Informacija MIP Republike Srbije o međunarodnoj overi dokumenata i legalizaciji

Informacija o legalizaciji dokumenata – sajt Ministarstva spoljnih poslova Republike Srbije :

http://www.mfa.gov.rs/sr/index.php/konzularni-poslovi/overa-dokumenata/overa-i-legalizacija?lang=lat 

Sadržaj informacije ;

  1. Davanje ovlašćenja, overa potpisa i fotokopije
  2. Legalizacija javnih isprava za upotrebu u inostranstvu
  3. Izvodi iz matičnih knjiga na višejezičnim obrascima
  4. Diplomatsko-konzularna legalizacija
  5. Apostille potvrda
  6. Kada legalizacija nije potrebna
  7. Kada se vrši legalizacija prevoda

***********************************************************

Davanje ovlašćenja, overa potpisa i fotokopije

U diplomatsko-konzularnim predstavništvima Republike Srbije, pored ostalog, vrši se sastavljanje ovlašćenja, overa potpisa, fotokopije, prevoda i sl. Obim i forma punomoćja definisani su Zakonom o opštem upravnom postupku. Overa potpisa izvršiće se na svakoj izjavi kojom se ne izaziva rasna ili verska netrpeljivost, ne vređa država, državni organi i njeni predstavnici. Izuzetak u poslovima overe potpisa u diplomatsko-konzularnim predstavništvima predstavljaju ugovori o kupoprodaji nepokretnosti jer se oni overavaju isključivo kod suda. Jedna od načješće sastavljanih i overavanih izjava u diplomatsko-konzularnim predstavništvima je naslednička izjava.

Legalizacija javnih isprava za upotrebu u inostranstvu

Javne isprave izdate u Srbiji legalizovaće se samo, ako zakon države u kojoj će biti upotrebljene zahteva legalizaciju.

Strane javne isprave legalizovaće se za upotrebu u Srbiji ukoliko je to zakonom propisano.

Legalizacija, je zakonom propisana formalna procedura kojom se inostranom organu saopštava činjenica da je određena pismena isprava, javna isprava države iz koje potiče i da je sastavljena, izdata, ili overena, od nadležnog organa te države.

Legalizacija je formalnost, jer se u propisanom postupku ne ispituje, niti potvrđuje, istinitost sadržaja isprave.

Legalizacijom strana  javna isprava stiče istu dokaznu snagu javne isprave, kao da su je izdali organi države, u kojoj će se upotrebiti.

Izvodi iz matičnih knjiga na višejezičnim obrascima

Izvodi iz matičnih knjiga izdati na višejezičnim obrascima, u skladu sa Bečkom konvencijom o izdavanju izvoda iz matičnih knjiga na više jezika iz 1976. godine, mogu se upotrebiti u državama potpisnicama Konvencije bez legalizacije. Spisak država potpisnica možete pogledati na sajtu Ministarstva inostranih poslova.

***********************************************************

A. DIPLOMATSKO-KONZULARNA LEGALIZACIJA

Legalizaciju stranih javnih isprava, za upotrebu u Srbiji, vrše organi države koja ih je izdala i diplomatsko-konzularno predstavništvo Srbije akreditovano u toj državi.

Legalizaciju isprava izdatih u Srbiji, za upotrebu u stranoj državi, vrše nadležni organi Srbije i diplomatsko-konzularno predstavništvo strane države, akreditovano u Srbiji.

Diplomatsko-konzularna legalizacija, ili samo, konzularna legalizacija. (napomena: u običnom govoru često se koristi i naziv: „puna legalizacija“) je formalnost, kojom diplomatsko-konzularni predstavnici države, na čijoj teritoriji treba da se upotrebi strana javna isprava, potvrđuju verodostojnost potpisa, svojstvo u kom je potpisnik isprave postupio i istovetnost otiska pečata ili žiga, kojim je isprava snabdevena.

Nadležni organi, po redosledu overavanja, su:

  1. osnovni sudovi,
  2. Ministarstvo pravde,
  3. Ministarstvo spoljnih poslova i
  4. diplomatsko-konzularno predstavništvo države u kojoj će isprava biti upotrebljena.

