1. Uredba o ratifikaciji Konvencije Jugoslavije i Švajcarske o socijalnom osiguranju (Sl.list SFRJ – Međunarodni ugovori br. 8/63)
2. Uredba o ratifikaciji Konvencije o izmenama i dopunama Konvencije od 
   08. juna 1962. godine između Federativne narodne republike Jugoslavije i Švajcarske konfederacije o socijalnom osiguranju (Sl.list SFRJ – Međunarodni ugovori br. 12/84)
3. Odluka o ratifikaciji Administrativnog aranžmana o načinu primene Konvencije o socijalnom osiguranju  između Jugoslavije i Švajcarske konfederacije (Sl.list SFRJ – Međunarodni ugovori br. 12/64)

***********************

Uredba o ratifikaciji konvencije između Jugoslavije i Švajcarske o socijalnom osiguranju

Sl.list SFRJ – Međunarodni ugovori i drugi sporazumi br. 8/63

 

ČLAN 1

Ratifikuje se Konvencija između Federativne Narodne Republike Jugoslavije i Švajcarske Konfederacije o socijalnom osiguranju, potpisana u Bernu 8. juna 1962. godine, koja u originalu na francuskom i u prevodu na srpskohrvatskom jeziku glasi:

 

ZAPISNIK
O PREGOVORIMA IZMEĐU JUGOSLOVENSKE I ŠVAJCARSKE DELEGACIJE, ODRŽANIM U BERNU OD 1. DO 8. JUNA 1962. GODINE, RADI ZAKLJUČENJA KONVENCIJE O SOCIJALNOM OSIGURANJU

I

Od 1. do 8. juna 1962. godine održani su u Bernu pregovori između Jugoslovenske i Švajcarske delegacije radi zaključenja Konvencije o socijalnom osiguranju.

Dve delegacije bile su sastavljene kako sledi:

Za Jugoslaviju:

šef delegacije:

Njegova Ekselencija gospodin Sloven Smodlaka, izvanredni i opunomoćeni ambasador Federativne Narodne Republike Jugoslavije u Švajcarskoj;

članovi:

Gospodin Svetozar Popović, šef odeljenja u Saveznom zavodu za socijalno osiguranje,

Gospodin Mihajlo Kilibarda, šef odeljenja u Sekretarijatu za rad Saveznog izvršnog veća,

Gospodin Milenko Ivanišević, šef konzularne službe Ambasade Federativne Narodne Republike Jugoslavije u Bernu.

Za Švajcarsku:

šef delegacije:

Gospodin A. Saxer, direktor nadležan za sporazume o socijalnom osiguranju;

članovi:

Gospodin E. Kaiser, savetnik za matematička pitanja socijalnog osiguranja,

Gospodin C. Motta, pomoćnik direktora Saveznog ureda za socijalno osiguranje,

Gospodin A. Granacher, šef Odseka starosnog, porodičnog i invalidskog osiguranja u pomenutom Uredu,

Gospodin M. Leippert, pravnik u Ministarstvu inostranih poslova;

sekretar:

Gospodin J. D. Baechtold, pomoćnik u Saveznom uredu za socijalno osiguranje.

II

Pregovori su doveli do izrade teksta konvencije i završnog protokola koji su potpisali oba šefa delegacije.

III

Oba šefa delegacije izrazili su želju da se postupak oko ratifikacije konvencije obavi što je moguće pre. Oni su ugovorili da se dve delegacije ponovo sastanu radi izrade administrativnog aranžmana o načinu primene konvencije.

IV

Na zahtev Jugoslovenske delegacije, Švajcarska delegacija je potvrdila da penzije iz starosnog, porodičnog i invalidskog švajcarskog osiguranja, koje se isplaćuju jugoslovenskim državljanima, ne mogu biti niže od penzija koje se isplaćuju izbeglicama u istim uslovima prema švajcarskom zakonodavstvu o socijalnom osiguranju.

Sačinjeno u dva primerka na francuskom jeziku, u Bernu, 8. juna 1962. godine.

 

***********************

KONVENCIJA
IZMEĐU FEDERATIVNE NARODNE REPUBLIKE JUGOSLAVIJE I ŠVAJCARSKE KONFEDERACIJE O SOCIJALNOM OSIGURANJU

Vlada Federativne Narodne Republike Jugoslavije i Švajcarsko Savezno veće, nadahnute željom da regulišu odnose u pogledu socijalnog osiguranja između dve države, odlučile su da zaključe konvenciju i imenovale, u tu svrhu, svoje punomoćnike, i to:

Vlada Federativne Narodne Republike Jugoslavije – gospodina Slovena Smodlaku, izvanrednog i opunomoćenog ambasadora Federativne Narodne Republike Jugoslavije u Švajcarskoj;

Švajcarsko Savezno veće – gospodina Arnolda Saxer-a, direktora odgovornog za međunarodne konvencije o socijalnom osiguranju,

koji su se, pošto su razmenili svoja punomoćja, nađena u dobroj i propisnoj formi, složili u sledećem:

Prvi deo

OPŠTE ODREDBE

Član 1

1. Ova konvencija se primenjuje:

a) u Švajcarskoj:

i) na savezno zakonodavstvo o starosnom i porodičnom osiguranju;

ii) na savezno zakonodavstvo o invalidskom osiguranju;

iii) na savezno zakonodavstvo o osiguranju za slučaj profesionalnih i neprofesionalnih nesreća i profesionalnih oboljenja;

iv) na savezno zakonodavstvo o dečijim dodacima;

b) u Jugoslaviji:

i) na zakonodavstvo o penzionom osiguranju (starosno i porodično osiguranje);

ii) na zakonodavstvo o invalidskom osiguranju, uključujući osiguranje za slučaj nesreća na poslu i profesionalnih oboljenja;

iii) na zakonodavstvo o zdravstvenom osiguranju, ukoliko ono obuhvata profesionalne i neprofesionalne nesreće i profesionalna oboljenja;

iv) na zakonodavstvo o dečijim dodacima.

2. Ova konvencija primenjuje se i na sve zakonodavne akte i propise kojima se kodifikuju, menjaju ili dopunjuju propisi nabrojani u prvom stavu ovog člana.

Ona se primenjuje isto tako i na zakonodavne akte i propise koji obuhvataju neku novu granu socijalnog osiguranja i na one kojima se postojeći režim proširuje na nove kategorije korisnika.

Član 2

Pod rezervom odredaba ove konvencije i njenog završnog protokola, švajcarski i jugoslovenski državljani uživaju jednaki postupak u pogledu prava i obaveza koji nastaju iz odredaba propisa nabrojanih u članu 1.

Član 3

Pod rezervom odredaba ove konvencije i njenog završnog protokola, švajcarski i jugoslovenski državljani koji mogu polagati pravo na davanja na osnovu propisa nabrojanih u članu 1. primaju ta davanja u celini i bez ikakvog ograničenja sve dok stanuju na teritoriji jedne od strana ugovornica. Pod istim rezervama ta davanja daje jedna strana ugovornica državljanima druge strane koji borave u nekoj trećoj zemlji pod istim uslovima i u istoj meri kao svojim državljanima koji borave u toj zemlji. Međutim, jugoslovenske zakonske odredbe na osnovu kojih plaćanja u inostranstvu zavise od davanja dozvole ne primenjuju se na isplatu jugoslovenskih davanja švajcarskim državljanima koji borave u trećim zemljama.

Drugi deo

ZAKONODAVSTVO KOJE SE IMA PRIMENJIVATI

Član 4

Zakonodavstvo koje se ima primenjivati u načelu je zakonodavstvo strane ugovornice na čijoj se teritoriji obavlja aktivnost kojom se određuje osiguranje.

Član 5

Od načela iznetog u članu 4. postoje sledeći izuzeci:

a) Radnici koji su zapošljeni kod nekog poslodavca čije je sedište na teritoriji jedne strane ugovornice i koji su za neki ograničen vremenski period dodeljeni na rad na teritoriji druge strane, podleže za vreme prvih dvanaest meseci zapošljenja na teritoriji te strane zakonskim odredbama one strane ugovornice gde poslodavac ima svoje sedište. Ako se zapošljenje na teritoriji druge strane ugovornice produži preko tog roka, primena zakonskih odredaba prve strane može se izuzetno nastaviti za nov period od dvadeset meseci, pod uslovom da je nadležan organ druge strane dao svoju saglasnost.

b) Radnici privatnih ili javnih transportnih preduzeća jedne strane ugovornice privremeno zapošljeni na teritoriji druge strane potpadaju pod odredbe koje su na snazi na teritoriji one strane gde preduzeće ima svoje sedište, pod uslovom da nemaju stalno boravište u zemlji u kojoj rade.

c) Šefovi i članovi diplomatskih ili konzularnih misija potpadaju pod zakonodavstvo države imenovanja ako su njeni državljani. Isto pravilo primenjuje se i na radnike koji su u ličnoj službi tih lica, ako su državljani države imenovanja i pod uslovom da nemaju svoje stalno boravište u državi prijema.

Član 6

Nadležne vlasti dveju strana ugovornica mogu zajedničkim sporazumom predvideti izuzetke od odredaba članova 4. i 5. u pogledu zakonodavstva koje se ima primenjivati.

Treći deo

POSEBNE ODREDBE

 

Glava 1.

INVALIDSKO, STAROSNO I PORODIČNO OSIGURANJE

Član 7

Na jugoslovenske državljane i njihove porodice (nadživele članove) imaju se primenjivati sledeće posebne odredbe u pogledu penzije iz švajcarskog starosnog i porodičnog osiguranja:

a) Ako iznos redovne nepotpune penzije na koju polaže pravo neki jugoslovenski državljanin koji ne boravi u Švajcarskoj iznosi manje od tri dvadesetine redovne pune penzije, taj jugoslovenski državljanin može zahtevati, umesto penzije, paušalno obeštećenje jednako vrednosti koju u to vreme ima penzija koja mu se duguje. Jugoslovenski državljanin koji je bio korisnik takve nepotpune penzije u Švajcarskoj i koji definitivno napušta švajcarsku teritoriju može takođe zahtevati takvo obeštećenje.

