Poreski tretman likvidacionog ostatka posle sprovedene likvidacije

Poreski tretman likvidacionog ostatka posle sprovedene likvidacije

 

„1. Sa aspekta Zakona o porezu na dobit pravnih lica

Prema odredbi člana 34. st. 1. i 2. Zakona o porezu na dobit pravnih lica („Sl. glasnik RS“, br. 25/2001, 80/2002, 80/2002 – dr. zakon, 43/2003, 84/2004, 18/2010 i 101/2011 – dalje: Zakon), dobit utvrđena u postupku likvidacije podleže oporezivanju, pri čemu se dobit utvrđuje kao pozitivna razlika imovine obveznika sa kraja i sa početka likvidacionog postupka.

Odredbom člana 35. Zakona, propisano je da se ostatak imovine likvidacione mase posle podmirenja poverilaca (likvidacioni višak) iznad vrednosti uloženog kapitala, smatra kapitalnim dobitkom.

S tim u vezi, u slučaju kada je imovina koja preostane posle podmirenja poverilaca, iznad vrednosti uloženog kapitala, smatra se da je ostvaren kapitalni dobitak društva u postupku likvidacije, pri čemu se prilikom utvrđivanja kapitalnog dobitka (u skladu sa članom 35. Zakona), imovina koja preostane posle podmirenja poverilaca stavlja u odnos sa ukupnim kapitalom obveznika, što znači da se (za potrebe utvrđivanja kapitalnog dobitka društva u likvidaciji), uzimaju u obzir sve promene na kapitalu (u smislu povećanja, odnosno smanjenja osnovnog kapitala) obveznika, izvršene (na način propisan zakonom kojim se uređuju privredna društva) od momenta osnivanja privrednog društva do momenta otvaranja postupka likvidacije.

2. Sa aspekta Zakona o porezima na imovinu

Prema odredbi člana 23. stav 1. tač. 1) i 5) Zakona o porezima na imovinu („Sl. glasnik RS“, br. 26/2001, „Sl. list SRJ“, br. 42/2002 – odluka SUS i „Sl. glasnik RS“, br. 80/2002, 80/2002 – dr. zakon, 135/2004, 61/2007, 5/2009, 101/2010, 24/2011, 78/2011 i 57/2012 – odluka US – dalje: ZPI), porez na prenos apsolutnih prava se plaća kod prenosa uz naknadu, i to prava svojine na nepokretnosti i prava korišćenja građevinskog zemljišta.

Nepokretnostima se, u smislu člana 2. stav 1. ZPI, smatraju: zemljište, stambene i poslovne zgrade, stanovi, poslovne prostorije, garaže, zgrade i prostorije za odmor i rekreaciju i drugi građevinski objekti, odnosno njihovi delovi (član 2. stav 2. ZPI).

Prenosom uz naknadu, u smislu člana 23. ZPI, smatra se i sticanje prava iz člana 23. ZPI iz viška deobne stečajne mase pravnog lica u stečaju, u skladu sa zakonom kojim se uređuje stečajni postupak, odnosno raspodelom likvidacionog ostatka po likvidaciji privrednog društva, u skladu sa zakonom kojim se uređuju privredna društva (član 24. tačka 4) ZPI).

Prenosom uz naknadu, u smislu Zakona, ne smatra se prenos apsolutnog prava na koji se plaća porez na dodatu vrednost, u skladu sa zakonom kojim se uređuje porez na dodatu vrednost (član 24a stav 1. ZPI).

Prema tome, na prenos prava iz člana 23. stav 1. tač. 1) i 5) ZPI na nepokretnosti, koja predstavlja likvidacioni ostatak po likvidaciji privrednog društva, koje je po pravnoj formi jednočlano društvo sa ograničenom odgovornošću, na osnivača tog privrednog društva, porez na prenos apsolutnih prava se plaća, ako se na taj prenos ne plaća porez na dodatu vrednost.

Na prenos novčanih sredstava na deviznom i tekućem računu, koja predstavljaju likvidacioni ostatak po likvidaciji privrednog društva, na osnivača tog privrednog društva, porez na prenos apsolutnih prava se ne plaća, imajući u vidu da prenos novčanih sredstava nije predmet oporezivanja porezom na prenos apsolutnih prava saglasno odredbi člana 23. ZPI.

