pod (a) i (b).

35 Ako kvantitativni podaci obelodanjeni na kraju izveštajnog perioda ne predstavljaju verno izloženost entiteta riziku tokom perioda, entitet pruža više informacija koje su reprezentativne.

Kreditni rizik

36 Entitet obelodanjuje prema vrsti finansijskog instrumenta:

(a) iznos koji najbolje predstavlja njegovu maksimalnu izloženost kreditnom riziku na kraju izveštajnog perioda bez uzimanja u obzir bilo kog kolaterala koji se poseduje ili drugog povećanja kreditnog boniteta (na primer, sporazumi o poravnanju koji se ne kvalifikuju za prebijanje u skladu sa IAS 32); ovo obelodanjivanje nije obavezno za finansijske instrumente čija knjigovodstvena vrednost najbolje prikazuje maksimalnu izloženost kreditnom riziku.

(b) opis kolaterala koji se poseduje kao obezbeđenje i drugih vrsta kreditne zaštite, i njihovih finansijskih efekata (npr. kvantifikovanje obima u kome kolateral ili druga kreditna zaštita ublažavaju kreditni rizik) vezano za iznos koji najbolje prikazuje maksimalnu izloženost kreditnom riziku (bilo da je to obelodanjeno pod (a) ili predstavljeno u knjigovodstvenoj vrednosti finansijskog instrumenta).

(c) informacije o kreditnom kvalitetu finansijskih sredstava kojima niti je prekoračen rok dospeća niti im je umanjena vrednost.

(d) [brisan]

Finansijska sredstva kojima je ili prekoračen rok dospeća ili im je umanjena vrednost

37 Entitet obelodanjuje prema klasi finansijskog sredstva:

(a) analizu starosti finansijskih sredstava kojima je prekoračen rok dospeća na kraju izveštajnog perioda, ali kojima nije umanjena vrednost; i

(b) analizu finansijskih sredstava za koja je pojedinačno utvrđeno da im je umanjena vrednost na kraju izveštajnog perioda, uključujući i faktore koje je entitet razmatrao prilikom određivanja da je njima umanjena vrednost.

(c) [brisan]

Kolateral i druga pribavljena povećanja kreditnog boniteta

38 Kada entitet pribavi finansijska ili nefinansijska sredstva tokom perioda uzimajući kolateral koji drži kao obezbeđenje ili se poziva na druga povećanja kreditnog boniteta (na primer, garancije), a takva sredstva zadovoljavaju kriterijume priznavanja iz drugih IFRS, entitet obelodanjuje za takva sredstva koja se drže na datum izveštavanja:

(a) prirodu i knjigovdstvenu vrednost sredstava; i

(b) kada se sredstva ne mogu odmah konvertovati u gotovinu, svoje politike za otuđenje takvih sredstava ili za njihovo korišćenje u svojim poslovanjima.

Rizik likvidnosti

39 Entitet obelodanjuje:

(a) analizu dospeća za nederivatne finansijske obaveze (uključujući i izdate ugovore o finansijskoj garanciji) koja prikazuje preostala ugovorna dospeća;

(b) analizu dospeća za derivatne finansijske obaveze. Analiza dospeća uključuje preostala ugovorna dospeća za one derivatne finansijske obaveze za koje su ugovorna dospeća ključna za razumevanje vremenske dinamike tokova gotovine (videti paragraf B11B).

(c) opis kako upravlja rizikom likvidnosti svojstvenim za (a).

Tržišni rizik

Analiza osetljivosti

40 Osim ako entitet nije usklađen sa paragrafom 41, on obelodanjuje:

(a) analizu osetljivosti za svaku vrstu tržišnog rizika kome je entitet izložen na kraju izveštajnog perioda, prikazujući kako bi na dobitke ili gubitke uticale promene relevantne varijable rizika koje su moguće na taj datum;

(b) metode i pretpostavke korišćene prilikom pripreme analize osetljivosti; i

(c) promene iz prethodnog perioda u korišćenim metodima i pretpostavkama, kao i razloge takvih promena.

41 Ako entitet priprema analizu osetljivosti, kao što je određivanje maksimalnog potencijalnog rizika, koja odražava međusobnu zavisnost između promenljivih rizika (na primer, kamatnih stopa i deviznih kurseva) i ako je koristi za upravljanje finansijskim rizicima, on može da koristi tu analizu osetljivosti umesto analize navedene u paragrafu 40. Entitet takođe obelodanjuje:

(a) objašnjenje metoda korišćenog u pripremi takve analize osetljivosti, kao i glavne parametre i pretpostavke koje leže u osnovi obezbeđenih podataka; i

(b) objašnjenje cilja korišćenog metoda i ograničenja koja mogu imati za rezultat da informacije ne odražavaju u potpunosti fer vrednost sredstava i obaveza o kojima je reč.

Druga obelodanjivanja tržišnog rizika

42 Kada analize osetljivosti obelodanjene u skladu sa paragrafom 40 ili 41 ne predstavljaju verno rizik svojstven finansijskom instrumentu (na primer, zato što izloženost na kraju godine ne odražava izloženost tokom godine), entitet obelodanjuje tu činjenicu i razlog zbog kog smatra da analize osetljivosti nisu reprezentativne.

Prenosi finansijskih sredstava

42A Zahtevi za obelodanjivanjem u paragrafima 42B-42H koji se odnose na prenose finansijskih sredstava dopunjuju ostale zahteve za obelodanjivanjem u ovom IFRS. Entitet prezentuje obelodanjivanja zahtevana u paragrafima 42B-42H u jednoj napomeni u svojim finansijskim izveštajima. Entitet pruža zahtevana obelodanjivanja za sve prenose finansijskih sredstava za koja nije došlo do prestanka priznavanja, i na nastavljanja povezanosti sa prenetim sredstvima koja postoje na datum izveštavanja, bez obzira na to kad se desila povezana transakcija prenosa. Za svrhe primene zahteva za obelodanjivanjem u tim paragrafima, entitet vrši prenos finansijskog sredstva (preneto finansijsko sredstvo) u celosti ili u delu ako, i samo ako, on ili:

(a) prenosi ugovorna prava na primanje tokova gotovine od tog finansijskog sredstva; ili

(b) zadržava ugovorna prava na primanje tokova gotovine od tog finansijskog sredstva, ali preuzima ugovornu obavezu da isplaćuje tokove gotovine jednom ili više primalaca u aranžmanu.

42B Entitet obelodanjuje informacije koje omogućavaju korisnicima njegovih finansijskih izveštaja:

(a) da razumeju odnos imeđu prenetih finansijskih sredstava čiji prestanak priznavanja nije potpun i povezane obaveze; i

(b) da procene prirodu i rizike povezane sa nastavljanjem entiteta u finansijskim sredstvima koja su predmet prestanka priznavanja.

42C Za svrhe primene zahteva za obelodanjivanjem iz paragrafima 42E-42H, entitet ima nastavljanje učešća u prenetom finansijskom sredstvu ako, u sklopu tog prenosa, entitet zadržava bilo koji deo ugovornih prava ili obaveza svojstvenih prenetom finansijskom sredstvu ili stiče bilo koja nova ugovorna prava ili obaveze koje se odnose na prenose finansijskog sredstva. Za svrhe primene zahteva za obelodanjivanjem u paragrafima 42E-42H, sledeće ne predstavlja nastavljanje učešća:

(a) uobičajene izjave i garancije koje se odnose na prenose koji su predmet prevarnih radnji i koncepata razumnosti, poštene namere i dobre poslovne prakse koji bi mogli da ponište prenos kao rezultat pravne mere;

(b) forvard ugovori, ugovori o opcijama i drugi ugovori za ponovno sticanje prenetog finansijskog sredstva, za koje je ugovorena cena (ili cena izvršenja) fer vrednost prenetog finansijskog sredstva; ili

(c) sporazum prema kome entitet zadržava ugovorna prava da dobija tokove gotovine od finansijskog sredstva, ali preuzima ugovornu obavezu da plaća tokove gotovine jednom ili više entiteta, gde su uslovi iz paragrafa 3.2.5(a)-(c) u IFRS 9 ispunjeni.

Preneta finansijska sredstva koja nisu predmet potpunog prestanka priznavanja

42D Entitet može da izvrši prenos finansijskih sredstava na takav način da se deo ili sva finansijska sredstva ne kvalifikuju za prestanak priznavanja. Da bi se ispunili ciljevi utvrđeni paragrafom 42B(a), entitet obelodanjuje na svaki datum izveštavanja, za svaku klasu prenetih finansijskih sredstava koja nisu predmet potpunog prestanka priznavanja:

(a) prirodu prenetih sredstava.

(b) prirodu rizika i koristi po osnovu vlasništva kojima je entitet izložen.