Ako je paušalno obeštećenje isplaćeno, ni korisnik ni članovi njegove porodice (nadživeli članovi) ne mogu više postavljati nikakvo pravo prema švajcarskom osiguranju na osnovu do tada plaćenih doprinosa.

b) Jugoslovenski državljani imaju pravo na vanredne penzije samo dok imaju prebivalište u Švajcarskoj i ako su, neposredno pre dana počev od kojeg traže penziju, neprekidno stanovali u Švajcarskoj najmanje punih 10 godina ako se radi o starosnoj penziji, a najmanje 5 godina ako se radi o porodičnoj penziji ili starosnoj penziji kojom se ova zamenjuje.

Član 8

Na jugoslovenske državljane primenjivaće se sledeće odredbe u pogledu davanja iz švajcarskog invalidskog osiguranja:

a) Jugoslovenski državljani mogu polagati pravo na mere za readaptaciju samo dok imaju prebivalište u Švajcarskoj i ako su, neposredno pre nastajanja invalidnosti, plaćali doprinose švajcarskom socijalnom osiguranju najmanje punu godinu dana.

Supruge i udovice jugoslovenske nacionalnosti koje ne vrše lukrativne delatnosti, kao i maloletna deca iste nacionalnosti mogu polagati pravo na mere za readaptaciju samo dok imaju prebivalište u Švajcarskoj i ako su, neposredno pre nastajanja invalidnosti, boravili neprekidno u Švajcarskoj najmanje jednu celu godinu; pored toga, deca mogu polagati pravo na takvemere ako prebivaju u Švajcarskoj i ako su tu rođena kao invalidi ili ako su boravila u Švajcarskoj neprekidno od rođenja.

b) U pogledu prava na redovnu invalidsku penziju, jugoslovenski državljani koji su jugoslovenski osiguranici ili koji su već dobijali takvu penziju pre nego što su napustili Švajcarsku izjednačeni su sa licima osiguranim prema švajcarskom zakonodavstvu.

c) Član 7. pod a) primenjivaće se, po analogiji, na redovne penzije iz invalidskog osiguranja.

d) Član 7. pod b) primenjivaće se, po analogiji, na vanredne penzije iz invalidskog osiguranja, s tim da je boravak u Švajcarskoj trajao najmanje 5 punih godina za te penzije i starosne penzije kojima se ove zamenjuju.

e) Redovne invalidske penzije predviđene za osiguranike čiji je stepen invalidnosti manji od 50 odsto, kao i dodaci za nesposobne mogu se davati jugoslovenskim državljanima samo dok imaju prebivalište u Švajcarskoj.

Član 9

Švajcarski i jugoslovenski državljani osigurani u Jugoslaviji imaju pravo na davanja u naturi iz jugoslovenskog invalidskog osiguranja, kao i na dodatak u slučaju smanjenja plate zbog invalidnosti samo dok imaju prebivalište u Jugoslaviji.

Član 10

1. Ako na osnovu samo perioda osiguranja i sa njima izjednačenih perioda navršenih prema jugoslovenskom zakonodavstvu osiguranik ne može postavljati svoje pravo na invalidska, starosna ili posmrtna davanja prema tom zakonodavstvu, periodi iz švajcarskog starosnog i porodičnog osiguranja (periodu uplate doprinosa i izjednačeni periodi) sabiraju se sa periodima navršenim po jugoslovenskom osiguranju radi priznanja prava na davanja, ukoliko se ti periodi ne poklapaju.

2. Ako se, shodno stavu 1, davanja iz jugoslovenskog socijalnog osiguranja dodeljuju vodeći računa o švajcarskim periodima osiguranja, ona se obračunavaju na sledeći način:

a) Jugoslovenski organ osiguranja, čija je dužnost da izvrši obračun, prvo utvrđuje iznos davanja na koja bi osiguranik mogao polagati pravo da su svi periodi osiguranja o kojima treba voditi računa prema stavu 1. ispunjen samo po jugoslovenskom osiguranju.

b) Na osnovu tog iznosa, koji se, ako je potrebno, utvrđuje na minimum penzije garantovan jugoslovenskim zakonodavstvom, jugoslovenski organ osiguranja određuje davanja koja se duguju prema dužini perioda osiguranja navršenih po jugoslovenskom osiguranju u odnosu na ukupno trajanje perioda navršenih u osiguranjima obeju strana, s tim, međutim, da se periodi iz švajcarskog osiguranja mogu uzeti u obzir samo ako se ne poklapaju sa jugoslovenskim periodima.

Glava 2.

OSIGURANJE PROTIV NESREĆA I PROFESIONALNIH OBOLJENJA

Član 11

Švajcarski i jugoslovenski državljani osigurani shodno zakonodavstvu jedne strane ugovornice koji su žrtve neke nesreće ili koji dobiju neko profesionalno oboljenje na teritoriji druge strane mogu zahtevati svu potrebnu lekarsku negu u Švajcarskoj od Švajcarske nacionalne blagajne (Caisse nationale suisse) za osiguranje u slučaju nesreće, a u Jugoslaviji od mesno nadležnog zavoda za socijalno osiguranje. U tim slučajevima organ osiguranja kome pripada osiguranik treba da plati troškove lečenja organu osiguranja koji je pružio lekarsku negu.

Član 12

Ako, da bi cenila stepen nesposobnosti u slučaju nesreće na poslu ili profesionalnog oboljenja prema zakonodavstvu jedne strane ugovornice, to zakonodavstvo izrično ili prećutno predviđa da se nesreće na poslu ili profesionalna oboljenja do kojih je ranije došlo uzimaju u obzir, takođe će se uzeti u obzir i ranije nastale nesreće na poslu i profesionalna oboljenja prema zakonodavstvu druge strane ugovornice kao da su nastali prema zakonodavstvu prve strane ugovornice.

Član 13

Davanja u slučaju profesionalnog oboljenja, za koje bi se moglo dati obeštećenje na osnovu zakonodavstva dveju strana ugovornica, daju se samo prema zakonodavstvu one strane na čijoj je teritoriji obavljano poslednje zapošljenje koje može izazvati profesionalno oboljenje te vrste i pod uslovom da zainteresovani ispunjava uslove predviđene tim zakonodavstvom.

Član 14

1. Ako, u slučaju pogoršanja nekog profesionalnog oboljenja, radnik koji je dobio ili koji dobija odštetu za neko profesionalno oboljenje na osnovu zakonodavstva jedne strane ugovornice postavi zahtev za neko profesionalno oboljenje iste vrste, na davanja na osnovu zakonodavstva druge strane, primenjivaće se sledeća pravila:

a) Ako radnik nije obavljao na teritoriji te poslednje strane neko zapošljenje koje može prouzrokovati profesionalno oboljenje ili ga pogoršati, organ osiguranja prve strane i dalje je dužan da preuzme na sebe davanja na osnovu svog zakonodavstva, vodeći računa o pogoršanju.

b) Ako je radnik obavljao takvo zapošljenje na teritoriji te druge strane, organ osiguranja prve strane i dalje je dužan da preuzme na svoj teret davanja na osnovu svog zakonodavstva, ne vodeći računa o pogoršanju; organ osiguranja druge strane daje radniku dodatak čiji se iznos utvrđuje prema zakonodavstvu te druge strane i koji je jednak razlici između iznosa davanja koja se duguju posle pogoršanja i iznosa koji bi se dugovao da je bolest, pre pogoršanja, nastala na njenoj teritoriji.

2. U slučajevima o kojima je reč u prethodnom stavu ovog člana radnik je dužan da organu osiguranja one strane na osnovu čijeg zakonodavstva on postavlja svoje pravo na davanje, pruži potrebna obaveštenja o radnije isplaćenim davanjima za obeštećenje zbog profesionalnog oboljenja o kome se radi. Ako taj organ smatra za potrebno on može tražiti obaveštenja o tim davanjima od organa koji je zainteresovanom isplaćivao ranija davanja.

Glava 3.

DEČIJI DODACI

Član 15

Državljani obeju strana ugovornica imaju pravo na dodatke za decu predviđene propisima nabrojanim u članu 1, ma gde bilo boravište njihove dece.

Član 16

ako se za neko dete ima pravo na dečiji dodatak kako na osnovu švajcarskog tako i na osnovu jugoslovenskog zakonodavstva, daje se dodatak samo prema zakonodavstvu mesta zapošljenja oca.

Četvrti deo

ODREDBE O PRIMENI

Član 17

1. Za primenu ove konvencije vlasti i organi svake strane ugovornice pružaće jedni drugima svoje usluge kao da se radi o primeni njihovog sopstvenog zakonodavstva o socijalnom osiguranju.

2. Nadležne vlasti:

a) donosiće sve administrativne aranžmane potrebne za primenu ove konvencije. One će posebno regulisati pojedinosti uzajamne pomoći, kao i učešće u troškovima za medicinske ili administrativne ankete u slučajevima kad lica koja se nalaze na teritoriji jedne strane traže ili primaju davanja iz socijalnog osiguranja druge strane;

b) mogu da bi olakšale održavanje veza između organa osiguranja strana ugovornica, odrediti svoje središne organe;

c) dostavljaju jedna drugoj sva obaveštenja o merama preduzetim za primenu ove konvencije;

d) dostavljaju jedna drugoj, čim je to moguće, sva obaveštenja o izmenama svojih zakonodavstava.

3. U primeni ove konvencije izraz „nadležna vlast“ označava:

– u Jugoslaviji:

Sekretarijat za rad Saveznog izvršnog veća

– u Švajcarskoj:

Savezni ured za socijalno osiguranje.

Član 18

1. Organi socijalnog osiguranja koji treba da plaćaju davanja na osnovu ove konvencije to punovažno čine u valuti svoje zemlje.

2. Transferi koje povlači izvršenje ove konvencije vrše se shodno sporazumima o tome koji su na snazi između dve strane ugovornice u trenutku vršenja transfera.

3. U slučaju da jedna ili druga strana ugovornica donese odredbe o ograničenju promena deviza, odmah će biti preduzete mere, u sporazumu između dveju strana, kako bi se, u skladu sa odredbama ove konvencije, obezbedio transfer iznosa koji se uzajamno duguju.

4. Državljani jedne strane ugovornice koji se nalaze na teritoriji druge strane imaju pravo na fakultativno osiguranje predviđeno zakonodavstvom svoje zemlje, posebno u pogledu transfera doprinosa za to osiguranje i davanja na koje su stekli pravo po tom osnovu.

