Kakav položaj ima komisiona prodaja u sistemu PDV-a
Napomena : Pročitajte ceo tekst (a ne samo tekst obeležen bojom ili podvlačenjem) jer samo ceo tekst u potpunosti tumači i objašnjava određeno pitanje odnosno problem
„Prema odredbama člana 3. Zakona o porezu na dodatu vrednost („Sl. glasnik RS“, br. 84/2004, 86/2004 – ispr., 61/2005 i 61/2007 – dalje: Zakon), predmet oporezivanja PDV su isporuka dobara i pružanje usluga koje poreski obveznik izvrši u Republici uz naknadu, u okviru obavljanja delatnosti, kao i uvoz dobara u Republiku.
Promet dobara, u smislu ovog zakona, a u skladu sa odredbom člana 4. stav 1. Zakona, je prenos prava raspolaganja na telesnim stvarima (dalje: dobra) licu koje tim dobrima može raspolagati kao vlasnik, ako ovim zakonom nije drukčije određeno.
Odredbom člana 4. stav 3. tačka 3) Zakona propisano je, da se prometom dobara, u smislu ovog zakona, smatra i prenos dobara od strane vlasnika komisionaru i od strane komisionara primaocu.
Odredbama člana 14. stav 1. Zakona propisano je da promet dobara nastaje danom:
- otpočinjanja slanja ili prevoza dobara primaocu ili trećem licu, po njegovom nalogu, ako dobra šalje ili prevozi isporučilac, primalac ili treće lice, po njihovom nalogu;
- preuzimanja dobara od strane primaoca u slučaju ugradnje ili montaže dobara od strane isporučioca ili, po njegovom nalogu, trećeg lica;
- prenosa prava raspolaganja na dobrima primaocu, ako se dobro isporučuje bez otpreme, odnosno prevoza;
- očitavanja stanja primljene vode, električne energije, gasa i toplotne energije koje vrši isporučilac, u cilju obračuna potrošnje;
- kada je dobro uneto u carinsko područje Republike.
Prema odredbi člana 14. stav 2. Zakona, u komisionim i konsignacionim poslovima, vreme isporuke dobara od strane komisionara ili konsignatera određuje se, u skladu sa stavom 1. ovog člana i za isporuku komisionaru ili konsignateru.
Prema odredbama člana 16. tač. 1) i 2) Zakona, poreska obaveza nastaje danom kada se najranije izvrši jedna od sledećih radnji:
- promet dobara i usluga;
- naplata ako je naknada ili deo naknade naplaćen pre prometa dobara i usluga.
U skladu sa navedenim zakonskim odredbama, u slučaju kada privredno društvo predaje dobra komisionaru na tzv. komisionu prodaju, a komisionar vrši promet tih dobara trećim licima, sa aspekta primene Zakona smatra se da su izvršena dva prometa – promet dobara od strane privrednog društva komisionaru i promet dobara od strane komisionara trećem licu (kupcu dobara). Promet predmetnih dobara od strane privrednog društva komisionaru smatra se izvršenim danom kada je komisionar, u smislu odredaba člana 14. stav 1. Zakona, izvršio promet tih dobara trećem licu (kupcu dobara).
Odredbom člana 8. stav 1. Zakona propisano je, da je poreski obveznik (dalje: obveznik) lice koje samostalno obavlja promet dobara i usluga, u okviru obavljanja delatnosti.
Delatnost iz stava 1. ovog člana je trajna aktivnost proizvođača, trgovca ili pružaoca usluga u cilju ostvarivanja prihoda, uključujući i delatnosti eksploatacije prirodnih bogatstava, poljoprivrede, šumarstva i samostalnih zanimanja (stav 2. istog člana Zakona).
Saglasno stavu 3. istog člana Zakona, smatra se da obveznik obavlja delatnost i kada je vrši u okviru poslovne jedinice.
Obveznik je lice u čije ime i za čiji račun se vrši isporuka dobara ili pružanje usluga, kao i lice koje vrši isporuku dobara, odnosno pružanje usluga u svoje ime, a za račun drugog lica (član 8. st. 4. i 5. Zakona).
Odredbom člana 33. stav 1. Zakona propisano je, da lice čiji ukupan promet dobara i usluga, osim prometa opreme i objekata za vršenje delatnosti (dalje: ukupan promet) u prethodnih 12 meseci nije veći od 4.000.000 dinara odnosno ako pri otpočinjanju ili u toku obavljanja delatnosti proceni da u narednih 12 meseci neće ostvariti ukupan promet veći od 4.000.000 dinara (dalje: mali obveznik), ne obračunava PDV za izvršen promet dobara i usluga.
Odredbom člana 38. stav 1. Zakona propisano je, da je obveznik koji je u prethodnih 12 meseci ostvario ukupan promet veći od 4.000.000 dinara dužan da, najkasnije do isteka prvog roka za predaju periodične poreske prijave, podnese evidencionu prijavu nadležnom poreskom organu.
U skladu sa navedenim zakonskim odredbama, privredno društvo koje je u prethodnih 12 meseci ostvarilo ukupan promet dobara i usluga (uključujući i promet dobara koji je izvršilo komisionaru) veći od 4.000.000 dinara, dužno je da do isteka prvog roka za predaju periodične poreske prijave (10 dana po isteku poreskog perioda) podnese evidencionu prijavu nadležnom poreskom organu i da, počev od dana koji sledi danu u kojem je ostvarilo ukupan promet veći od 4.000.000 dinara, za izvršeni promet dobara i usluga (uključujući i promet dobara koji vrši komisionaru) obračunava i plaća PDV u skladu sa Zakonom, izdaje račune, vodi evidenciju i dr., a ima pravo na odbitak prethodnog poreza u skladu sa Zakonom. S tim u vezi, kada po osnovu komisione prodaje dobara privredno društvo – komitent ostvari iznos ukupnog prometa veći od 4.000.000 dinara (u prethodnih 12 meseci), tj. kada komisionar dostavi dokument o odjavi prodatih dobara komitentu na osnovu kojeg komitent dobija informaciju i o sopstvenom prometu koji je izvršio komisionaru, privredno društvo (komitent) počev od dana koji sledi danu u kojem je ostvarilo ukupan promet veći od 4.000.000 dinara, odnosno dobilo informaciju o ostvarenom prometu, stiče svojstvo obveznika PDV sa obavezama i pravima propisanim Zakonom, pri čemu napominjemo, da nema obavezu popisa zaliha dobara koja se u momentu sticanja tog svojstva nalaze kod komisionara.“
Mišljenje Ministarstva finansija br. 413-00-2886/2010-04 od 24.03.2011. godine