(c) opis prirode odnosa između prenetih sredstava i povezanih obaveza, uključujući ograničenja za raspolaganje prenetim sredstvima od strane izveštajnog entiteta koja proističu iz samog prenosa.

(d) kada druga ugovorna strana (druge ugovorne strane) za povezane obaveze ima (imaju) samo pravo naknade od prenetih sredstava, tabelu koja prikazuje fer vrednosti prenetih sredstava, fer vrednosti povezanih obaveza i neto poziciju (razlika između fer vrednosti prenetih sredstava i povezanih obaveza).

(e) kada entitet nastavlja da priznaje preneta sredstva u celosti, knjigovodstvene vrednosti prenetih sredstava i povezanih obaveza.

(f) kada entitet nastavlja da priznaje sredstva do nivoa do koga je nastavljeno njegovo učešće (videti paragrafe 3.2.6(c)(ii) u 3.2.16 u IFRS 9), ukupnu knjigovodstvenu vrednost prvobitnih sredstava pre prenosa, kljigovodstvenu vrednost sredstava koje entitet nastavlja da priznaje, i knjigovodstvenu vrednost povezanih obaveza.

Preneta finansijska sredstva koja su predmet potpunog prestanka priznavanja

42E Da bi se ispunili ciljevi iz paragrafa 42B(b), kada entitete prestane da priznaje preneta finansijska sredstva u potpunosti (videti paragrafe 3.2.6(a) i (c)(i) u IFRS 9), ali nastavi da sa njima ima učešće, entitet obelodanjuje, kao minimum, za svaku vrstu nastavljanja učešća na datum izveštavanja:

(a) knjigovodstvenu vrednost sredstava i obaveza koji su priznati u izveštaju o finansijskoj poziciji entiteta i koji predstavljaju nastavljanje njegovog učešća u finansijskim sredstvima koja je on prestao da priznaje, kao i bilansne stavke u kojima su knjigovodstvene vrednosti tih sredstava i obaveza priznate.

(b) fer vrednost sredstava i obaveza koja predstavlja nastavljanje učešća entiteta u finansijskim sredstvima koja je on prestao da priznaje.

(c) iznos koji predstavlja maksimalnu izloženost entiteta gubicima od svog nastavljanja učešća u finansijskim sredstvima koja je prestao da priznaje, kao i informacije o načinu na koji je utvrđena maksimalna izloženost gubitku.

(d) nediskontovane odlive gotovine koji bi mogli ili će biti potrebni za ponovnu kupovinu finansijskih sredstava koje je entitet prestao da priznaje (npr. izvršna cena u ugovoru o opciji) ili druge iznose koji se plaćaju entitetu na koji je sredstvo preneto vezano za preneta sredstva. Ako je odliv gotovine varijabilan, onda se obelodanjuje iznos koji je zasnovan na uslovima važećim na svaki datum izveštavanja.

(e) analizu dospeća nediskontovanih odliva gotovine koji bi mogli ili će biti potrebni za ponovnu kupovinu finansijskih sredstava koje je entitet prestao da priznaje ili drugih iznosa koji se plaćaju entitetu na koji je sredstvo preneto vezano za preneta sredstva, sa prikazanim preostalim periodom do ugovorom definisanih dospeća vezanih sa entitetovim nastavljanjem učešća.

(f) kvalitativne informacije koje objašnjavaju i potkrepljuju kvantitativna obelodanjivanja zahtevana pod (a)-(e).

42F Entitet može zbirno da prikaže informacije zahtevane u paragrafu 42E vezano za pojedinačno sredstvo, ako entitet ima više od jedne vrste nastavljanja učešća u finansijskom sredstvu koje je prestao da priznaje, i da ga prikaže pod samo jednom vrstom nastavljanja učešća.

42G Pored toga, entitet obelodanjuje za svaku vrstu nastavljanja učešća:

(a) dobitak ili gubitak koji se priznaje na datum prenosa sredstava.

(b) priznate prihode i rashode, kako u izveštajnom periodu tako i kumulativno, po osnovu nastavljanja učešća entiteta u finansijskim sredstvima koje je entitet prestao da priznaje (npr. promene fer vrednosti derivatnih instrumenata).

(c) ako ukupan iznos priliva od aktivnosti prenosa (koji se kvalifikuje za prestanak priznavanja) u toku izveštajnog perioda nije ravnomerno raspodeljen tokom izveštajnog perioda (npr. ako se značajan deo ukupnog iznosa aktivnosti prenosa odvija u poslednjim danima izveštajnog perioda):

(i) kada je došlo do najveće aktivnosti prenosa u toku izveštajnog perioda (npr. poslednjih pet dana pred kraj izveštajnog perioda),

(ii) iznos (npr. povezani dobici ili gubici) priznat od aktivnosti prenosa u tom delu izveštajnog perioda, i

(iii) ukupan iznos priliva od aktivnosti prenosa u tom delu izveštajnog perioda.

Entitet prikazuje ove informacije za svaki period za koji se prezentuje izveštaj o ukupnom rezultatu.

Dopunske informacije

42H Entitet obelodanjuje sve dopunske informacije za koje smatra da su potrebne da bi se ispunili ciljevi obelodanjivanja iz paragrafa 42B.

Datum stupanja na snagu i prelazne odredbe

43 Entitet primenjuje ovaj IFRS za godišnje periode koji počinju 1. januara 2007. godine ili kasnije. Ranija primena se podstiče. Ako entitet primenjuje ovaj IFRS za raniji period, obelodanjuje tu činjenicu.

44 Ako entitet primenjuje ovaj IFRS za godišnje periode koji počinju pre 1. januara 2006. godine, on ne mora da prezentuje uporedne informacije za obelodanjivanja koja zahtevaju paragrafi 31-42 o prirodi i stepenu rizika koji potiču od finansijskih instrumenata.

44A Objavljivanjem IAS 1 (revidiranog 2007. godine) izmenjena je terminologija u svim IFRS. Pored toga, njime su izmenjeni paragrafi 20, 21, 23(c) i (d) i B5 Priloga B. Entitet primenjuje ove izmene za godišnje period koji počinju 1. januara 2009. godine ili kasnije. Ako entitet bude primenjivao IAS 1 (revidiran 2007. godine) za neki raniji period, primenjivaće i izmene za taj raniji period.

44B U IFRS 3 (revidiranom 2008. godine) je izbrisan paragraf 3(c). Entitet primenjuje te izmene za godišnje periode koji počinju 1. jula 2009. godine ili kasnije. Ako entitet bude primenjivao IFRS 3 (revidiran 2008. godine) za neki raniji period, primenjivaće i izmenu za taj raniji period. Međutim, izmena se ne primenjuje na potencijalnu naknadu koja proističe iz poslovne kombinacije za koju datum sticanja prethodi primeni IFRS 3 (revidiran 2008. godine). Umesto toga, entitet računovodstveno obuhvata takvu naknadu u skladu sa paragrafima 65A-65E u IFRS 3 (revidiran 2010. godine).

44C Entitet primenjuje izmene date u paragrafu 3 za godišnje periode koji počinju 1. januara 2009. godine ili kasnije. Ukoliko entitet primenjuje Instrumenti sa pravom ponovne prodaje emitentu i obaveze nastali tokom likvidacije (izmene IAS 32 i IAS 1), objavljene u februaru 2008. godine, za raniji period, treba da primeni i izmene paragrafa 3 za taj raniji period.

44D Paragraf 3(a) je izmenjen u okviru Poboljšanja IFRS objavljena u maju 2008. godine. Entitet primenjuje ove izmene za godišnje periode koji počinju 1. januara 2009. godine ili kasnije. Ranija primena je dozvoljena. Ukoliko entitet primenjuje izmene za raniji period obelodanjuje tu činjenicu i za taj raniji period primenjuje i izmene paragrafa 1 standarda IAS 28, paragrafa 1 standarda IAS 31 i paragrafa 4 standarda IAS 32, objavljene u maju 2008. godine. Entitetu je dozvoljeno da izmene primeni prospektivno.

44E-44F [Brisan]

44G Objavljivanjem Poboljšanja obelodanjivanja o finansijskim instrumentima (Izmene IFRS 7) u martu 2009. godine, izmenjeni su paragrafi 27, 39 i B11 i dodati paragrafi 27A, 27B, B10A i B11A-B11F. Entitet primenjuje te izmene za godišnje periode koji počinju 1. januara 2009. godine ili kasnije. Entitet nije obavezan da obezbedi obelodanjivanja zahtevana izmenama za:

(a) bilo koji godišnji period ili međuperiod, uključujući i izveštaj o finansijskoj poziciji, prezentovan u okviru godišnjeg uporednog perioda koji se završava pre 31. decembra 2009. godine, ili

(b) bilo koji izveštaj o finansijskoj poziciji na datum najranijeg uporednog perioda za datum koji počinje pre 31. decembra 2009. godine.