Član 19

1. Pravo oslobođenja ili smanjenja belegovina i taksa predviđenih zakonodavstvom jedne od strana ugovornica za dokumente koje treba podneti prema zakonodavstvu te strane prostire se i na dokumente koje treba podneti na osnovu zakonodavstva druge strane.

2. Vlasti ili organi jedne ili druge strane ugovornice neće zahtevati legalizaciju od strane diplomatskih ili konzularnih vlasti akata, uverenja ili dokumenata koje im treba podneti za primenu ove konvencije.

Član 20

Molbe, izjave ili žalbe koje treba podneti u određenom roku organu jedne strane ugovornice smatraju se prihvatljivim ako su u tom roku podnete odgovarajućem organu druge strane. U tom slučaju ovaj poslednji organ dostavlja odmah pomenute molbe, izjave ili žalbe nadležnom organu prve strane.

Član 21

1. Sve teškoće u vezi sa primenom ove konvencije rešavaće zajednički nadležne vlasti dveju strana ugovornica.

2. U slučaju da se na taj način ne nađe rešenje u roku od šest meseci, spor će biti iznet pred arbitražni organ čiji će sastav i postupak zajednički utvrditi vlade dveju strana ugovornica. Arbitražni organ doneće svoju odluku u skladu sa načelima i duhom ove konvencije.

Peti deo

ZAVRŠNE I PRELAZNE ODREDBE

Član 22

1. Pod rezervom čl. 23. odredbe ove konvencije primenjuju se i na slučajeve u kojima je događaj za koji je izvršeno osiguranje nastao pre njenog stupanja na snagu. Međutim, nikakvo davanje zasnovano na pomenutim odredbama ne može se odobriti za period pre stupanja konvencije na snagu.

2. Prilikom primene ove konvencije vodiće se računa i o periodima osiguranja ili zapošljenja navršenim pre njenog stupanja na snagu. Isto važi i za periode boravka u Švajcarskoj u smislu članova 7. pod b) i 8. pod d).

3. Rokovi predviđeni zakonima dveju strana ugovornica za ostvarivanje prava počinju da teku najranije od stupanja konvencije na snagu.

Član 23

1. Redovne penzije iz švajcarskog starosnog i porodičnog osiguranja dodeljuju se prema odredbama ove konvencije samo ako je osigurani slučaj nastao posle 31. decembra 1959. godine.

2. U slučajevima kad je osigurani slučaj nastao pre 1. januara 1960. godine, jugoslovenski državljani mogu polagati pravo na redovne penzije iz švajcarskog starosnog i porodičnog osiguranja pod uslovom:

a) da su uplaćivali doprinose za to osiguranje najmanje za ukupno 5 punih godina, ili

b) da su boravili u Švajcarskoj ukupno 10 godina – od čega 5 godina neposredno i bez prekida pre nastajanja događaja za koji je izvršeno osiguranje – i da su platili doprinose za to osiguranje najmanje ukupno punu godinu dana.

Jugoslovenski državljani koji ne ispune uslove postavljene pod a) i b) imaju pravo na povraćaj doprinosa prema odredbama Naredbe Saveznog veća, od 14. marta 1952. godine, o povraćaju strancima i apatridima doprinosa uplaćenih za starosno i porodično osiguranje.

3. Ako su, u slučajevima kad je osigurani slučaj nastao pre 1. januara 1960. godine, doprinosi vraćeni uz primenu naredbe pomenute u stavu 2. ovog člana pre stupanja ove konvencije na snagu, jugoslovenski državljani mogu polagati pravo na redovnu penziju iz švajcarskog starosnog i porodičnog osiguranja, kao i njihovi članovi porodice (preživeli članovi), samo ako za period posle onog za koji su doprinosi vraćeni ispune uslov utvrđen pod a) pomenutog stava 2.

4. U slučajevima o kojima je reč u stavovima 1. i 2. ovog člana može se dodeliti penzija tek od dana stupanja konvencije na snagu.

Član 24

1. Ova konvencija biće ratifikovana a ratifikacioni instrumenti biće razmenjeni u Beogradu što je moguće pre.

2. Ona će stupiti na snagu prvog dana drugog meseca koji dolazi posle meseca tokom kojeg budu razmenjeni ratifikacioni instrumenti.

Član 25

1. Ova konvencija zaključena je na godinu dana. Ona će biti prećutno obnavljana iz godine u godinu, ako je nijedna strana ugovornica ne otkaže; otkaz treba da se saopšti najmanje tri meseca pre isteka roka.

2. U slučaju otkazivanja konvencije, svako pravo stečeno na osnovu njenih odredaba treba i dalje da ostane. Aranžmanima će se regulisati određivanje prava koja su u toku sticanja na osnovu njenih odredaba.

U potvrdu čega su punomoćnici dveju strana ugovornica potpisali ovu konvenciju i stavili svoje pečate.

Sačinjeno u dva primerka na francuskom jeziku, u Bernu, 8. juna 1962. godine.

 

ZAVRŠNI PROTOKOL

Prilikom potpisivanja, na današnji dan, Konvencije o socijalnom osiguranju između Federativne Narodne Republike Jugoslavije i Švajcarske Konfederacije (u daljem tekstu: Konvencija), punomoćnici dveju strana ugovornica prihvatili su sledeće izjave:

1. U primeni člana 2. Konvencije, na jugoslovenske državljane neće se primenjivati član 90. Zakona od 13. juna 1911. godine o osiguranju za slučaj bolesti i nesreća kojim se predviđa smanjenje davanja koja se isplaćuju strancima.

2. Konvencija se primenjuje i na članove porodica (preživele članove) švajcarskih i jugoslovenskih državljana, ma koje nacionalnosti oni bili.

3. Kao članovi porodice (preživeli članovi) ili deca u smislu ove Konvencije smatraju se lica koja zakon koji se primenjuje označava kao takva.

4. Načelo jednakog postupka izneto u članu 2. Konvencije ne proteže se:

a) sa Švajcarske strane:

– na odredbe o starosnom i porodičnom fakultativnom osiguranju švajcarskih državljana u inostranstvu;

– na davanja pomoći koja se isplaćuju švajcarskim invalidima koji borave u inostranstvu;

b) sa Jugoslovenske strane:

– na odredbe na osnovu kojih se daje posebna zaštita jugoslovenskim građanima koji su radili u nekoj trećoj zemlji (član 47. Zakona o penzijskom osiguranju, član 38. Zakona o invalidskom osiguranju i drugi).

5. U pogledu isplaćivanja davanja iz jugoslovenskog socijalnog osiguranja švajcarskim državljanima koji borave u trećim zemljama, neprimenjivanje jugoslovenskih zakonskih odredaba kojima se zahteva dozvola za plaćanja u inostranstvu predviđena članom 3. Konvencije opravdava se jednakim postupkom koji Švajcarska priznaje jugoslovenskim državljanima, a na osnovu koje ovi imaju prava na davanja iz švajcarskog socijalnog osiguranja u ma kojoj trećoj zemlji.

6. Odredbe člana 5. Konvencije mogu se primenjivati na sve radnike, ma koje nacionalnosti oni bili, osim onih o kojima je reč pod c) ovog člana.

7. Ako u primeni člana 5. Konvencije neki radnik podleži švajcarskom zakonodavstvu, to znači da se on, u pogledu svog položaja u švajcarskom osiguranju, tretira kao da obavlja svoju delatnost u Švajcarskoj, osim radnika zapošljenih u pomorskoj plovidbi.

8. Paušalno obeštećenje predviđeno u članu 7. pod a) i članu 8. pod c) Konvencije može jugoslovenski državljanin koji u trenutku nastajanja događaja za koji je izvršeno osiguranje ne boravi u Švajcarskoj zahtevati u to vreme, a jugoslovenski državljanin koji je već primao penziju u Švajcarskoj u vreme kad konačno napušta švajcarsku teritoriju. Visina obeštećenja odgovara, prema slučaju, vrednosti penzije u trenutku nastajanja osiguranog slučaja ili njenoj vrednosti prilikom odlaska iz Švajcarske.

9. U pogledu prava na vanredne penzije, jugoslovenski državljanin koji napušta Švajcarsku za period ne duži od tri meseca svake kalendarske godine ne prekida svoj boravak u Švajcarskoj u smislu člana 7. pod b) i člana 8. pod d) Konvencije. U izuzetnim slučajevima, kao što je viša sila, može se odobriti produženje roka od tri meseca. Ovo se pravilo primenjuje po analogiji na rok boravka koji se u članu 23. drugi stav pod b) zahteva za redovne penzije. S druge strane, periodi u kojima je jugoslovenski državljanin koji boravi u Švajcarskoj bio oslobođen švajcarskog starosnog i porodičnog osiguranja neće se računati za rok predviđen u članu 7. pod b), 8. pod d) i 23. stav 2. pod b) Konvencije.

10. Povraćaji doprinosa plaćenih švajcarskom starosnom i porodičnom osiguranju izvršeni pre stupanja Konvencije na snagu ne sprečavaju davanje vanrednih penzija prema čl. 7. pod b) i 8. pod d) Konvencije; u takvim slučajevima, međutim, iznos vraćenih doprinosa oduzima se od iznosa penzija koje se imaju isplatiti.

11. Doprinosi plaćeni švajcarskom starosnom i porodičnom osiguranju koji su vraćeni jugoslovenskim državljanima ne mogu se ponovo prebacivati na švajcarsko osiguranje. Iz tih doprinosa ne može više proizići nikakvo pravo prema tom osiguranju.

12. Nadležna vlast jedne strane ugovornice blagonaklono će razmotriti svaki zahtev nadležne vlasti druge strane za analognu primenu člana 18. stav 4. Konvencije na lica dvojnog državljanstva, švajcarskog i jugoslovenskog.

13. a) Za otvaranje prava na davanja iz zdravstvenog osiguranja, osim davanja iz švajcarskog osiguranja za slučaj porođaja, periodi osiguranja navršeni u jednoj od dveju strana ugovornica dodaju se periodima navršenim u drugoj strani ugovornici pod uslovom da nema prekida dužeg od tri meseca između kraja osiguranja po jednom režimu i početka osiguranja po drugom režimu.

b) Državljanin jedne strane ugovornice koji premesti svoje prebivalište iz Federativne Narodne Republike Jugoslavije u Švajcarsku ima pravo, ma kojih godina bio, da bude primljen u neku priznatu zdravstvenu blagajnu koju odredi vrhovna švajcarska vlast, ako ispunjava ostale uslove prijema predviđene po statutima i ako podnese dokaz da je u Jugoslaviji bio zdravstveno osiguran.