Predsednik osnovnog suda, odnosno sudija koga on odredi, svojim potpisom i otiskom pečata suda, na ispravi koju su izdali, ili overili, organi sa sedištem na području tog suda, potvrđuje potpis ovlašćenog lica, njegovo svojstvo u organu i otisak pečata organa.

Ministarstvo pravde potpisom ovlašćenog lica i otiskom pečata Ministarstva pravde, potvrđuje potpis predsednika suda, ili ovlašćenog sudije i otisak pečata suda.

Ministarstvo spoljnih poslova, potpisom ovlašćenog lica i otiskom pečata Ministarstva spoljnih poslova, potvrđuje potpis ovlašćenog lica i otisak pečata Ministarstva pravde.

Diplomatsko-konzularna legalizacija javne isprave izdate u Srbiji okončana je, kada diplomatsko-konzularno predstavništvo države, u kojoj će isprava biti upotrebljena, potvrdi potpis ovlašćenog lica i otisak pečata Ministarstva spoljnih poslova Srbije.

Tog trenutka javna isprava izdata u Srbiji stiče dokaznu snagu javne isprave i u državi u kojoj će biti upotrebljena, kao da su je izdali organi vlasti te države.

Kada strana javna isprava treba da se upotrebi u Republici Srbiji zakonska procedura sprovodi se prema zakonodavstvu države iz koje potiče, a dokaznu snagu javne isprave u Srbiji stiče, overom u diplomatsko-konzularnom predstavništvu Srbije.

***********************************************************

B. APOSTILLE POTVRDA

Apostille potvrdu izdaju organi države koji su izdali ispravu

Protekom vremena pokazalo se da, iako je samo formalnost, komplikovana procedura legalizacije, ne može da prati razvoj međunarodno-pravnog saobraćaja i potrebe savremenog sveta, što je imalo za rezultat dogovor između određenog broja država da potpišu u Hagu, 05.oktobra 1961. godine, Konvenciju o ukidanju potrebe legalizacije stranih javnih isprava.

Potvrda Apostille je jedina formalnost, koja prema odredbama Konvencije, može da se zahteva da bi javne isprave, sačinjene na teritoriji jedne države potpisnice, mogle da se upotrebe na teritoriji svih država potpisnica, sa dokaznom snagom koju imaju i javne isprave tih država.

Potvrda Apostille izdaje se na zahtev svakog imaoca isprave.

Države potpisnice slobodno određuju odgovarajući organ vlasti, nadležan za izdavanje potvrde Apostille.

Konvencijom je određeno na koje javne isprave se primenjuje, a na koje se ne može primeniti.

Primenjuje se na isprave koje izdaju organi ili službenici državnog pravosuđa, javnog tužilaštva, sudskih pisarnica i sudski izvršitelji, na administrativne isprave, isprave koje je izdao ili overio javni beležnik, službene navode o upisima u javne knjige i na službne overe potpisa na privatnim ispravama.

Ne primenjuje se na isprave koje su izdali diplomatsko-konzularni predstavnici i na isprave koje se neposredno odnose na neki trgovinski ili carinski posao.

Potvrda Apostille treba da bude sačinjena u skladu sa propisanim obrascem, stavljena na samu ispravu ili njen dodatak, može da bude sastavljena na službenom jeziku vlasti koja je izdaje, ali naslov: „Apostille (Convention de La Haye du 5 octobre 1961“ mora da glasi na francuskom jeziku, da bi je organi država ugovornica prepoznali i prihvatili.

Ukoliko se dokumenti ( javne isprave ) izdati u Republici Srbiji koriste u državama potpisnicama Haške konvenciji o ukidanju potrebe legalizacije strani javnih isprava ( «Službeni list FNRJ» br.10/62-dodatak međunarodni ugovori i drugi sporazumi),

U Srbiji je za izdavanje potvrde Apostille nadležan osnovni sud, za javne isprave koje su sastavili, izdali ili overili organi sa sedištem na području tog suda.

Potvrdu Apostille potpisuje predsednik suda ili sudija koga on ovlasti i snabdevena je pečatom tog suda.