Ranija primena je dozvoljena. Ukoliko entitet primenjuje izmene za raniji period obelodanjuje tu činjenicu.1

44H-44J [Ovi paragrafi se odnosi na izmene koje stupaju na snagu posle 1. januara 2013. godine i stoga nisu uključeni u ovom izdanju.]

44K Paragraf 44B je izmenjen u okviru Poboljšanja IFRS objavljenih u maju 2010. godine. Entitet primenjuje te izmene za godišnje periode koji počinju 1. jula 2010. godine ili kasnije. Ranija primena je dozvoljena.

44L Dodat je paragraf 32A i paragrafi 34 i 36-38 su izmenjeni u okviru Poboljšanja IFRS, objavljenih u maju 2010. godine. Entitet primenjuje te izmene za godišnje periode koji počinju 1. januara 2011. godine ili kasnije. Ranija primena je dozvoljena. Ukoliko entitet primenjuje izmene za raniji period obelodanjuje tu činjenicu.

44M Objavljivanjem Obelodanjivanja-Prenosi finansijskih sredstava (Izmene IFRS 7), u oktobru 2010. godine, obrisan je paragraf 13 i dodati su paragrafi 42A-42H i B29-B39. Entitet primenjuje te izmene za godišnje periode koji počinju 1. jula 2011. godine ili kasnije. Ranija primena je dozvoljena. Ukoliko entitet primenjuje izmene za raniji period obelodanjuje tu činjenicu. Entitet nije obavezan da obezbedi obelodanjivanja zahtevana tim izmenama za prezentovane periode koji počinju pre datuma početne primene tih izmena.

44N [Ovaj paragraf se odnosi na izmene koje stupaju na snagu posle 1. januara 2013. godine i stoga nije uključen u ovom izdanju.]

44O Objavljivanjem IFRS 10 i IFRS 11 Zajednički aranžmani, u maju 2011. godine, izmenjen je paragraf 3. Entitet primenjuje tu izmenu kada primenjuje IFRS 10 i IFRS 11.

44P Objavljivanjem IFRS 13 u maju 2011. godine izmenjeni su paragrafi 3, 28 i 29 i Prilog A, a obrisani su paragrafi 27-27B. Entitet primenjuje te izmene kada primenjuje IFRS 13.

44LJ Objavljivanjem Prezentacije stavki u ukupnom ostalom rezultatu (izmene IAS 1), u junu 2011. godine, izmenjen je paragraf 27B. Entitet primenjuje te izmene u primeni IAS 1 sa izmenama iz juna 2011. godine.

44R Objavljivanjem Obelodanjivanja-Prebijanja finansijskih sredstava i finansijskih obaveza (Izmene IAS 7), u decembru 2011. godine, dodati su paragrafi 13A-13F i B40-B53. Entitet primenjuje ove izmene za godišnje periode koji počinju 1. januara 2013. godine ili kasnije, kao i u međuperiodima u okviru tih godišnjih perioda. Entitet obezbeđuje retrospektivno obelodanjivanja zahtevana ovim izmenama.

—————
1 Objavljivanjem Ograničenog izuzeća za uporedna obelodanjivanja iz IFRS 7 za entitete koji primenjuju IFRS prvi put (Izmene IFRS 1) u januaru 2010. godine, izmenjen je paragraf 44G. Odbor je izmenio paragraf 44G u cilju pojašnjenja svojih zaključaka i planiranog prelaska za Poboljšanja obelodanjivanja o finansijskim instrumentima (Izmene IFRS 7).

Povlačenje IAS 30

45 Ovaj IFRS zamenjuje IAS 30 Obelodanjivanja u finansijskim izveštajima banaka i sličnih finansijskih institucija.

PRILOG A

Definicije

Ovaj prilog je sastavni deo ovog IFRS.

kreditni rizik Rizik da će jedna strana u finansijskom instrumentu neispunjenjem svoje obaveze prouzrokovati finansijski gubitak druge strane.
valutni rizik Rizik od fluktuiranja fer vrednosti ili budućih tokova gotovine finansijskog instrumenta usled promene deviznog kursa.
rizik od
kamatne stope
Rizik da će fer vrednost ili budući tokovi gotovine finansijskog instrumenta fluktuirati usled promena tržišnih kamatnih stopa.
rizik likvidnosti Rizik da entitet može da ima teškoće u ispunjenju obaveza povezanih sa finansijskim obavezama koje se izmiruju u gotovini ili davanjemdrugog finansijskog sredstva.
obaveze po osnovu
kredita
Obaveze po kreditima su finansijske obaveze, osim kratkoročnih obaveza prema dobavljačima, koje imaju uobičajene kreditne uslove.
tržišni rizik Rizik da će fer vrednost ili budući tokovi gotovine finansijskog instrumenta fluktuirati usled promena tržišnih cena. Tržišni rizik se sastoji od tri vrste rizika: valutnog rizika, rizika kamatne stope i drugih rizika od promene cene.
drugi rizik od
promene cene
Rizik da će fer vrednost ili budući tokovi gotovine finansijskog instrumenta fluktuirati zbog promena tržišnih cena (koje nisu one koje nastaju od rizika kamatne stope ili valutnog rizika), bilo da su te promene prouzrokovane faktorima specifičnim za pojedinačni finansijski instrument ili njegovog emitenta, ili da faktori utiču na sve slične finansijske instrumente kojima se trguje na tržištu.
kome je isteklo dospeće Finansijskom sredstvu je isteklo dospeće kada suprotna strana ne izvrši plaćanje kada je ono dospelo prema ugovoru.

Sledeći termini su definisani u paragrafu 11 IAS 32 ili paragrafu 9 IAS 39 i koriste se u ovom IFRS sa značenjem određenim u IAS 32 i IAS 39:

  • amortizovana vrednost finansijskog sredstva ili finansijske obaveze
  • finansijska sredstva raspoloživa za prodaju
  • prestanak priznavanja
  • derivat
  • metod efektivne kamate
  • instrument kapitala
  • fer vrednost
  • finansijsko sredstvo
  • finansijsko sredstvo ili finansijska obaveza po fer vrednosti kroz bilans uspeha
  • finansijsko sredstvo ili finansijska obaveza koji se drže radi trgovanja
  • ugovor o finansijskoj garanciji
  • finansijski instrument
  • finansijska obaveza
  • predviđena transakcija
  • instrument hedžinga
  • investicije koji se drže do dospeća
  • krediti i potraživanja
  • redovan način kupovine ili prodaje

PRILOG B

Uputstvo za primenu

Ovaj prilog je sastavni deo ovog IFRS.

Grupe finansijskih sredstava i stepen obelodanjivanja (paragraf 6)

B1 Paragraf 6 zahteva od entiteta da grupiše finansijske instrumente u grupe koje odgovaraju prirodi informacija koje se obelodanjuju uzimajući u obzir karakteristike tih finansijskih instrumenata. Grupe opisane u paragrafu 6 određuje entitet i one se, na taj način, razlikuju od kategorija finansijskih instrumenata navedenih u IAS 39 (koji određuje kako se finansijski instrumenti odmeravaju i koje promene fer vrednosti se priznaju).

B2 Prilikom određivanja grupe finansijskog instrumenta, entitet, kao minimum:

(a) pravi razliku između instrumenata koji se odmeravaju prema amortizovanoj vrednosti i onih koji se odmeravaju po fer vrednosti.

(b) tretira kao posebnu grupu ili grupe one finansijske instrumente koji su van delokruga ovog IFRS.

B3 Entitet odlučuje, u svetlu pravih okolnosti, koliko detalja obezbeđuje da bi zadovoljio zahteve ovog IFRS, u kojoj meri ističe različite aspekte zahteva i kako zbirno prikazuje informacije da bi predstavio celokupnu sliku bez spajanja informacija sa različitim karakteristikama. Neophodno je pronaći ravnotežu između toga da se finansijski izveštaji opterete sa previše detalja koji neće pomoći korisnicima finansijskih izveštaja i koji će sakriti važne informacije (kao posledica previše sakupljenih detalja). Na primer, entitet ne treba da prikrije važnu informaciju time što će je uključiti među veliki broj beznačajnih detalja. Slično, entitet ne obelodanjuje informacije čiji je stepen agregiranja takav da prikriva važne razlike između pojedinačnih transakcija i rizika u vezi sa njima.