Za članove porodice pomenutog državljanina ovo pravo se ograničava na davanja u naturi.

14. U pogledu osiguranja protiv nezapošljenosti, svaka strana ugovornica primenjuje isključivo svoje sopstvene zakonske odredbe o tome. Shodno članu 3. Međunarodne konvencije br. 2 Međunarodne organizacije rada, od 28. novembra 1919. godine, o osiguranju protiv nezapošljenosti, koju su obe strane ugovornice ratifikovale, državljani jedne strane ugovornice koji obavljaju neku lukrativnu delatnost i koji su osigurani protiv nezapošljenosti u drugoj strani imaju pravo na davanja iz osiguranja te strane protiv nezapošljenosti pod istim uslovima kao i državljani te strane. Međutim, ta davanja priznaju se samo dotle dok nosilac prava boravi na teritoriji strane koja ih daje.

Ovaj završni protokol, koji čini sastavni deo Konvencije o socijalnom osiguranju zaključene na današnji dan između Švajcarske i Jugoslavije, biće ratifikovan i važiće pod istim uslovima i za isto vreme kao i sama Konvencija.

Sačinjeno u dva primerka, na francuskom jeziku, u Bernu, 8. juna 1962. godine.

ČLAN 2

Ova uredba stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom listu SFRJ“.

***********************

Uredba o ratifikaciji Konvencije o izmenama i dopunama Konvencije od 08. juna 1962. godine između Federativne narodne republike Jugoslavije i Švajcarske konfederacije o socijalnom osiguranju

Sl.list SFRJ – Međunarodni ugovori br. 12/84

 

ČLAN 1

Ratifikuje se Konvencija o izmenama i dopunama Konvencije od 8. juna 1962. godine između Federativne Narodne Republike Jugoslavije i Švajcarske konfederacije o socijalnom osiguranju, potpisana 9. jula 1982. godine u Bernu, u originalu na srpskohrvatskom i francuskom jeziku.

ČLAN 2

Tekst Konvencije u originalu na srpskohrvatskom jeziku glasi:

 

KONVENCIJA
O IZMENAMA I DOPUNAMA KONVENCIJE OD 8. JUNA 1962. GODINE IZMEĐU FEDERATIVNE NARODNE REPUBLIKE JUGOSLAVIJE I ŠVAJCARSKE KONFEDERACIJE O SOCIJALNOM OSIGURANJU

Savezno izvršno veće Skupštine Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije i

Švajcarsko Savezno veće želeći da izmene i dopune Konvenciju o socijalnom osiguranju između Federativne Narodne Republike Jugoslavije i Švajcarske Konfederacije od 8. juna 1962. (u daljem tekstu: Konvencija), odlučile su da zaključe Konvenciju o izmenama i dopunama Konvencije i u tom cilju opunomoćile su, i to:

Savezno izvršno veće Skupštine Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije,

Milića Bugarčića, izvanrednog i opunomoćenog ambasadora SFRJ u Švajcarskoj,

Švajcarsko Savezno veće, Adelrich Schulera, direktora Saveznog ureda za socijalno osiguranje,

koji su se, pošto su razmenili punomoćja nađena u dobroj i propisnoj formi, saglasili o sledećem:

Član 1

U članu 5. tačka a) Konvencije menja se i glasi:

„Na radnike zaposlene u preduzeću, odnosno organizaciji udruženog rada koja ima sedište na teritoriji jedne strane ugovornice, a koji su upućeni za neki ograničeni vremenski period na teritoriju druge strane da bi tamo obavljali određene poslove, i dalje se primenjuju za vreme prvih 36 meseci, uključujući i trajanje odmora, propisi prve strane, kao da su bili zaposleni u mestu sedišta preduzeća, odnosno organizacije udruženog rada koji ih upućuje. Ako se trajanje upućivanja radnika produži i preko tog roka, primena propisa prve strane može se izuzetno nastaviti za period koji nadležne vlasti dveju strana zajednički utvrde.“

Član 2

Član 7. tačka a) Konvencije menja se i glasi:

„Ako je iznos redovne nepotpune penzije na koju bi imao pravo državljanin SFRJ koji nema prebivalište u Švajcarskoj manji ili jednak deset procenata od redovne pune penzije, on ima pravo samo na paušalnu naknadu jednaku vrednosti koju u to vreme ima penzija koja mu se duguje. Državljanin SFRJ koji je koristio redovnu nepotpunu penziju i koji definitivno napušta švajcarsku teritoriju, dobija takođe naknadu.

Ako je iznos redovne nepotpune penzije veći od deset procenata a manji od, ili jednak dvadeset procenata od redovne pune penzije, državljanin SFRJ koji nema prebivalište u Švajcarskoj ili koji je definitivno napušta, može birati između isplaćivanja penzije ili paušalne naknade. Ovaj izbor zainteresovani treba da izvrši, u slučaju kada ima prebivalište van Švajcarske, kada podnosi zahtev za penziju, a u slučaju da je već koristio penziju u Švajcarskoj, kada napušta tu zemlju.

Ako je švajcarsko osiguranje već isplatilo paušalnu naknadu, ni korisnik ni članovi njegove porodice (nadživeli članovi) ne mogu više postavljati nikakvo pravo prema tom osiguranju na osnovu doprinosa za koje je isplaćena ta naknada.“

Član 3

U članu 8, u tački a) Konvencije posle stava 2, dodaje se novi stav 3. koji glasi:

„Deca rođena kao invalidi u Jugoslaviji, čija majka je boravila u Jugoslaviji u ukupnom trajanju od najviše dva meseca pre porođaja, a i dalje imala prebivalište u Švajcarskoj, izjednačuju se sa decom koja su rođena kao invalidi u Švajcarskoj. Švajcarsko invalidsko osiguranje preuzima na sebe, u slučaju urođene invalidnosti deteta, i troškove načinjene u Jugoslaviji u toku prva tri meseca po rođenju, i to u meri u kojoj bi ih bilo dužno pružiti u Švajcarskoj.“

Član 4

U članu 8. posle tačke e) dodaje se nova tačka f) koja glasi:

„Državljani SFRJ koji nemaju prebivalište u Švajcarskoj a koji su morali napustiti posao u toj zemlji zbog nesreće ili bolesti, i koji u Švajcarskoj ostanu do nastupanja osiguranog slučaja, smatraju se osiguranicima u smislu švajcarskog zakonodavstva za pružanje davanja iz invalidskog osiguranja. Oni su dužni da nastave uplatu doprinosa za penzijsko, porodično i invalidsko osiguranje kao da imaju prebivalište u Švajcarskoj.“

Član 5

Posle člana 20. Konvencije dodaje se novi član 20. bis, koji glasi:

„Nadležne vlasti, sudovi i ustanove, odnosno organi jedne od strana ugovornica ne mogu odbiti da razmatraju molbe i druga dokumenta zbog toga što su sastavljena na jednom od jezika naroda SFR Jugoslavije ili na jednom od službenih jezika Švajcarske.“

Član 6

U Završnom protokolu koji je sastavni deo Konvencije posle tačke 12, dodaje se nova tačka 12. bis koja glasi:

„Kada jugoslovenski radnici ne koriste osiguranje za lekarsku i farmaceutsku negu, u smislu Federalnog zakona od 13. juna 1911. o osiguranju za slučaj bolesti i nesreća, njihov poslodavac mora se postarati da oni zaključe takvo osiguranje a – ako oni to ne učine – mora ih u njihovo ime osigurati. Poslodavac može od njihove plate odbiti doprinos koji se duguje za to osiguranje, s tim što je moguće da se o tome i drugačije dogovore.“

Član 7

Tačka 13. st. a) i b) Završnog protokola koji je sastavni deo Konvencije menja se i glasi:

„a) Pristupanje švajcarskom zdravstvenom osiguranju olakšava se na sledeći način: Kada se državljanin jedne od strana ugovornica preseli iz Jugoslavije u Švajcarsku i istupi iz jugoslovenskog zdravstvenog osiguranja, on treba, bez obzira na svoje godine da bude primljen u jednu od priznatih blagajni švajcarskog zdravstvenog osiguranja koju je švajcarska nadležna vlast odredila i može se osigurati kako za dnevnu naknadu, tako i za lekarsku i farmaceutsku negu, pod uslovima:

– da ispunjava ostale statutarne uslove za prijem;

– da je pre promene prebivališta bio osiguran kod nadležnog nosioca zdravstvenog osiguranja u Jugoslaviji;

– da je podneo zahtev za učlanjenje u švajcarsku blagajnu u roku od tri meseca od dana prestanka njegovog osiguranja u Jugoslaviji;

– da promenu prebivališta nije izvršio samo da bi se podvrgao lekarskom tretmanu ili terapiji.

Supruga i deca mlađa od 20 godina, državljanina jedne od strana ugovornica imaju isto pravo na učlanjenje u neku priznatu blagajnu zdravstvenog osiguranja, za lekarsku i farmaceutsku negu, ukoliko ispunjavaju gore navedene uslove, s tim što se „koosiguranje“ izjednačava sa pristupom u blagajnu.

Periodi zdravstvenog osiguranja navršeni u Jugoslaviji uzimaju se u obzir za ispunjavanje uslova za sticanje prava na davanje, pod uslovom za davanje za materinstvo da je osiguranica osigurana kod neke švajcarske blagajne zdravstvenog osiguranja tri meseca.

b) Pružanje davanja po osnovu jugoslovenskog zdravstvenog osiguranja olakšava se na sledeći način: Državljani jedne o strana ugovornica koji se presele iz Švajcarske u Jugoslaviju i koji su u Jugoslaviji zdravstveno osigurani, imaju pravo, kao i članovi njihove porodice sa prebivalištem u Jugoslaviji, na davanje iz jugoslovenskog zdravstvenog osiguranja, ukoliko ispunjavaju uslove predviđene jugoslovenskim propisima, uzimajući u obzir – u slučaju potrebe – periode osiguranja navršene u švajcarskom zdravstvenom osiguranju ukoliko nije bilo prekida dužeg od tri meseca između prestanka švajcarskog i početka jugoslovenskog osiguranja.“

Član 8

1. Ova konvencija o izmenama i dopunama Konvencije podleži ratifikaciji i ratifikacioni instrumenti će se, što je moguće pre razmeniti u Beogradu.