Prema odredbi člana 54. stav 1. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji („Sl. glasnik RS“, br. 80/2002, 84/2002 – ispr., 23/2003 – ispr., 70/2003, 55/2004, 61/2005, 85/2005 – dr. zakon, 62/2006 – dr. zakon, 63/2006 – ispr. dr. zakona, 61/2007, 20/2009, 72/2009 – dr. zakon, 53/2010, 101/2011 i 2/2012 – ispr.), utvrđivanje poreza na prenos apsolutnih prava je delatnost Poreske uprave koja se sastoji u izdavanju upravnih akata, odnosno u preduzimanju zakonom propisanih radnji, kojima se ustanovljava postojanje pojedinačne poreske obaveze i određuju poreski obveznik, poreska osnovica i iznos poreske obaveze.

Dakle, u svakom pojedinačnom slučaju nadležni poreski organ ceni činjenice od uticaja na postojanje i visinu poreske obaveze na prenos apsolutnih prava, odnosno na postojanje prava na poresko oslobođenje.

3. Sa aspekta Zakona o porezu na dohodak građana

• Porez na dohodak građana, saglasno odredbi čl. 1. i 2. Zakona o porezu na dohodak građana („Sl. glasnik RS“, br. 24/2001, 80/2002, 80/2002 – dr. zakon, 135/2004, 62/2006, 65/2006 – ispr., 31/2009, 44/2009, 18/2010, 50/2011, 91/2011 – odluka US i 7/2012 – usklađeni din. izn. – dalje: ZPDG), plaćaju fizička lica koja ostvaruju dohodak, na prihode iz svih izvora sem onih koji su posebno izuzeti tim zakonom.

Porezom na dohodak građana oporezuju se prihodi bilo da su ostvareni u novcu, u naturi, činjenjem ili na drugi način (član 3. stav 2. ZPDG).

Prema odredbi člana 61. stav 1. ZPDG prihodom od kapitala smatraju se dividende i udeli u dobiti.

Dakle, prihodom od kapitala smatra se dividenda i drugi prihod koje poreski obveznik ostvari po osnovu udela u dobiti koja se smatra prihodom saglasno odredbama zakona koji uređuje porez na dobit pravnih lica.

Saglasno zakonu koji uređuje privredna društva, imovina privrednog društva u likvidaciji koja preostane posle izmirenja svih obaveza društva (likvidacioni višak) raspodeljuje se članovima društva u skladu sa odlukom o raspodeli likvidacionog ostatka društva.

S obzirom da je nad privrednim društvom sproveden postupak likvidacije, i nakon izmirenja potraživanja poverilaca likvidiranog društva i izmirenja propisanih poreskih obaveza, privredno društvo je brisano iz registra privrednih subjekata, a preostala imovina (novčana sredstva i nepokretnost) preneta osnivaču likvidiranog društva – fizičkom licu, to fizičko lice ostvaruje prihod po osnovu (zakonom propisanog) prava na raspodelu likvidacionog ostatka, koje kao i pravo na isplatu udela u dobiti, neposredno proizilazi iz (njegovog) učešća u kapitalu (likvidiranog) privrednog društva, te je tako ostvaren prihod oporeziv kao prihod od kapitala saglasno članu 61. ZPDG.

• Prema odredbi člana 87. stav 2. ZPDG, predmet oporezivanja godišnjim porezom na dohodak građana su prihodi koje fizičko lice ostvari u kalendarskoj godini, po sledećim osnovima:

  1. zarada iz čl. 13. do 14b tog zakona;
  2. oporezivi prihod od samostalne delatnosti iz čl. 33. i 40. tog zakona;
  3. oporezivi prihod od autorskih i srodnih prava i prava industrijske svojine iz čl. 55. i 60. tog zakona;
  4. oporezivi prihod od nepokretnosti iz čl. 68. i 70. tog zakona;
  5. oporezivi prihod od davanja u zakup pokretnih stvari iz člana 82. st. 3. do 5. tog zakona;
  6. oporezivi prihod od osiguranja lica iz člana 84. st. 2. i 3. tog zakona;
  7. oporezivi prihod sportista i sportskih stručnjaka iz člana 84a tog zakona;
  8. oporezivi drugi prihodi iz člana 85. tog zakona;
  9. prihodi po osnovima iz tač. 1) do 8) tog stava, ostvareni i oporezovani u drugoj državi.

U vezi sa oporezivanjem prihoda godišnjim porezom na dohodak građana, prihod po osnovu kapitala nije predmet oporezivanja godišnjim porezom na dohodak građana, saglasno odredbi člana 87. stav 2. ZPDG.“

Mišljenje Ministarstva finansija br. 413-00-00206/2012-04 od 06.06.2012. godine