Značaj finansijskih instrumenata za finansijsku poziciju i performanse

B4 Ako entitet označi finansijsku obavezu po fer vrednosti kroz bilans uspeha, paragraf 10(a) zahteva da entitet obelodani iznos promene fer vrednosti finansijske obaveze koja se može pripisati promenama kreditnog rizika obaveze. Paragraf 10(a)(i) dozvoljava entitetu da utvrđuje ovaj iznos kao iznos promene fer vrednosti obaveze koji se ne može pripisati promenama tržišnih uslova koji uslovljavaju tržišni rizik. Ako su jedine relevantne promene u tržišnim uslovima za obavezu promene posmatrane referentne kamatne stope, ovaj iznos se može procenjivati na sledeći način:

(a) Prvo, entitet izračunava internu stopu povraćaja obaveze na početku perioda koristeći referentnu tržišnu cenu obaveze i ugovorne tokove gotovine obaveze na početku perioda. Od ove stope povraćaja oduzima se referentna (osnovna) kamatna stopa na početku perioda, da bi se dobila komponenta interne stope povraćaja specifična za instrument.

(b) Sledeće, entitet izračunava sadašnju vrednost tokova gotovine u vezi sa obavezom koristeći ugovorne tokove gotovine obaveze na kraju perioda i diskontnu stopu jednaku zbiru (i) referentne osnovne kamatne stope na kraju perioda i (ii) komponente interne stope povraćaja specifične za instrument utvrđene pod (a).

(c) Razlika između referentne tržišne cene obaveze na kraju perioda i iznosa utvrđenog pod (b) je promena fer vrednosti koja se ne može pripisati promenama referentne osnovne kamatne stope. Ovo je iznos koji treba da se obelodani.

U ovom primeru se pretpostavlja da promene fer vrednosti koje nastaju usled faktora koji nisu promene kreditnog rizika instrumenta ili da promene kamatnih stopa nisu značajne. Ako instrument iz primera sadrži ugrađeni derivat, promena fer vrednosti ugrađenog derivata se isključuje iz utvrđivanja iznosa koji treba da se obelodani u skladu sa paragrafom 10(a).

Druga obelodanjivanja – računovodstvene politike (paragraf 21)

B5 U paragrafu 21 se zahteva obelodanjivanje osnove (ili osnova) za odmeravanje korišćene prilikom sastavljanja finansijskih izveštaja i drugih računovodstvenih politika koje su korišćene i koje su relevantne za razumevanje finansijskih izveštaja. Za finansijske instrumente, takvo obelodanjivanje može da obuhvati:

(a) za finansijska sredstva ili finansijske obaveze označene po fer vrednosti kroz bilans uspeha:

(i) prirodu finansijskih sredstava ili finansijskih obaveza koje je entitet označio po fer vrednosti kroz bilans uspeha;

(ii) kriterijume za takvo označavanje finansijskih sredstava ili finansijskih obaveza posle početnog priznavanja; i

(iii) kako je entitet zadovoljio uslove iz paragrafa 9, 11A ili 12 IAS 39 za takvo označavanje. Za instrumente označene u skladu sa paragrafom (b)(i) definicije finansijskog sredstva ili finansijske obaveze kao po fer vrednosti kroz bilans uspeha u IAS 39, da obelodanjivanje obuhvata narativni opis okolnosti koje leže u osnovi nedoslednosti u pogledu odmeravanja ili priznavanja koja bi se inače javila. Za instrumente označene u skladu sa paragrafom (b)(ii) definicije finansijskog sredstva ili finansijske obaveze po fer vrednosti kroz bilans uspeha u IAS 39, to obelodanjivanje obuhvata narativni opis kako je označavanje po fer vrednosti kroz bilans uspeha dosledna dokumentovanom upravljanju rizikom ili investicionom strategijom entiteta.

(b) kriterijume za označavanje finansijskih sredstava kao onih koja su raspoloživa za prodaju.

(c) da li se redovne kupovine i prodaje finansijskih sredstava obračunavaju na datum transakcije ili na datum izmirenja (videti paragraf 38 IAS 39).

(d) kada se račun rezervisanja koristi za smanjenje knjigovodstvene vrednosti finansijskih sredstava povodom umanjenja vrednosti po osnovu gubitaka povezanih sa kreditima:

(i) kriterijume za određivanje kada se knjigovodstvena vrednost po osnovu umanjenja vrednosti finansijskih sredstava direktno smanjuje (ili, u slučaju poništenja otpisa, direktno povećava) i kada se koristi račun rezervisanja; i

(ii) kriterijume za otpisivanje iznosa kojima se tereti račun rezervisanja i prema knjigovodstvenoj vrednosti finansijskih sredstava umanjene vrednosti (videti paragraf 16).

(e) kako se određuju neto dobici ili gubici od svake kategorije finansijskih instrumenata (videti paragraf 20(a)), na primer, da li neto dobici ili neto gubici od stavki po fer vrednosti kroz bilans uspeha obuhvataju prihode od kamata ili dividendi.

(f) kriterijume koje entitet koristi za utvrđivanje postojanja objektivnih dokaza da se dogodio gubitak zbog umanjenja vrednosti (videti paragraf 20(e)).

(g) kada su ponovo utvrđeni uslovi finansijskih sredstava kojima bi inače bio prekoračen rok dospeća ili bi im bila umanjena vrednost, računovodstvenu politiku za finansijska sredstva koja su predmet ponovnog utvrđivanja uslova (videti paragraf 36(d)).

Paragraf 122 IAS 1 (revidiranog 2007. godine) takođe zahteva od entiteta da obelodani, u kratkom prikazu značajnih računovodstvenih politika ili u drugim napomenama, objašnjenja, osim onih koja obuhvataju procene, rukovodstva tokom procesa primene računovodstvenih politika entiteta, kao i onih rasuđivanja koja su imala najznačajniji uticaj na iznose priznate u finansijskim izveštajima.

Priroda i stepen rizika koji potiče od finansijskih instrumenata (paragrafi od 31 do 42)

B6 Obelodanjivanja koja se zahtevaju u paragrafima 31-42 se daju ili u finansijskim izveštajima ili su sadržana u upućivanjima finansijskih izveštaja na druge pojmove u drugom izveštaju, kao što je izveštaj rukovodstva ili izveštaj o riziku, koji je dostupan korisnicima finansijskih izveštaja pod istim uslovima i u isto vreme kao i finansijski izveštaji. Bez informacija sadržanih u upućivanju na drugi izveštaj, finansijski izveštaji bi bili nepotpuni.

Kvantitativna obelodanjivanja (paragraf 34)

B7 U paragrafu 34(a) se zahteva obelodanjivanje kratkog prikaza kvantitativnih podataka o izloženosti rizicima određenog entiteta na osnovu informacija koje su date interno ključnom rukovodstvu entiteta. Kada entitet koristi nekoliko metoda za upravljanje izloženošću riziku, taj entitet obelodanjuje informaciju koristeći metod ili metode koji daju najrelevantnije i najpouzdanije informacije. U IAS 8 Računovodstvene politike, promene računovodstvenih procena i greške se razmatraju relevantnost i pouzdanost.

B8 U paragrafu 34(c) se zahtevaju obelodanjivanja o koncentracijama rizika. Koncentracije rizika se javljaju zbog finansijskih instrumenata koji imaju slične karakteristike i na koje slično utiču promene ekonomskih i drugih uslova. Utvrđivanje koncentracija rizika zahteva da se prilikom rasuđivanja uzimaju u obzir okolnosti u entitetu. Obelodanjivanja o koncentracijama rizika obuhvataju:

(a) opis toga kako rukovodstvo određuje koncentracije;

(b) opis zajedničkih karakteristika koje utvrđuju svaku koncentraciju (na primer, suprotne strane, geografska oblast, valuta ili tržište); i

(c) iznos izloženosti riziku u vezi sa svim finansijskim instrumentima kojima je zajednička ta karakteristika.

Maksimalna izloženost kreditnom riziku (paragraf 36(a))

B9 U paragrafu 36(a) se zahteva obelodanjivanje iznosa koji najbolje predstavlja maksimalnu izloženost entiteta kreditnom riziku. Za finansijsko sredstvo, ovo je obično bruto knjigovodstvena vrednost, neto od:

(a) svih prebijenih iznosa u skladu sa IAS 32; i

(b) svih gubitaka zbog umanjenja vrednosti priznatih u skladu sa IAS 39.

B10 Aktivnosti koje uzrokuju kreditni rizik i sa njima u vezi maksimalna izloženost kreditnom riziku obuhvataju, ali nisu ograničene na:

(a) garantovanje kredita i potraživanja klijentima i plasiranje depozita u drugim entitetima. U ovim slučajevima, maksimalna izloženost kreditnom riziku je knjigovodstvena vrednost finansijskih sredstava sa njima u vezi.

(b) sklapanje derivatnih ugovora, na primer deviznih ugovora, svopova kamatnih stopa i kreditnih derivata. Kada se rezultujuće sredstvo odmerava po fer vrednosti, maksimalna izloženost kreditnom riziku na kraju izveštajnog perioda će biti jednaka knjigovodstvenoj vrednosti.