2. Ova konvencija o izmenama i dopunama Konvencije stupiće na snagu prvog dana drugog meseca posle meseca u kome je izvršena razmena ratifikacionih instrumenata.

Član 9

Ova konvencija o izmenama i dopunama Konvencije važiće pod istim uslovima i za isti period kao i Konvencija.

U potvrdu čega su punomoćnici dveju strana ugovornica potpisali ovu konvenciju.

Sačinjeno u dva istovetna primerka na francuskom i srpskohrvatskom jeziku, od kojih oba imaju podjednaku važnost.

U Bernu, 9. jula 1982. godine

ČLAN 3

Ova uredba stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom listu SFRJ“.

**********************************

Odluka o ratifikaciji Administrativnog aranžmana o načinu primene Konvencije o socijalnom osiguranju  između Jugoslavije i Švajcarske konfederacije

Sl.list SFRJ – Međunarodni ugovori br. 12/64

1. Ratifikuje se Administrativni aranžman o načinu primene Konvencije o socijalnom osiguranju između Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije i Švajcarske konfederacije, sa prilogom, potpisan u Bernu 5. jula 1963. godine, koji u originalu na francuskom jeziku i u prevodu na srpskohrvatskom jeziku glasi:

 

***********************

ADMINISTRATIVNI ARANŽMAN
O NAČINU PRIMENE KONVENCIJE O SOCIJALNOM OSIGURANJU IZMEĐU SOCIJALISTIČKE FEDERATIVNE REPUBLIKE JUGOSLAVIJE I ŠVAJCARSKE KONFEDERACIJE

U skladu sa članom 17. stav 2. pod a) Konvencije između Federativne Narodne Republike Jugoslavije i Švajcarske Konfederacije o socijalnom osiguranju od 8. juna 1962. godine, u daljem tekstu: Konvencija, nadležne vlasti, i to:

– sa jugoslovenske strane

Savezni sekretarijat za rad, koji zastupa gospodin Svetozar Popović, samostalni savetnik za međunarodne sporazume u Saveznom zavodu za socijalno osiguranje,

– sa švajcarske strane

Savezni ured za socijalno osiguranje koji zastupa gospodin Christoforo Motta, pomoćnik direktora navedenog Ureda,

donele su sporazumno sledeće odredbe o načinu primenjivanja Konvencije

I Deo

OPŠTE ODREDBE

Član 1

1. Kao centralni organi u smislu člana 17. stav 2. pod b) Konvencije određeni su:

1) U Švajcarskoj

a) Švajcarska kompenzaciona blagajna u Ženevi (u daljem tekstu: Švajcarska blagajna) za:

– švajcarsko invalidsko, starosno i porodično osiguranje,

– jugoslovensko invalidsko, starosno i porodično osiguranje, osim osiguranja za slučaj nesreće na poslu i profesionalnih bolesti,

– švajcarsko savezno zakonodavstvo o dečjim dodacima,

– jugoslovensko zakonodavstvo o dečjim dodacima;

b) Švajcarska nacionalna blagajna osiguranja za slučaj nesreće u Lucernu (u daljem tekstu: Nacionalna blagajna) za:

– švajcarsko osiguranje za slučaj profesionalnih i neprofesionalnih nesreća i profesionalnih bolesti,

– jugoslovensko invalidsko osiguranje ukoliko se odnosi na profesionalne nesreće i bolesti,

– jugoslovensko zdravstveno osiguranje ukoliko ono pokriva profesionalne nesreće i bolesti;

c) Savezni ured za socijalno osiguranje u Bernu (u daljem tekstu: Savezni ured) za:

– švajcarsko bolesničko osiguranje,

– jugoslovensko zdravstveno osiguranje ukoliko ono pokriva bolesti.

2) U Jugoslaviji

Savezni zavod za socijalno osiguranje u Beogradu (u daljem tekstu: Savezni zavod).

2. Zadaci centralnih organa utvrđeni su ovim aranžmanom.

3. Nadležne vlasti dve strane ugovornice predviđene u članu 17. stav 3. Konvencije zadržavaju pravo da odrede druge centralne organe.

II Deo

NAJAMNI RADNICI PRIVREMENO DODELJENI NA RAD NA TERITORIJI DRUGE STRANE

Član 2

1. Najamni radnici upućeni na teritoriju druge zemlje, saglasno članu 5. pod a) Konvencije, moraju dokazati uverenjem na specijalnom obrascu namenjenom nadležnim organima te zemlje da se za vreme trajanja njihovog privremenog zapošljenja, zakonodavni propisi zemlje u kojoj poslodavac ima svoje sedište, koji su nabrojani u 1. članu Konvencije, i dalje na njih primenjuju.

2. Kada je više najamnih radnika upućeno zajedno za isti vremenski period i u cilju izvršavanja radova za isto preduzeće u drugoj zemlji može im biti izdato zajedničko uverenje.

3. Uverenje izdaju:

a) najamnim radnicima upućenim privremeno u Jugoslaviju – nadležna švajcarska blagajna za starosno, porodično i invalidsko osiguranje i nadležna sreska agencija Nacionalne blagajne,

b) najamnim radnicima upućenim u Švajcarsku – republički zavod za socijalno osiguranje.

4. Uverenje treba da podnese predstavnik poslodavca u drugoj zemlji, ako takav predstavnik postoji, ili sam radnik.

Član 3

U slučajevima predviđenim u članu 5. pod a) druga rečenica Konvencije, zainteresovani poslodavci treba da podnesu molbu u Švajcarskoj Saveznom uredu za socijalno osiguranje, a u Jugoslaviji – Saveznom zavodu, u cilju održanja primene zakonodavstva zemlje u kojoj poslodavac ima svoje sedište ovi organi donose odluke posle zajedničkog savetovanja, svaki od njih notifikuje svoju odluku drugom organu koji sa svoje strane obaveštava nadležne izvršne organe.

III Deo

ODREDBE O DAVANJIMA

 

Glava 1

INVALIDSKO, STAROSNO I PORODIČNO OSIGURANJE

 

I JUGOSLOVENSKI DRŽAVLJANI SA PREBIVALIŠTEM U JUGOSLAVIJI KOJI MOGU POLAGATI PRAVO NA DAVANJA IZ ŠVAJCARSKOG STAROSNOG, PORODIČNOG I INVALIDSKOG OSIGURANJA

A. Podnošenje zahteva i određivanje davanja

Član 4

1. Jugoslovenski državljani s prebivalištem u Jugoslaviji koji polažu pravo na penziju iz švajcarskog starosnog, porodičnog i invalidskog osiguranja treba da upute svoj zahtev nadležnom republičkom zavodu. Zahtevi za penziju upućeni nekom drugom jugoslovenskom organu treba da budu dostavljeni tom zavodu.

2. Zahtevi treba da budu podneti na obrascima koje Švajcarska blagajna stavlja na raspolaganje republičkim zavodima. Uz zahteve za dobivanje penzije iz invalidskog osiguranja treba priložiti ovlašćenje tražioca ili njegovog zakonitog predstavnika, podneto na specijalnom obrascu koji omogućava da se dobiju i druga obaveštenja, naročito medicinska. Podatke unete u obrazac treba, ako se to njime predviđa, podržati dokazima punovažnim za nadležan republički zavod.

3. Nadležan republički zavod upisuje datum prijema zahteva za penziju na sam taj zahtev, proverava da li je on potpun, overava istinitost podataka i valjanost isprava koje je podneo tražilac. Ova overa zamenjuje dostavljanje navedenih isprava Švajcarskoj blagajni.

4. Nadležni republički zavod dostavlja, zatim, zahteve za penziju Švajcarskoj blagajni. U slučajevima kad se traži invalidska penzija, pomenuti zavod priključuje zahtevu izjavu kojom se utvrđuje da li je tražilac prilikom nastajanja invalidnosti bio učlanjen u jugoslovensko invalidsko osiguranje.

5. Prilikom dostavljanja zahteva Švajcarskoj blagajni, nadležni republički zavod naznačuje istovremeno da li je neophodno da ga ta Blagajna obavesti o švajcarskim periodima osiguranja tražioca.

Član 5

1. Kada se zahtevom traži invalidska penzija, nadležni republički zavod pribavlja lekarsko uverenje, koristeći u tu svrhu obrazac koji mu Švajcarska blagajna stavlja na raspolaganje i priključuje ga zahtevu za penziju.

2. Švajcarska blagajna može da traži da joj se pruže i druga obaveštenja.

Član 6

Švajcarska blagajna rešava o zahtevima za penziju i dostavlja svoju odluku tražiocu, ona šalje jednu kopiju nadležnom republičkom zavodu. U isto vreme, ako je to od nje traženo, ona obaveštava zavod o periodima osiguranja koje je tražilac, na osnovu obaveštenja kojima raspolaže, ispunio po švajcarskom starosnom porodičnom i invalidskom osiguranju.

Član 7

Jugoslovenski državljani s prebivalištem u Jugoslaviji upućuju svoje žalbe protiv odluka Švajcarske blagajne, ili protiv presuda švajcarskih prvostepenih sudova, bilo direktno švajcarskim nadležnim sudskim vlastima, bilo jugoslovenskim vlastima nadležnim za primanje žalbi iz oblasti socijalne zaštite. U ovom poslednjem slučaju, nadležna vlast beleži datum prijema na podnesku žalbe i dostavlja ga bez odlaganja švajcarskoj nadležnoj sudskoj vlasti bilo direktno, bilo posredovanjem nadležnog republičkog zavoda i Švajcarske blagajne. Koverat koji je poslužio za slanje treba, ako je to moguće, da bude takođe dostavljen.

B. Isplata penzija

Član 8

Švajcarska blagajna isplaćuje penzije iz švajcarskog starosnog, porodičnog i invalidskog osiguranja svaka tri meseca jugoslovenskim državljanima s prebivalištem u Jugoslaviji preko nadležnog republičkog zavoda.