***********************************************************

Države potpisnice Haške Konvencije o ukidanju potrebe legalizacije stranih javnih isprava 5 oktobra 1961. godine

Proveriti aktuelno stanje na zvaničnom spisku : http://www.mfa.gov.rs/sr/index.php/konzularni-poslovi/overa-dokumenata/otpisnice?lang=lat h

 Albanija (Albania)  09.05.2004.

Andora (Andorra)  31.12.1966.

Antigva i Barbuda 01.11.1981.

Argentina (Argentina)  18.02.1988.

Australija (Australia)  16.03.1995.

Austrija (Austria)  13.01.1968.

Azerbejdzan (Azerbaian)  02.03.2005.

Barbados (Barbados)  30.11.1966.

Bahami (Bahamas) 10.07.1973.

Bahrein (Bahrain) 31.12.2013.

Belgija (Belgium)  09.02.1976

Belize (Belize)  11.04.1993.

Belorusija (Belarus)  31.05.1992.

Bocvana (Botswana)  30.09.1966.

Bosna i Hercegovina 24.01.1965.

Bruneji Darusalam 03.12.1987.

Bugarska (Bulgaria)  29.04.2001.

Venecuela (Venezuela)  16.03.1999.

Vanuatu (Vanuatu) 01.08.2008.

Grenada (Grenada)  07.02.1974.

Grčka (Greece)  18.05.1985.

Gruzija (Georgia)  14.05.2007.

Danska (Denmark)  29.12.2006.

Dominika (Dominica)  03.11.1978

Dominikanska Republika 30.08.2009.

Ekvador (Ecuador)  02.04.2005.

El Salvador  (El Salvador)  31.05.1996.

Estonija (Estonia)  30.09.2001.

Zelenortska ostrava (Cape Verde) 13.02.2010.

Izrael (Israel)  14.08.1978.

Indija (India)  14.07.2005.

Irska (Ireland)  09.03.1999.

Island (Iceland)  27.11.2004.

Italija (Italy)  11.02.1978.

Japan (Japan)  27.07.1970.

Jermenija (Armenia)  14.08.1994.

Južna Afrika (South Africa)  .30.04.1995.

Kazahstan (Kazakhstan)  30.01.2001.

Kina samo region Hong Kong  25.04.1965.-u kontinuitetu

Kina samo region Makao  04.02.1969.-u kontinuitetu

Kipar (Cyprus)  30.04.1973.

Kirgistan (Kyrgyzstan) 31.07.2011.

Kolumbija (Colombia)  30.01.2001.

Koreja Republika  14.07.2007.

Kosta Rika (Costa Rica) 14.12.2011.

Kukova ostrva (Cook Islands)  30.04.2005.

Lesoto (Lesotho)  04.10.1966.

Letonija (Latvia)  30.01.1996.

Liberija (Liberia)  08.02.1996.

Litvanija (Lithuania)  19.07.1997.

Lihtenštajn (Liechtenstein)  17.09.1972.

Luksemburg (Luxembourg)  03.06.1997.

Mađarska (Hungary)  18.01.1973.

Makedonija, Republika  24.01.1965.

Malavi (Malawi)  02.12.1967.

Malta (Malta)  03.03.1968.

Maršalska ostrva (Marshall Islands)  14.08.1992.

Mauricijus (Mauritius)  12.03.1968.

Meksiko (Mexico)  14.08.1995.

Moldavija Republika   16.03.2007.

Monako (Monako)  31.12.2002.

Mongolija (Mongolia) 31.12.2009.

Namibija (Namibia)  30.01.2001.

Nemačka (Germany)  13.02.1966.

Niju (Niue)  02.03.1999.

Nikaragva (Nicaragua) 14.05.2013.

Novi Zeland (New Zealand) – 22.11.2001.

Norveška (Norway)  29.07.1983.

Oman (Oman) 30.01.2012.

Panama (Panama)  04.08.1991.

Poljska (Poland)  14.08.2005.

Peru (Peru) 30.09.2010.

Portugalija (Portugal)  04.02.1969.