(c) jemstvo finansijskih garancija. U ovom slučaju, maksimalna izloženost kreditnom riziku je maksimalan iznos koji bi entitet mogao da plati ako se garancija aktivira, a koji bi mogao da bude značajno viši od iznosa priznatog kao obaveza.

(d) stvaranje saglasnosti za odobravanje kredita po navedenoj stopi koja je neopoziva tokom trajanja olakšice ili je opoziva samo kao odgovor na materijalno značajnu štetnu promenu. Ako emitent ne može da izmiri obavezu po kreditu neto u gotovini ili drugom finansijskom instrumentu, maksimalna kreditna izloženost je pun iznos obaveze. Ovo je zato što je neizvesno da li iznos bilo kog nepovučenog dela može da se povuče u budućnosti. Ovo može biti značajno više od iznosa priznatog kao obaveza.

Kvantitativna obelodanjivanja za rizik likvidnosti (paragrafi 34(a) i 39(a) i (b))

B10A U skladu sa paragrafom 34(a) entitet obelodanjuje sažete kvantitativne podatke o svojoj izloženosti riziku likvidnosti na osnovu informacija interno dostavljenim ključnom rukovodstvu. Entitet objašnjava kako su ti podaci utvrđeni. U slučaju da odliv gotovine (ili drugog finansijskog sredstva) koji je uključen u te podatke može ili:

(a) da se dogodi značajno ranije nego što to ukazuju podaci, ili

(b) bi mogao da bude u značajno drugačijem iznosu od onog na koji ukazuju podaci (npr. za derivat koji je prikazan u podacima po neto osnovi izmirenja, ali za koji druga ugovorna strana ima opciju da zahteva izmirenje na bruto osnovi),

entitet tu činjenicu obelodanjuje i pruža kvantitativne informacije koje omogućavaju korisnicima njegovih finansijskih izveštaja da ocene razmere tog rizika, sem kada su te informacije uključene u analize ugovornih dospeća iz paragrafa 39(a) ili (b).

B11 Prilikom pripreme analize dospeća koje zahteva paragraf 39(a) i (b), entitet koristi rasuđivanje radi određivanja odgovarajućeg broja vremenskih ograničenja. Na primer, entitet bi mogao da odredi da su sledeća vremenska ograničenja odgovarajuća:

(a) kraće od jednog meseca;

(b) kasnije od jednog meseca i ne kasnije od tri meseca;

(c) kasnije od tri meseca i ne kasnije od jedne godine; i

(d) duže od jedne godine, kraće od pet godina.

B11A Pri ispunjavanju zahteva iz paragrafa 39(a) i (b), entitet ne odvaja ugrađen derivat od hibridnog (kombinovanog) finansijskog instrumenta. Za takav instrument entitet primenjuje paragraf 39(a).

B11B Paragraf 39(a) zahteva da entitet obelodani kvantitativnu analizu dospeća za derivatne finansijske obaveze koja prikazuje preostala ugovorna dospeća, ako su ugovorna dospeća od suštinskog značaja za razumevanje vremenske dinamike tokova gotovine. Na primer, to je slučaj za:

(a) kamatne svopove sa preostalim periodom do dospeća od pet godina kod hedžinga tokova gotovine za finansijsko sredstvo ili obavezu sa varijabilnom stopom.

(b) sve odobrene neiskorišćene kredite.

B11C Paragraf 39(a) i (b) zahteva da entitet obelodani kvantitativnu analizu dospeća za finansijske obaveze koja prikazuje preostala ugovorna dospeća za neke finansijske obaveze. U ovom obelodanjivanju:

(a) kada suprotna strana može da odabere kada da isplati iznos, obaveza se dodeljuje najranijem datumu kada se od entiteta može tražiti da ga plati. Na primer, finansijske obaveze za koje se može tražiti od entiteta da ih isplati po viđenju (na primer, depozit po viđenju) se uključuju u najraniji vremenski raspon.

(b) kada je entitet angažovan da obezbedi dostupne iznose u ratama, svaka rata se raspoređuje na najraniji period u kom se može zahtevati od entiteta da izvrši plaćanje. Na primer, nepovučena obaveza po kreditu se uključuje u vremenski raspon u kom je najraniji datum kada se obaveza može podići.

(c) za ugovore o izdatim finansijskim garancijama, maksimalni iznos garancije se dodeljuje najranijem periodu u kome garancija može biti aktivirana.

B11D Ugovorni iznosi koji se obelodanjuju u analizi dospeća, u skladu sa zahtevima iz paragrafa 39(a) i (b), su ugovorno diskontovani tokovi gotovine, na primer:

(a) bruto obaveze po osnovu finansijskog lizinga (pre oduzimanja finansijskih opterećenja);

(b) cene određene u forvard ugovorima za kupovinu finansijskih sredstava za gotovinu;

(c) neto iznosi svopova kamatnih stopa sa flotirajućim plaćanjem i fiksnim primanjem koji se zamenjuju za neto tokove gotovine;

(d) ugovorni iznosi koji treba da se razmene u derivatnom finansijskom instrumentu (na primer, svop valuta) za koje su razmenjeni bruto tokovi gotovine; i

(e) bruto vrednost odobrenih neiskorišćenih kredita.

Takvi nediskontovani tokovi gotovine se razlikuju od iznosa uključenih u izveštaj o finansijskoj poziciji zato što se iznos u tom izveštaju zasniva na diskontovanim tokovima gotovine. Kada iznos koji treba da se plati nije fiksan, iznos koji se obelodanjuje treba da se odredi prema uslovima koji postoje na kraju izveštajnog perioda. Na primer, kada iznos koji treba da se plati varira sa promenama u indeksu, iznos koji se obelodanjuje može da se zasniva na nivou indeksa na kraju perioda.

B11E Paragraf 39(c) zahteva da entitet obelodani način upravljanja rizikom likvidnosti koji je svojstven stavkama obelodanjenim u kvantitativnim obelodanjivanjima zahtevanim u skladu sa paragrafom 39(a) i (b). Entitet obelodanjuje analizu dospeća finansijskih sredstava koja drži za upravljanje rizikom likvidnosti (npr. finansijska sredstva koja su lako utrživa ili od kojih se očekuje da generišu prilive gotovine za pokrivanje odliva gotovine za finansijske obaveze), ako su te informacije potrebne da omoguće korisnicima njegovih finansijskih izveštaja da ocene prirodu i razmere rizika likvidnosti.

B11F Drugi faktori koje entitet može da uzme u obzir za obelodanjivanja zahtevana paragrafom 39(c) uključuju, ali nisu ograničeni na to da li entitet:

(a) ima odobrene neiskorišćene zajmovne aranžmane (npr. komercijalne zapise) ili druge izvore finansiranja (npr. neiskorišćene odobrene zajmove) koje može da povuče za namirenje potreba likvidnosti;

(b) ima depozite u centralnim bankama kojim može da namiri potrebe likvidnosti;

(c) ima diversifikovane izvore finansiranja;

(d) ima značajne koncentracije rizika likvidnosti bilo u svojim sredstvima ili u izvorima finansiranja;

(e) ima ustanovljene procese interne kontrole i planove za upravljanje rizikom likvidnosti u neredovnim situacijama;

(f) ima instrumente koji imaju uslove ubrzane otplate (npr. usled pogoršanja kreditnog rejtinga entiteta).

(g) ima instrumente koji mogu da zahtevaju polaganje kolaterala (npr. pozivi za doplatu kod derivata);

(h) ima instrumente koji dozvoljavaju entitetu da bira između izmirenja finansijske obaveze u gotovini (ili davanjem drugog finansijskog sredstva) ili predajom sopstvenih akcija; ili

(i) ima instrumente koji su predmet master sporazuma o poravnanju.

B12-B16 [Brisan]

Tržišni rizik – analiza osetljivosti (paragrafi 40 i 41)

B17 U paragrafu 40(a) se zahteva analiza osetljivosti za svaku vrstu tržišnog rizika kom je entitet izložen. U skladu sa paragrafom B3, entitet odlučuje kako zbirno prikazuje informacije za prikazivanje celokupne slike bez kombinovanja informacija sa različitim izloženostima rizicima iz značajno različitih ekonomskih okruženja. Na primer:

(a) entitet koje posluje finansijskim instrumentima bi mogao da obelodani ovu informaciju zasebno za finansijske instrumente koji se drže radi trgovanja i za finansijske instrumente koji se ne drže radi trgovanja.

(b) entitet ne bi zbirno prikazivao informacije o svojoj izloženosti tržišnim rizicima iz oblasti sa hiperinflacijom zajedno sa svojom izloženošću istim tržišnim rizicima iz oblasti sa veoma niskom inflacijom.