Član 9

Švajcarska blagajna upućuje povremeno nadležnom republičkom zavodu do desetog dana drugog meseca isplatnog perioda predviđenog u članu 8, u dva primerka, spisak isplata koje se imaju izvršiti, naznačujući posebno za svakog nosioca prava:

a) vrstu penzije,

b) broj osiguranika,

c) prezime, ime (za udate žene i devojačko prezime), datum rođenja i adresu korisnika,

d) iznos koji se isplaćuje (u švajcarskim francima),

e) period na koji se odnosi isplata koja se ima izvršiti.

Član 10

1. Istovremeno sa odašiljanjem spiska isplata predviđenog u članu 9, Švajcarska blagajna uplaćuje iznos potreban za isplatu penzije kod Švajcarske narodne banke na račun Jugoslovenske narodne banke a u korist nadležnog republičkog zavoda. Istovremeno se tom zavodu dostavlja obaveštenje o uplati.

2. Isplata izvršena u smislu prvog stava oslobađa Švajcarsku blagajnu obaveza prema nosiocima prava.

Član 11

1. Penzije isplaćuje nosiocima prava nadležni republički zavod početkom trećeg meseca uplatnog perioda na isti način kao i penzije iz jugoslovenskog invalidskog, starosnog i porodičnog osiguranja.

2. Nadležni republički zavod se uzdržava od bilo kakve isplate:

a) kad nosilac prava prenese svoje boravište van Jugoslavije,

b) smrću nosioca prava njegove supruge ili drugih članova porodice koji polažu pravo na penzije,

c) prilikom preudaje udovice,

d) ako se zdravstveno stanje korisnika invalidske penzije znatno popravilo,

e) ako je korisnik invalidske penzije ponovo počeo delatnost koja treba da bude uzeta u razmatranje,

f) ako zavod iz bilo kog drugog razloga smatra da uslovi za davanje penzije nisu više ispunjeni.

Nadležni republički zavod izveštava bez odlaganja o tim slučajevima Švajcarsku blagajnu.

3. U slučajevima predviđenim u stavu 2. pod b), nadležni republički zavod šalje odmah Švajcarskoj blagajni dokument koji sadrži podatak o danu smrti i u slučaju potrebe, o naslednicima.

Član 12

1. Penzije se isplaćuju nosiocima prava u jugoslovenskom novcu po kursu po kome su odgovarajući iznosi preneti u švajcarske franke bili odobreni u dinarima nadležnom republičkom zavodu.

2. Kad penzija ne može da se isplati, prilikom idućeg prenosa vrši se kompenzacija njenog iznosa.

Član 13

1. U cilju pravdanja izvršenih isplata, nadležni republički zavod vraća krajem svakog isplatnog perioda Švajcarskoj blagajni jedna primerak spiska predviđenog članom 9. uz naznaku isplaćenih suma i, ako je potrebno, suma koje nisu isplaćene i razloga neisplaćivanja.

2. Ako je isplata izvršena drugom licu a ne nosiocu prava treba uz to naznačiti:

– prezime, ime i adresu strane koja je primila,

– njeno svojstvo (na primer zakoniti predstavnik nosioca prava).

3. Nadležni republički zavod overava na spisku da izvršena plaćanja odgovaraju iznosima naznačenim u švajcarskim francima, spisak mora da sadrži kurs zamene po kojem su penzije isplaćene.

4. Nadležni republički zavod garantuje za ispravnost isplata davanja koje treba izvršiti, kao i za činjenicu da su nosioci prava bili u životu u trenutku isplate.

Član 14

1. Nadležni republički zavod dostavlja Švajcarskoj blagajni potvrde koje je ona tražila u skladu sa članom 5. stav 2, a koje su izdale ili legalizovale nadležne jugoslovenske vlasti.

2. Nadležni republički zavod treba svake godine da pribavi dokaze, na isti način kao i za nosioce prava iz jugoslovenskog invalidskog, starosnog i porodičnog osiguranja, da su nosioci švajcarske starosne, porodične i invalidske penzije u životu. Navedeni zavod to potvrđuje Švajcarskoj blagajni.

Član 15

1. Jugoslovenski državljani s prebivalištem u Jugoslaviji koji primaju švajcarsku starosnu, porodičnu i invalidsku penziju moraju saopštiti bez odlaganja nadležnom republičkom zavodu svaku promenu:

– bilo u svom ličnom ili porodičnom stanju,

– bilo, prema slučaju, u svom zdravstvenom stanju ili u sposobnosti za rad, ili privređivanje, ako je ta promena takve prirode da menja pravo na penziju ili njen iznos. Navedeni zavod dostavlja odmah takvo obaveštenje Švajcarskoj blagajni.

2. Nadležni republički zavod sam dostavlja Švajcarskoj blagajni obaveštenja iste prirode za koja saznaje drugim putevima.

Član 16

1. Ako jugoslovenski državljanin koji prima u Švajcarskoj ili nekoj trećoj državi švajcarsku starosnu, porodičnu i invalidsku penziju, prenosi svoje boravište u Jugoslaviju mora uputiti molbu nadležnom republičkom zavodu da mu se nastavi isplaćivanje penzije.

2. Za nastavljanje isplaćivanja penzije primenjuju se analogno članovi 8. do 15.

Član 17

Za isplatu drugih davanja iz švajcarskog starosnog, porodičnog i invalidskog osiguranja (paušalnih i dnevnih naknada) primenjuju se analogno odredbe čl. 4. do 16.

II ŠVAJCARSKI DRŽAVLJANI NASTANJENI U ŠVAJCARSKOJ KOJI MOGU POLAGATI PRAVO NA JUGOSLOVENSKA DAVANJA IZ INVALIDSKOG, STAROSNOG I PORODIČNOG OSIGURANJA

A. Podnošenje zahteva i određivanje davanja

Član 18

1. Švajcarski državljani s prebivalištem u Švajcarskoj koji polažu pravo na penziju iz jugoslovenskog invalidskog, porodičnog i starosnog osiguranja moraju uputiti svoj zahtev Švajcarskoj blagajni. Zahtevi za penziju koji bi bili upućeni nekoj drugoj švajcarskoj vlasti treba da budu dostavljeni Švajcarskoj blagajni.

2. Zahtevi treba da budu podneti na obrascima koje Savezni zavod stavlja na raspolaganje Švajcarskoj blagajni. Zahtevi za dobivanje penzije iz invalidskog osiguranja treba da budu propraćeni ovlašćenjem tražioca ili njegovog zakonitog predstavnika, podnetim na specijalnom obrascu koji dozvoljava da se dobiju i druga obaveštenja, naročito medicinska. Podaci dati na obrascu treba, ako obrazac to predviđa, da budu podržani punovažnim dokazima za Švajcarsku blagajnu.

3. Švajcarska blagajna upisuje datum prijema zahteva za penziju na sam taj zahtev, proverava da li je on potpun, overava istinitost podataka i valjanost dokaza koje je podneo tražilac. Ova overa zamenjuje dostavljanje navedenih isprava republičkom zavodu.

4. Švajcarska blagajna dostavlja zahteve tom zavodu.

Član 19

1. Ako se zahtevom traži penzija iz starosnog osiguranja, Švajcarska blagajna pribavlja lekarsko uverenje koristeći u tu svrhu obrazac koji joj Savezni zavod stavlja na raspolaganje i priključuje ga zahtevu za penziju.

2. Nadležni republički zavod može da traži da mu se pruže i druga obaveštenja.

Član 20

Jugoslovenski nadležni republički zavod rešava o zahtevima za penziju i dostavlja svoju odluku tražiocu, on šalje jednu kopiju Švajcarskoj blagajni.

Član 21

Švajcarski državljani s prebivalištem u Švajcarskoj upućuju svoje žalbe protiv odluka republičkih instituta republičkim vrhovnim sudovima, a protiv presuda republičkih vrhovnih sudova – Saveznom vrhovnom sudu, oni to mogu da čine bilo direktno bilo posredovanjem nadležnih vlasti, na osnovu švajcarskog prava. U ovom poslednjem slučaju, švajcarska nadležna vlast beleži datum prijema na podnesku žalbe i dostavlja ga bez odlaganja jugoslovenskom nadležnom vrhovnom sudu, bilo direktno bilo preko Švajcarske blagajne i nadležnog republičkog zavoda. Koverat koji je poslužio za slanje treba, ukoliko je moguće, da bude takođe dostavljen.

B. Isplate penzija

Član 22

Nadležni republički zavod isplaćuje penzije iz invalidskog, starosnog i porodičnog osiguranja (osim osiguranja za slučaj nesreće) svaka tri meseca švajcarskim državljanima s prebivalištem u Švajcarskoj, preko Švajcarske blagajne.

Član 23

Nadležni republički zavod upućuje povremeno Švajcarskoj blagajni do desetog dana drugog meseca isplatnog perioda, predviđenog u članu 22, u duplikatu spisak isplata koje se imaju izvršiti naznačujući posebno za svakog nosioca prava:

a) vrstu penzije,

b) broj osiguranika,

c) prezime, ime (za udate žene i devojačko prezime) datum rođenja i adresu korisnika,

d) iznos koji se ima isplatiti (u dinarima),

e) period na koji se odnosi isplata koja se ima izvršiti.

Član 24

1. Istovremeno sa dostavljanjem spiska isplata predviđenog u članu 23, nadležni republički zavod uplaćuje iznos potreban za isplatu penzija kod Jugoslovenske narodne banke na račun Švajcarske narodne banke a u korist Švajcarske blagajne. Istovremeno se Švajcarskoj blagajni dostavlja obaveštenje o uplati.

2. Isplata izvršena u smislu prvog stava oslobađa nadležni republički zavod obaveza prema nosiocima prava.

Član 25

1. Penzije isplaćuje nosiocima prava Švajcarska blagajna početkom trećeg meseca uplatnog perioda na isti način kao i penzije iz Švajcarskog starosnog, porodičnog i invalidskog osiguranja.

2. Švajcarska blagajna se uzdržava od bilo kakve isplate:

a) kad nosilac prava prenese svoje boravište van Švajcarske,

b) smrću nosioca prava,

c) prilikom ponovne ženidbe preživelog supružnika,

d) ako se zdravstveno stanje korisnika invalidske penzije znatno popravilo,

e) ako je korisnik invalidske penzije ponovno počeo delatnost koja treba da bude uzeta u razmatranje,

f) ako Blagajna iz bilo kog drugog razloga smatra da uslovi za davanje penzije nisu više ispunjeni.