Ako entitet ima izloženost samo jednoj vrsti tržišnog rizika u samo jednom ekonomskom okruženju, on ne prikazuje ove pojedinačne informacije.

B18 U paragrafu 40(a) se zahteva da analiza osetljivosti prikaže efekat na dobitak ili gubitak i kapital opravdano mogućih promena relevantnih varijabli rizika (na primer, preovladavajuće tržišne kamatne stope, devizni kursevi, cene kapitala ili cene robe). U svrhu ovoga:

(a) od entiteta se ne zahteva da određuju koji bi bio dobitak ili gubitak za taj period da su relevantne varijable rizika bile drugačije. Umesto toga, entiteti obelodanjuju efekat na dobitak ili gubitak i kapital na kraju izveštajnog perioda pretpostavljajući da se opravdano moguća promena relevantne varijable rizika dogodila na kraju izveštajnog perioda i da je ona primenjivana na izloženosti riziku koji su postojali na taj datum. Na primer, ako entitet ima obavezu sa fluktuirajućom stopom na kraju godine, entitet bi obelodanilo efekat na dobitak ili gubitak (to jest, troškove kamate) za tekuću godinu ako su kamatne stope varirale u opravdano mogućim iznosima;

(b) od entiteta se ne zahteva da obelodanjuju efekat na dobitak ili gubitak i kapital za svaku promenu u okviru opravdano razumnih promena relevantne varijable rizika. Obelodanjivanja o efektima promena u granicama opravdano mogućeg bi bila dovoljna.

B19 Prilikom određivanja šta je opravdano moguća promena relevantne varijable rizika, entitet razmatra:

(a) ekonomsko okruženje u kom posluje. Razumno moguća promena ne treba da obuhvata malo verovatne scenarije ili scenarije „najgoreg slučaja“ ili „stres testove“. Šta više, ako je stopa promene u osnovnoj varijabli rizika stabilna, entitet ne treba da menja odabranu opravdano moguću promenu u varijabli rizika. Na primer, pretpostavimo da su kamatne stope 5% i da entitet odredi da je fluktuiranje u kamatnim stopama od 50 osnovnih poena opravdano moguće. On bi obelodanio efekat na dobitak ili gubitak i kapital kad bi se kamatne stope menjale na 4,5% ili 5,5%. U sledećem periodu, kamatne stope su se povećale na 5,5%. Entitet nastavlja da veruje da se kamatne stope mogu fluktuirati za 50 osnovnih poena (to jest, da je stopa promene kamatnih stopa stabilna). Entitet bi obelodanio efekat na dobitak ili gubitak i kapital kad bi se kamatne stope menjale na 5% ili 6%. Od entiteta se ne bi zahtevalo da ponovo razmotri svoju procenu da bi kamatne stop mogle opravdano da fluktuiraju za 50 osnovnih poena, osim ako ne postoji dokaz da su kamatne stope postale više nestalne.

(b) vremenski okvir tokom kog je vršena procena. Analiza osetljivosti prikazuje efekte promena koje se smatraju opravdano mogućim tokom perioda dok entitet sledeći put ne prezentuje ova obelodanjivanja, što je obično sledeći godišnji izveštajni period.

B20 Paragraf 41 dozvoljava entitetu da koristi analizu osetljivosti koja odražava međusobne zavisnosti između promenljivih rizika, kao što je metodologija procene maksimalnog potencijalnog rizika, ako koristi ovu analizu za upravljanje svojom izloženošću finansijskim rizicima. Ovo se primenjuje čak i kada se pomoću takve metodologije odmerava samo mogućnost za gubitak, a ne odmerava se mogućnost za dobitak. Takav entitet bi mogao da se uskladi sa paragrafom 41(a) obelodanjivanjem vrste modela za procenu maksimalnog potencijalnog rizika koji koristi (na primer, da li se model oslanja na Monte Karlo simulacije), objašnjenja kako model funkcioniše i glavnih pretpostavki (na primer, period držanja i stepen poverenja). Entiteti bi takođe mogli da obelodane prethodni period posmatranja i prethodna odmeravanja koja su se primenjivala na posmatranja tokom tog perioda, objašnjenje kako se postupa u vezi sa opcijama u izračunavanjima, kao i to koje nestalnosti i korelacije (ili, kao alternativa, koje Monte Karlo simulacije raspodele verovatnoće) se koriste.

B21 Entitet vrši analizu osetljivosti za čitavo svoje poslovanje, ali može da izvrši različite vrste analize osetljivosti za različite grupe finansijskih instrumenata.

Rizik od kamatne stope

B22 Rizik od kamatne stope se javlja kod kamatonosnih finansijskih instrumenata priznatih u izveštaju o finansijskoj poziciji (na primer, krediti i potraživanja i emitovani dužnički instrumenti) i kod nekih finansijskih instrumenata koji nisu priznati u izveštaju o finansijskoj poziciji (na primer, nekim obavezama po kreditima).

Valutni rizik

B23 Valutni rizik (ili rizik od kursnih promena) se javlja kod finansijskih instrumenata koji su označeni u stranoj valuti, to jest u valuti koja nije funkcionalna valuta u kojoj su oni odmereni. U svrhe ovog IFRS, valutni rizik se ne javlja od finansijskih instrumenata koji su nemonetarne stavke ili od finansijskih instrumenata označenim u funkcionalnoj valuti.

B24 Analiza osetljivosti se obelodanjuje za svaku valutu kojoj je entitet u značajnoj meri izložen.

Drugi rizik od promene cene

B25 Drugi rizik od promene cene se javlja kod finansijskih instrumenata zbog promena, na primer, cena robe ili cena kapitala. Da bi bio u skladu sa paragrafom 40, entitet bi mogao da obelodani efekat smanjenja određenog berzanskog indeksa, cene robe ili druge promenljive rizika. Na primer, ako entitet daje garancije rezidualne vrednosti koje su finansijski instrumenti, entitet obelodanjuje povećanje ili smanjenje vrednosti sredstava na koja se ta garancija primenjuje.

B26 Dva primera finansijskih instrumenata koji uzrokuju rizik od cene kapitala su (a) posedovanje kapitala u drugom entitetu, i (b) investicije u povereništvo, što zauzvrat nudi držanje investicija u instrumentima kapitala. Drugi primeri obuhvataju forvard ugovore i opcije za kupovinu ili prodaju određenih količina instrumenata kapitala i svopovi koji su indeksirani prema cenama kapitala. Na fer vrednost takvih finansijskih instrumenata utiču promene tržišne cene osnovnih instrumenata kapitala.

B27 U skladu sa paragrafom 40(a), osetljivost dobitaka ili gubitka (koja se javlja, na primer, od instrumenata klasifikovanih po fer vrednosti kroz bilans uspeha i od umanjenja vrednosti finansijskih sredstava raspoloživih za prodaju) se obelodanjuje zasebno od osetljivosti kapitala (koja se javlja, na primer, od instrumenata klasifikovanih kao raspoloživi za prodaju).

B28 Finansijski instrumenti koje entitet klasifikuje kao instrumente kapitala se ne odmeravaju ponovo. Niti će rizik od cene kapitala tih instrumenata uticati na dobitak ili gubitak ili na kapital. U skladu sa tim, nije potrebna nikakva analiza osetljivosti.

Prestanak priznavanja (paragrafi 42C-42H)

Nastavljanje učešća (paragraf 42C)

B29 Procena postojanja nastavljanja učešća u prenetom finansijskom sredstvu, za svrhe zahteva za obelodanjivanjem iz paragrafa 42E-42H, se vrši na nivou izveštajnog entiteta. Na primer, ako zavisni entitet prenese finansijsko sredstvo na treću stranu sa kojom nije povezan, u kojoj matični entitet zavisnog entiteta ima nastavljeno učešće, zavisni entitet u svojim pojedinačnim ili posebnim finansijskim izveštajima (tj. kada je izveštajni entitet zavisni entitet), ne uključuje učešće matičnog entiteta u procenu da li ima nastavljeno učešće u prenetom sredstvu. Međutim, matični entitet uključuje svoje nastavljeno učešće (ili nastavljeno učešće drugog člana grupe) u finansijskom sredstvu prenetom od strane svog zavisnog entiteta prilikom određivanja da li ima nastavljenu povezanost sa prenetim sredstvom u svojim konsolidovanim finansijskim izveštajima (tj. kada je izveštajni entitet grupa).

B30 Entitet nema nastavljenu povezanost sa prenetim finansijskim sredstvom ako, u sklopu tog prenosa, entitet niti zadržava bilo koji deo ugovornih prava ili obaveza svojstvenih prenetom finansijskom sredstvu, niti stiče bilo koja nova ugovorna prava ili obaveze vezano za preneto finansijsko sredstvo. Entitet nema nastavljenu povezanost sa prenetim finansijskim sredstvom ako nema niti udeo u budućim rezultatima prenetog finansijsko sredstva, niti ima obavezu pod bilo kojim okolnostima da u budućnosti izvrši plaćanja vezana za preneto finansijsko sredstvo.

B31 Nastavljena povezanost sa finansijskim sredstvom može da nastane iz ugovornih odredbi ugovora o prenosu ili iz odvojenog ugovora sa entitetom na koji je preneto sredstvo ili sa trećom stranom, zaključenim u vezi sa prenosom.

Preneta finansijska sredstva koja nisu su predmet potpunog prestanka priznavanja (paragraf 42D)

B32 Paragraf 42D zahteva obelodanjivanja kada se preneta finansijska sredstva ne kvalifikuju, delimično ili u celosti, za prestanak priznavanja. Takva obelodanjivanja su zahtevana na svaki datum izveštavanja na koji entitet nastavlja da priznaje preneta finansijska sredstva, bez obzira kada su se prenosi dogodili.

Vrste nastavljanja učešća (paragrafi 42E-42H)

B33 Paragrafi 42E-42H zahtevaju da se izvrše kvalitativna i kvantitativna obelodanjivanja o nastavljenoj povezanosti za svaku vrstu finansijskih sredstava koja prestaju da se priznaju. Entitet grupiše svoju nastavljenu povezanost po vrstama koje predstavljaju izloženost entiteta rizicima. Na primer, entitet može da grupiše svoje nastavljanje povezanosti po vrstama finansijskih instrumenata (npr. garancije ili opcije kupovine) ili po vrstama prenosa (npr. faktoring potraživanja, sekjuritizacije i kreditiranje kroz hartije od vrednosti).

Analiza dospeća za nediskontovane odlive gotovine za ponovnu kupovinu prenetih sredstava (paragraf 42E(e))

B34 Paragraf 42E(e) zahteva da entitet obelodani analizu dospeća nediskontovanih odliva gotovine za ponovnu kupovinu finansijskih sredstava ili drugih iznosa koji se plaćaju entitetu na koji je sredstvo preneto vezano za preneta sredstva koja se više ne priznaju, sa prikazanim preostalim periodom do ugovorom definisanih dospeća vezanih za nastavljenu povezanost entiteta. Ta analiza razlikuje tokove gotovine čije plaćanje je obavezno (npr. forvard ugovori), od tokova gotovine koje entitet bi mogao biti obavezan da plati (npr. pisane put opcije) i tokova gotovine koje entitet može da izabere da plati (npr. kupljena prava otkupa).

B35 Entitet koristi rasuđivanje radi određivanja odgovarajućeg broja vremenskih ograničenja prilikom pripreme analize dospeća zahtevane u paragrafu 42E(e). Na primer, entitet bi mogao da odredi da su sledeća vremenska ograničenja za dospeća odgovarajuća:

(a) kraće od jednog meseca;

(b) kasnije od jednog meseca i ne kasnije od tri meseca;

(c) kasnije od tri meseca i ne kasnije od šest meseci;

(d) kasnije od šest meseci i ne kasnije od jedne godine;

(e) kasnije od jedne godine i ne kasnije od pet godina;

(f) kasnije od tri godine i ne kasnije od pet godina; i

(g) duže od pet godina.

B36 Ako postoji raspon mogućih dospeća, tokovi gotovine se prikazuju na bazi najranijeg datuma na koji entitet može da ima obavezu ili pravo plaćanja.

Kvalitativne informacije (paragraf 42E(f))

B37 Kvalitativne informacije zahtevane u paragrafu 42E(f) uključuju opis finansijskih sredstava koja se više ne priznaju, kao i prirodu i svrhu zadržanog nastavljanja učešća posle prenosa tih sredstava. One takođe uključuju opis rizika kojima je entitet izložen, uključujući:

(a) opis načina kako entitet upravlja rizicima koji su svojstveni njegovom nastavljenom učešću u finansijskom sredstvu koje je prestao da priznaje.

(b) da li je entitet obavezan da snosi gubitke pre drugih strana, kao i rangiranje i iznosi gubitaka koje snose strane čija učešća su nižeg ranga od učešća entiteta u sredstvu (tj. njegovog nastavljenog učešća u sredstvu).

(c) opis na koji način se aktiviraju obaveze pružanja finansijske podrške ili ponovne kupovine prenetog finansijskog sredstva.

Dobitak ili gubitak po prestanku priznavanja (paragraf 42G(a))

B38 Paragraf 42G(a) zahteva da entitet obelodani dobitak ili gubitak po prestanku priznavanja vezano za finansijsko sredstvo u kome entitet nastavlja da ima učešće. Entitet obelodanjuje ako je dobitak ili gubitak po prestanku priznavanja nastao zato što su fer vrednosti komponenti prethodno priznatih sredstava (tj. učešća u sredstvu koje je entitet prestao da priznaje i učešća koje je entitet zadržao) različite od fer vrednosti prethodno priznatog sredstva u celini. U takvoj situaciji, entitet takođe obelodanjuje da li su odmeravanja fer vrednosti uključila i značajne ulazne podatke koji nisu zasnovani na uočljivim tržišnim podacima, kao što je opisano u paragrafu 27A.

Dopunske informacije (paragraf 42H)

B39 Obelodanjivanja zahtevana u paragrafima 42D-42G mogu biti nedovoljna da se ispune ciljevi obelodanjivanja iz paragrafa 42B. U tom slučaju, entitet obelodanjuje sve dopunske informacije potrebne da bi se ispunili ciljevi obelodanjivanja. Entitet odlučuje, s obzirom na sopstvene okolnosti, koju količinu dopunskih informacija treba da obezbedi da bi zadovoljio potrebe korisnika za informacijama, i koliki naglasak stavlja na različite aspekte dopunskih informacija. Potrebno je naći ravnotežu između prenatrpavanja finansijskih izveštaja sa prevelikom količinom detalja koji možda nisu od pomoći korisnicima finansijskih izveštaja i zamagljivanja informacija zbog njihovog prekomernog objedinjavanja.

Prebijanje finansijskih sredstava i finansijskih obaveza (paragrafi 13A-13F)

Delokrug (paragraf 13A)

B40 Obelodanjivanja u paragrafima 13B-13E su obavezna za sve priznate finansijske instrumente koji se prebijaju u skladu sa paragrafom 42 u IAS 32. Pored toga, finansijski instrumenti su u delokrugu zahtevanih obelodanjivanja iz paragrafa 13B-13E ako su predmet izvršivog master sporazuma o poravnanju ili sličnog sporazuma koji obuhvata slične finansijske instrumente i transakcije, bez obzira na to da li se finansijski instrumenti prebijaju u skladu sa paragrafom 42 u IAS 32.

B41 Slični sporazumi pomenuti u paragrafu 13A i B40 uključuju derivatne sporazume o kliringu, globalne okvirne ugovore o ponovnoj kupovini, globalne master ugovore o kreditiranju po osnovu hartija od vrednosti, i sva povezana prava na finansijski kolateral. Slični finansijski instrumenti i transakcije pomenute u paragrafu B40 uključuju derivate, ugovore o prodaji i ponovnoj kupovini, ugovore o povratnoj prodaji i ponovnoj kupovini, sporazume o zajmovima po osnovu hartija i kreditiranju po osnovu hartija od vrednosti. Primeri finansijskih instrumenata koji nisu u delokrugu paragrafa 13A su krediti i depoziti kupaca u istoj instituciji (osim ako se prebijaju u izveštaju o finansijskoj poziciji), i finansijski instrumenti koji su jedino predmet ugovora o kolateralu.

Obelodanjivanja kvantitativnih informacija za priznata finansijska sredstva i priznate finansijske obaveze u delokrugu paragrafa 13A (paragraf 13C)

B42 Finansijski instrumenti koji se obelodanjuju u skladu sa paragrafom 13C mogu biti predmet različitih zahteva za odmeravanjem (na primer, obaveza koja se odnosi na ugovor o ponovnoj kupovini se može odmeravati po amortizovanoj vrednosti, dok se derivat odmerava po fer vrednosti). Entitet uključuje instrumente po njihovim priznatim vrednostima i opisuje u odgovarajućim obelodanjivanjima sve razlike koje proizilaze iz odmeravanja.