Švajcarska blagajna izveštava bez odlaganja o tim slučajevima nadležni republički zavod.

3. U slučajevima predviđenim u stavu 2. pod b), Švajcarska blagajna odmah šalje nadležnom republičkom zavodu dokument koji sadrži podatke o danu smrti i, u slučaju potrebe, o naslednicima.

Član 26

1. Penzije se isplaćuju nosiocima prava u švajcarskom novcu po kursu po kome su odgovarajući iznosi preneti u dinare bili odobreni u švajcarskim francima Švajcarskoj blagajni.

2. Kad penzija ne može da se isplati, prilikom idućeg prenosa vrši se kompenzacija njenog iznosa.

Član 27

1. U cilju pravdanja izvršenih isplata, Švajcarska blagajna vraća, krajem svakog isplatnog perioda, nadležnom republičkom zavodu jedan primerak spiska predviđenog članom 23, uz naznaku isplaćenih suma i, ako je potrebno, suma koje nisu isplaćene, kao i razloga neisplaćivanja.

2. ako je isplata izvršena drugom licu a ne nosiocu prava, treba uz to naznačiti:

– prezime, ime i adresu strane koja je primila,

– njeno svojstvo (na primer zakoniti predstavnik nosioca prava).

3. Švajcarska blagajna overava na spisku da izvršene isplate odgovaraju iznosima naznačenim u dinarima, spisak mora da sadrži kurs zamene po kojem su penzije isplaćene.

4. Švajcarska blagajna garantuje za ispravnost isplata davanja koje treba izvršiti kao i za činjenicu da su nosioci prava bili u životu u trenutku isplate.

Član 28

1. Švajcarska blagajna dostavlja nadležnom republičkom zavodu potvrde koje je on tražio u skladu sa članom 19. stav 2, a koje su izdale ili legalizovale nadležne švajcarske vlasti.

2. Švajcarska blagajna treba svake godine da pribavi dokaze i, na isti način kao i za nosioce prava iz švajcarskog starosnog, porodičnog i invalidskog osiguranja, da su nosioci jugoslovenske starosne, porodične i invalidske penzije u životu. Ona to potvrđuje nadležnom republičkom zavodu.

Član 29

1. Švajcarski državljani s prebivalištem u Švajcarskoj koji primaju jugoslovensku invalidsku, starosnu i porodičnu penziju moraju saopštiti bez odlaganja Švajcarskoj blagajni svaku promenu:

– bilo u svom ličnom ili porodičnom stanju,

– bilo, prema slučaju, u svom zdravstvenom stanju ili u njihovoj sposobnosti za rad odnosno privređivanje,

ako je ta promena takve prirode da menja pravo na penziju ili njen iznos Švajcarska blagajna dostavlja bez odlaganja takvo obaveštenje nadležnom republičkom zavodu.

2. Švajcarska blagajna dostavlja samo nadležnom republičkom zavodu obaveštenja iste prirode za koje saznaje drugim putevima.

Član 30

1. Ako švajcarski državljanin koji prima u Švajcarskoj ili nekoj trećoj državi jugoslovensku invalidsku, starosnu i porodičnu penziju prenosi svoje mesto boravišta van Švajcarske, on mora uputiti molbu Švajcarskoj blagajni da mu se nastavi isplaćivanje penzije.

2. Za nastavljanje isplaćivanja penzije, primenjuju se analogno članovi 22. do 29.

III ŠVAJCARSKI I JUGOSLOVENSKI DRŽAVLJANI S PREBIVALIŠTEM U TREĆOJ ZEMLJI KOJI POLAŽU PRAVO NA DAVANJA IZ JUGOSLOVENSKOG ILI ŠVAJCARSKOG INVALIDSKOG, STAROSNOG I PORODIČNOG OSIGURANJA

Član 31

1. Švajcarski državljani koji nemaju prebivalište ni u Švajcarskoj ni u Jugoslaviji a koji polažu pravo na davanja iz jugoslovenskog starosnog, porodičnog i invalidskog osiguranja upućuju svoj zahtev nadležnom republičkom zavodu, priključujući mu dokazne isprave koje zahteva jugoslovensko zakonodavstvo.

2. Jugoslovenski državljani koji nemaju prebivalište ni u Švajcarskoj ni u Jugoslaviji, a koji polažu pravo na davanja iz švajcarskog starosnog, porodičnog i invalidskog osiguranja upućuju svoj zahtev direktno Švajcarskoj blagajni, priključujući mu dokazne isprave koje zahteva švajcarsko zakonodavstvo.

3. Nadležni republički zavod, u slučajevima predviđenim u prvom stavu i Švajcarska blagajna, u slučajevima predviđenim u drugom stavu, rešavaju o zahtevima, dostavljaju svoju odluku i vrše isplate davanja direktno nosiocu prava, shodno platnim sporazumima koji postoje između zemlje organa osiguranja i treće zemlje.

Glava 2

OSIGURANJE ZA SLUČAJ NESREĆA I PROFESIONALNIH BOLESTI

Član 32

1. Jugoslovenski državljani s prebivalištem u Jugoslaviji koji polažu pravo na davanja iz švajcarskog osiguranja protiv nesreća upućuju svoj zahtev nacionalnoj blagajni, bilo direktno bilo preko nadležnog republičkog zavoda. Odluka ove blagajne dostavlja se direktno tražiocu, kopija se upućuje pomenutom zavodu.

2. Švajcarski državljani s prebivalištem u Švajcarskoj, koji polažu pravo na davanja iz zdravstvene službe ili jugoslovenskog invalidskog osiguranja usled neke profesionalne ili neprofesionalne nesreće ili neke profesionalne bolesti, upućuju svoj zahtev nadležnom republičkom zavodu, bilo direktno bilo preko Nacionalne blagajne. Odluka nadležnog republičkog zavoda dostavlja se direktno tražiocu, kopija se upućuje Nacionalnoj blagajni.

Član 33

1. Jugoslovenski državljani s prebivalištem u Jugoslaviji mogu uputiti svoje žalbe koje se odnose na davanja iz osiguranja za slučaj nesreća ili na odluke kantonalnog suda za osiguranje vlastima koje su po odredbama jugoslovenskog zakonodavstva nadležne da ih primaju. Te vlasti dostavljaju žalbe preko nadležnog republičkog zavoda, kantonalnom sudu za osiguranja u Lucernu i Saveznom sudu za osiguranja u Lucernu. Te žalbe mogu biti upućene i direktno gore navedenim sudovima.

2. Švajcarski državljani s prebivalištem u Švajcarskoj mogu uputiti svoje žalbe protiv odluka jugoslovenskih organa vlastima koje su po odredbama švajcarskog zakonodavstva nadležne da ih primaju. Ove vlasti ih dostavljaju nadležnom republičkom zavodu, bilo direktno bilo preko Nacionalne blagajne. Kad se radi o žalbi višoj instanci, nadležan republički zavod je dostavlja jugoslovenskom nadležnom sudu.

3. Koverat koji je poslužio za slanje biće takođe dostavljen, u nedostatku koverta, datum prijema treba da bude zabeležen na žalbi.

Član 34

Nacionalna blagajna i nadležni republički zavod isplaćuju davanja direktno i u rokovima predviđenim njihovim zakonodavstvom nosiocima prava s prebivalištem u Jugoslaviji i u Švajcarskoj.

Član 35

1. Ako je nekom licu, s prebivalištem na teritoriji jedne od država ugovornica, koje je osigurano protiv nesrećnih slučajeva ili profesionalnih bolesti potrebna, u drugoj državi ugovornici, lekarska nega u smislu člana 11. Konvencije, ono treba da se obrati u Švajcarskoj Nacionalnoj blagajni, a u Jugoslaviji – nadležnom mesnom zavodu za socijalno osiguranje. Ove ustanove odobravaju lekarsku negu u skladu sa odredbama ovog zakonodavstva.

2. Na zahtev osiguravajućeg organa koji odobrava davanja, organ kome pripada osiguranik nadoknađuje mu troškove preko nadležnog centralnog organa. Ovo naknađivanje vrši se prema tarifi koju primenjuje organ koji je odobrio davanja.

Član 36

U slučajevima o kojima je reč u članu 12. Konvencije, davanja u gotovom idu na teret organa osiguranja koji dolaze u obzir po sledećim kriterijumima:

a) Za nesreću na poslu ili profesionalnu bolest koja se ranije desila (ranija šteta), nadležni organi osiguranja ostaju dužnici prema odredbama svog zakonodavstva. Ako je smanjenje sposobnosti za privređivanje, koje je nastalo zbog ranije nesreće, ispod minimuma koji treba uzeti u obzir za dodeljivanje davanja i ako prilikom određivanja nesposobnosti za privređivanje po članu 12. Konvencije stepen te nesposobnosti dostiže ili prelazi taj minimum, organ osiguranja koji je bio nadležan u trenutku nastajanja ranije štete ipak je dužan da isplati davanja u onoj meri u kojoj je ta šteta prouzrokovala nesposobnost za privređivanje.

b) Za novu nesreću na poslu ili novu profesionalnu bolest (docnja šteta), nadležan organ osiguranja obavezan je da odobri davanja prema svom zakonodavstvu, i to vodeći računa o razlici, izraženoj u procentima, između stepena smanjenja sposobnosti za privređivanje nastalog iz ranijih nesreća i stepena nesposobnosti za privređivanje utvrđenog shodno članu 12. Konvencije.

Glava 3

DEČJI DODACI

Član 37

1. Jugoslovenski državljani u Švajcarskoj ili švajcarski državljani u Jugoslaviji koji traže dečji dodatak na osnovu švajcarskog saveznog odnosno jugoslovenskog zakonodavstva za decu u Jugoslaviji, odnosno Švajcarskoj, treba da podnose povremeno pravdajuće dokumente predviđene zakonodavstvom koje se primenjuje.