Obelodanjivanja bruto iznosa priznatih finansijskih sredstava i priznatih finansijskih obaveza u delokrugu paragrafa 13A (paragraf 13C(a))

B43 Iznosi zahtevani u paragrafu 13C(a) se odnose na priznate finansijske instrumente koji se prebijaju u skladu sa paragrafom 42 u IAS 32. Iznosi zahtevani u paragrafu 13C(a) takođe se odnose na priznate finansijske instrumente koji su predmet izvršivog master sporazuma o poravnanju ili sličnog sporazuma, bez obzira da li ispunjavaju kriterijume za prebijanje. Međutim, obelodanjivanja zahtevana u paragrafu 13C(a) se ne odnose na iznose priznate kao rezultat ugovora o kolateralu koji ne ispunjavaju kriterijume za prebijanje iz paragrafa 42 u IAS 32. Umesto toga, obelodanjivanje takvih iznosa je u skladu sa zahtevima iz paragrafa 13C(d).

Obelodanjivanja iznosa koji se prebijaju u skladu kriterijumima iz paragrafa 42 u IAS 32 (paragraf 13C(b))

B44 Paragraf 13C(b) zahteva da entitet prilikom utvrđivanja neto iznosa koje je prikazao u izveštaju o finansijskoj poziciji obelodani iznose koji se prebijaju u skladu sa kriterijumom iz paragrafa 42 u IAS 32. Iznosi i priznatih finansijskih sredstava i priznatih finansijskih obaveza koji su predmet prebijanja u skladu sa istim aranžmanom se prikazuju kako u okviru obelodanjivanja o finansijskim sredstvima tako i obelodanjivanja o finansijskim obavezama. Međutim, obelodanjeni iznosi (na primer, u tabeli) su ograničeni na iznose koji su predmet prebijanja. Na primer, entitet može imati priznato derivatno sredstvo i priznatu derivatnu obavezu koji ispunjavaju kriterijume za prebijanje iz paragrafa 42 u IAS 32. Ako je bruto iznos derivatnog sredstva veći od bruto iznosa derivatne obaveze, tabela za obelodanjivanje finansijskog sredstva će uključiti celokupan iznos derivatnog sredstva (u skladu sa paragrafom 13C(a)) i celokupan iznos derivatne obaveze (u skladu sa paragrafom 13C(b)). Međutim, iako će tabela za obelodanjivanje finansijske obaveze uključiti celokupan iznos derivatne obaveze (u skladu sa paragrafom 13C(a)), ona će uključiti samo iznos derivatnog sredstva (u skladu sa paragrafom 13C(b)) koji je jednak iznosu derivatne obaveze.

Obelodanjivanje neto iznosa prikazanih u izveštaju o finansijskoj poziciji (u skladu sa paragrafom 13C(c))

B45 Ako entitet ima instrumente koji su u okviru delokruga ovih obelodanjivanja (kao što je utvrđeno paragrafom 13A), ali koji ne ispunjavaju kriterijume za prebijanje iz paragrafa 42 u IAS 32, iznosi čije obelodanjivanje je zahtevano paragrafom 13C(c) će biti jednaki iznosima čije obelodanjivanje je zahtevano paragrafom 13C(a).

B46 Iznosi čije obelodanjivanje je zahtevano paragrafom 13C(c) moraju se uskladiti sa pojedinačnim bilansnim stavkama prikazanim u izveštaju o finansijskoj poziciji. Na primer, ako entitet utvrdi da grupisani ili razloženi iznosi pojedinačnih stavki u finansijskim izveštajima daju relevantnije informacije, on mora da uskladi grupisane ili izdvojene iznose obelodanjene u skladu sa paragrafom13C(c) sa iznosima pojedinačnih bilansnih stavki u izveštaju o finansijskoj poziciji.

Obelodanjivanje iznosa koji su predmet izvršivog master sporazuma o poravnanju ili sličnog sporazuma koji nisu na drugi način obuhvaćeni paragrafom 13C(b) (paragraf 13C(d))

B47 Paragraf 13C(d) zahteva da entitet obelodani iznose koji su predmet izvršivog master sporazuma o poravnanju ili sličnog sporazuma koji nisu na drugi način obuhvaćeni paragrafom 13C(b) Paragraf 13C(d)(i) se odnosi na iznose povezane sa priznatim finansijskim instrumentima koji ne ispunjavaju neke ili sve kriterijume za prebijanje iz paragrafa 42 u IAS 32 (na primer, sadašnja prava na prebijanje koja ne ispunjavaju kriterijum iz paragrafa 42(b) u IAS 32, ili uslovljena prava na prebijanje koja su jedino izvršiva i sprovodiva u slučaju događaja neizvršenja, ili jedino u slučaju nesolventnosti ili stečaja bilo koje druge ugovorne strane).

B48 Paragraf 13C(d)(ii) se odnosi na iznose povezane sa finansijskim kolateralom, uključujući i kolateral u gotovini, kako primljen tako i založen. Entitet obelodanjuje fer vrednost takvih finansijskih instrumenata koji su dati u zalog ili primljeni kao kolateral. Iznosi obelodanjeni u skladu sa paragrafom 13C(d)(ii) treba da se odnose na stvarno primljen ili založen kolateral, a ne na bilo koje rezultirajuće obaveze ili potraživanja priznate vezano za vraćanje ili primanje nazad takvog kolaterala.

Ograničenja za iznose obelodanjene u paragrafu 13C(d) (paragraf 13D)

B49 Prilikom obelodanjivanja iznosa u skladu sa 13C(d), entitet mora da uzme u obzir efekte prekomerne kolateralizacije putem finansijskog instrumenta. Da bi to uradio, entitet prvo mora da odbije iznose obelodanjene u skladu sa paragrafom 13C(d)(i) od iznosa obelodanjenog u skladu sa paragrafom 13C(c). Onda entitet ograničava iznos obelodanjen u skladu sa paragrafom 13C(d)(ii) na preostali iznos iz paragrafa 13C(c) za povezani finansijski instrument. Međutim, ako su prava na kolateral izvršiva sveobuhvatno za finansijske instrumente, takva prava se mogu uključiti u obelodanjivanje dato u skladu sa paragrafom 13D.

Opis prava na prebijanje koja su predmet izvršivog master sporazuma o poravnanju ili sličnog sporazuma (paragraf 13E)

B50 Entitet obelodanjuje sve vrste prava na prebijanje i slične aranžmane obelodanjene u skladu sa paragrafom 13C(d), uključujući i prirodu tih prava. Na primer, entitet obelodanjuje svoja uslovna prava. Za instrumente koji nose prava prebijanja koja nisu uslovljena budućim događajima, ali koja ne ispunjavaju ostale kriterijume iz paragrafa 42 u IAS 32, entitet opisuje razlog(e) iz kog(jih) kriterijumi nisu ispunjeni. Za svaki finansijski kolateral primljen ili založen, entitet opisuje uslove ugovora o kolateralu (na primer, kada postoji ograničenje na kolateral).

Obelodanjivanja po vrsti finansijskog instrumenta ili po ugovornoj strani

B51 Kvantitativna obelodanjivanja zahtevana paragrafom 13C(a)-(e) mogu se grupisati po vrsti finansijskog instrumenta ili transakcije (na primer, derivati, ugovori o ponovnoj kupovini ili povratnoj ponovnoj kupovini ili sporazumi o pozajmljivanju ili kreditiranju po osnovu hartija od vrednosti).

B52 Alternativno, entitet može da grupiše kvantitativna obelodanjivanja zahtevana paragrafom 13C(a)-(c) po vrsti finansijskog instrumenta, a kvantitativna obelodanjivanja zahtevana paragrafom 13C(c)-(e) po vrsti druge ugovorne strane. Ako entitet daje zahtevane informacije po drugim ugovornim stranama, entitet nije obavezan da naznači druge ugovorne strane imenom. Međutim, naznaka druge ugovorne strane (Ugovorna strana A, Ugovorna strana B, Ugovorna strana C, itd.) ostaje dosledna iz godine u godinu, za prezentovane godine, da bi se obezbedila uporedivost. Kvalitativna obelodanjivanja se razmatraju na način da se dodatne informacije mogu dati o vrstama drugih ugovornih strana. Kada se obelodanjivanja iznosa iz paragrafa 13C(c)-(e) daju po ugovornim stranama, iznosi koji su pojedinačno značajni, u odnosu na ukupni iznos za druge ugovorne strane, obelodanjuju se odvojeno dok se preostali pojedinačno neznačajni iznosi za druge ugovorne strane zbirno prikazuju pod jednom stavkom.

Ostalo

B53 Posebna obelodanjivanja zahtevana paragrafima 13C-13E predstavljaju minimalne zahteve. Da bi se ispunili ciljevi iz paragrafa 13B, entitet može imati potrebu da ih dopuni sa dodatnim (kvalitativnim) obelodanjivanjima, u zavisnosti od uslova izvršivog master sporazuma o poravnanju i povezanih sporazuma, uključujući i prirodu prava na prebijanje i njihovog efekta ili potencijlanog efekta na finansijsku poziciju entiteta.