2. Savezni ured i Savezni zavod utvrdiće zajedničkim sporazumom način na koji će se ova pravdajuća dokumenta podnositi.

Glava 4

BOLESNIČKO OSIGURANJE

Član 38

1. Ako neki državljanin jedne strane ugovornice podnese molbu za prijem u jednu od švajcarskih bolesničkih blagajni o kojima je reč u stavu 3, on treba da podnese potvrdu nadležnog mesnog zavoda za socijalno osiguranje i naznači dan do koga je bio osiguran protiv bolesti u Jugoslaviji i, ako je period jugoslovenskog osiguranja kraći od tri meseca, dan početka tog perioda.

2. Ako zainteresovano lice ne poseduje potvrdu predviđenu u prvom stavu švajcarska bolesnička blagajna kojoj je uputio molbu za prijem obratiće se, preko saveznog zavoda, gore navedenom mesnom zavodu za dobivanje tog dokumenta.

3. Imena švajcarskih blagajni koje su nadležne za primenu člana 13. pod b) Završnog protokola Konvencije, nalaze se u prilogu ovoga aranžmana Savezni ured će dostaviti Saveznom zavodu imena drugih bolesničkih blagajni koje docnije budu prijavile svoje učešće u primeni protokola.

Član 39

1. Ako neki državljanin jedne strane ugovornice podnese nadležnom mesnom zavodu molbu za primenu člana 13. pod a) Završnog protokola uz Konvenciju, on treba da podnese potvrdu švajcarske bolesničke ili švajcarskih bolesničkih blagajni čiji je on bio član i naznači koliko je vremena i do kog datuma bio osiguran protiv bolesti u Švajcarskoj.

2. Ako zainteresovano lice ne poseduje potvrdu predviđenu stavom 1, mesni zavod će se obratiti, preko nadležnog republičkog zavoda, Saveznom uredu za dobivanje pomenutih dokumenata.

Deo IV

OPŠTE ODREDBE O UZAJAMNOJ ADMINISTRATIVNOJ POMOĆI

Član 40

Preko Švajcarske blagajne, Nacionalne blagajne i Saveznog ureda, s jedne strane, i Saveznog zavoda s druge strane, osiguravajući organi dve države ugovornice pružaju jedan drugome pomoć potrebnu za primenu onih vrsta osiguranja koje su predviđene u Konvenciji. Kako na opštu molbu tako i na zahtev koji se odnosi na neki pojedinačni slučaj oni zastupaju jedan drugog i preduzimaju sami ili preko organa druge države ugovornice sve potrebne korake. Oni naročito sprovode ankete za račun osiguravajućeg organa druge strane ugovornice, stavljaju mu na raspolaganje originalne dokumente ili kopije, preduzimaju mere za primenu ili kontrolišu pravilno izvršavanje.

Član 41

1. Administrativne troškove prouzrokovane primenom ovog aranžmana, uključujući one koji su nastali prenosom i isplatom davanja, snose upravne vlasti strana ugovornica koje su nadležne za mere primene. Teret troškova predviđenih u drugom stavu ostaje pod rezervom.

2. Troškove prouzrokovane lekarskim pregledima i anketama u cilju određivanja sposobnosti za rad i privređivanje, kao i troškove puta, ishrane i smeštaja koji iz toga proističu, snosi organ koji sprovodi anketu a nadoknađuje ih organ koji je to zahtevao. Nadoknada se vrši po tarifama koje primenjuje organ zadužen za anketu a preko nadležnih centralnih organa. Na zahtev, osiguravajući organi o kojima se radi obaveštavaju jedan drugog o približnim troškovima koji će nastati zbog traženih pregleda i anketa. Nadoknada treba da se izvrši u roku od šest meseci od prijema spiska troškova.

Član 42

Obrasce predviđene ovim aranžmanom zajednički ustanovljuju Savezni ured i Savezni zavod.

Deo V

PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE

Član 43

Nadležne vlasti dve strane ugovornice mogu zajednički odlučiti da se članovi 4. do 17. primenjuju u potpunosti ili delimično na švajcarske državljane s prebivalištem u Jugoslaviji a članovi 18. do 30. na jugoslovenske državljane s prebivalištem u Švajcarskoj. Ova odredba se takođe primenjuje i na članove 32. do 36. (davanja u slučaju nesreća i profesionalnih bolesti).

Član 44

Nadležne vlasti dve strane ugovornice mogu zajednički odlučiti da se isplaćivanje davanja iz invalidskog, starosnog i porodičnog osiguranja vrši na neki drugi način pored onog koji je utvrđen članovima 8. do 15, 16. stav 2, 17, 18. do 29. i 30. stav 2. ovog aranžmana, i to zavođenjem sistema plaćanja po nalogu, pri čemu bi se plaćanje računa vršilo jedanput godišnje postavljanjem ravnoteže plaćanja izvršenih s jedne i druge strane i po kome bi se transferisao samo eventualni saldo.

Član 45

Ovaj aranžman stupa na snagu istog dana kad i Konvencija o socijalnom osiguranju zaključena 8. juna 1962. između Federativne Narodne Republike Jugoslavije i Švajcarske Konfederacije. On će ostati na snazi za isto vreme kao i Konvencija.

Sačinjeno u dva primerka, na francuskom jeziku u Bernu, 5. jula 1963. godine.

 

 

PRILOG
UZ ADMINISTRATIVNI ARANŽMAN

Spisak švajcarskih bolesničkih blagajni koje su izjavile da žele učestvovati u primeni Konvencije od 8. juna 1962. godine

Caisse-maladie et accidents chretienne-sociale suisse Administration centrale, Zentralstrasse 18, Lucerne

„Konkordia“, caisse-maladie et accidents, Administration centrale, Bundesplatz 15, Lucerne

„Krankenfursorge“, Administration centrale, Unteren Graben 1, Winterthour

Societe suisse de secours mutuels Gruth, Administration centrale, Effingerstrasse 64, Berne

Societe suisse de secours mutuels Helvétia, Administration centrale, Stadelhoferstrasse 25, Zurich 24

Societe vaudoise de secours mutuels, Administration centrale, Avenue Ruchonnet 18, Lausanne

Caisse-maladie publique de Bâle-Ville, Kellergasslein 2, Bâle

Caisse-maladie de la féderation suisse des ouvriers sur metaux et horlogers Administration centrale, Monbijoustrasse 61, Berne

ZAPISNIK
O PREGOVORIMA IZMEĐU JUGOSLOVENSKE I ŠVAJCARSKE DELEGACIJE ODRŽANIM U BERNU OD 1. DO 5. JULA 1963. GODINE

I

Od 1. do 5. jula 1963. godine održani su pregovori u Bernu između jedne jugoslovenske i jedne švajcarske delegacije u cilju zaključenja Administrativnog aranžmana o načinu primene Konvencije o socijalnom osiguranju između Federativne Narodne Republike Jugoslavije i Švajcarske Konfederacije, zaključene 8. juna 1962. godine.

 

Dve delegacije su bile sastavljene na sledeći način:

Za Jugoslaviju

Gospodin Svetozar Popović, samostalni savetnik za međunarodne ugovore u jugoslovenskom Saveznom zavodu za socijalno osiguranje, šef Delegacije,

Gospodin Radmilo Stanojević, iz jugoslovenskog Saveznog sekretarijata za rad

Za Švajcarsku

Gospodin Cristoforo Motta, pomoćnik direktora Saveznog ureda za socijalno osiguranje, šef Delegacije,

Gospodin Robert Schatti, generalni sekretar Švajcarske nacionalne blagajne za osiguranje od nesrećnih slučajeva,

Gospođica Danielle Bridel, iz Saveznog ureda za socijalno osiguranje,

Gospodin Anton Wettenschwiler, iz istog Ureda,

Gospodin Hans Hafilger, iz istog Ureda,

Gospodin Jean-Daniel Baechtold, iz istog Ureda.

II

Pregovori su se završili izradom teksta Administrativnog aranžmana koji su potpisala oba šefa Delegacije.

III

Švajcarska delegacija predala je na razmatranje Jugoslovenskoj delegaciji obrasce koje ona upotrebljava za primenu svog unutrašnjeg zakonodavstva o starosnom, porodičnom i invalidskom osiguranju, kao i obrasce koji se upotrebljavaju za primenu nekih međunarodnih konvencija koje je zaključila Švajcarska.

Jugoslovenska delegacija će docnije saopštiti svoje primedbe Švajcarskoj delegaciji u pogledu korišćenja sličnih obrazaca za primenu Konvencije između Jugoslavije i Švajcarske i dostaviće joj obrasce koje ona upotrebljava u primeni svog unutrašnjeg zakonodavstva, kao i obrasce koje će ona moći predložiti za primenu gore navedene Konvencije.

IV

Švajcarska delegacija izrazila je Jugoslovenskoj delegaciji svoje zadovoljstvo što su u slučaju koji se odnosio na dvostruku državljanku koja živi u Jugoslaviji – gospođu Stambolievu-Liginbuhl – jugoslovenske vlasti dale dozvolu za transfer u inostranstvo uplata za starosno i porodično osiguranje Švajcaraca još pre stupanja Konvencije na snagu. Izražavajući svoju zahvalnost Jugoslovenskoj delegaciji, Švajcarska delegacija je zamolila da nadležnima prenese veliku želju švajcarskih vlasti da se na sva lica koja imaju dvostruko državljanstvo, jugoslovensko i švajcarsko, primeni isti postupak.

V

U pogledu dečjih dodataka utvrđeno je da se u principu isti dokazi traže od jedne i druge strane za priznanje prava na ta davanja. Pošto je samo izjava kojom se utvrđuje da decu stvarno izdržava tražilac, koja se zahteva po jugoslovenskom zakonodavstvu dovela do ograđivanja sa švajcarske strane, u članu 38. aranžmana je ugovoreno da švajcarski Savezni ured za socijalno osiguranje i jugoslovenski Savezni zavod za socijalno osiguranje zajednički utvrde način na koji će zainteresovani podnositi određene dokaze.

VI

Dve delegacije su sa zadovoljstvom konstatovale da su se pregovori odvijali u atmosferi uzajamnog razumevanja i da je za neka pitanja koja su dala povoda diskusiji, a koja su proizilazila iz različitih sistema socijalnog osiguranja, nađeno zadovoljavajuće rešenje za obe strane.

Sačinjeno u Bernu, u dva primerka, na francuskom jeziku, 5. jula 1963. godine.

 

2. Ova odluka stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom listu SFRJ“.