Rumunija (Romania)  16.03.2001.

Ruska Federacija 31.05.1992.

Samoa (Samoa)  13.09.1999.

San Marino (San Marino)  13.02.1995.

Santa Lucija (Saint Lucia)  31.07.2002.

Sao Tome i Principi 13.09.2008.

Svazilend (Swaziland)  06.09.1968.

Sejšeli (Seychelles)  31.03.1979.

Sent Vinsent i Grenadini  27.10.1979.

Sent Kits i Nevis  14.12.1994.

Sjedinjene Američke Države  15.10.1981.

Slovačka (Slovakia)  18.02.2002.

Slovenija (Slovenia)  24.01.1965.

Srbija (Serbia)  24.01.1965.

Surinem (Suriname)  25.11.1975.

Tongo (Tonga)  04.06.1970.

Trinidad i Tobago (Trinidad and Tobago)  14.07.2000.

Turska (Turkey)  29.09.1985.

Uzbekistan (Uzbekistan) 15.04.2012.

Ujedinjeno Kraljevstvo Velike Britanije i Severna Irska  24.01.1965.

Ukrajina (Ukraine)  22.12.2003.

Urugvaj (Uruguay) 14.10.2012.

Fudzi (Fiji)  10.10.1970.

Finska (Finland)  26.08.1985.

Francuska (France)  24.01.1965.

Holandija (Netherlands)  08.10.1965.

Honduras (Honduras)  30.09.2004.

Hrvatska (Croatia)  24.01.1965.

Crna Gora (Montenegro)  03.06.2006.

Češka Republika (Czech Republic)  26.03.1999.

Švajcarska (Switzerland)  11.03.1973.

Švedska (Sweden)  01.05.1999.

Španija (Spain)  25.09.1978.

***********************************************************

C. KADA LEGALIZACIJA NIJE POTREBNA

Legalizacija javnih isprava nije potrebna, kao ni potvrda Apostille:

a) Kada između Srbije i države, u kojoj će se upotrebiti javna isprava, postoji potvrđen međunarodni ugovor o oslobađanju određenih javnih isprava od bilo kakve legalizacije.

Potvrđeni bilateralni ugovori o međusobnom oslobađanju javnih isprava od legalizacije 

(Proveriti aktuelno stanje na zvaničnom spisku Ministarstva spoljnih poslova Republike Srbije

http://www.mfa.gov.rs/sr/index.php/konzularni-poslovi/overa-dokumenata/otpisnice?lang=lat)

 1. ALŽIR

Ugovor o pravnoj pomoći u građanskim i krivičnim stvarima između SFRJ i DNR Alžir od 31.03.1982. stupio na snagu 29.12.1983. (Sl.list SFRJ MU br.2/1983).

Napomena: Ugovorno stanje sa Alžirom nije konsolidovano.Alžirski organi zahtevaju diplomatsko-konzularnu legalizaciju isprava iz Srbije.

2. AUSTRIJA

Ugovor o pravnom saobraćaju između FNRJ i R.Austrije od 16.12.1954. stupio na snagu11.12.1955. (DodatakSl.lista br.8/1955.).

3. BELGIJA

    1. Sporazum o pravnoj pomoći u građevinskim i trgovačkim stvarima između SFRJ i Kraljevine Belgije od 24.09.1971. stupio na snagu 01.06.1972. (Sl.list SFRJ br.7/1974).
    2. Konvencija o izdavanju izvoda iz matičnih knjiga i oslobođenju od legalizacije između SFRJ i Kraljevine Belgije od 24.09.1971. stupila na snagu 01.12.1972. (Sl.list SFRJ br.55/1972).

4. BOSNA I HERCEGOVINA

    1. Ugovor između Srbije i Crne Gore i Bosne i Hercegovine o pravnoj pomoći u građanskim i krivičnim stvarima od 24.02.2005. stupio na snagu 09.02.2006.(Sl.list SCG MU br.6/2005).
    2. Ugovor između R.Srbije i BiH o izmenama i dopunama Ugovor između SCG i BiH o pravnoj pomoći u građanskim od 26.02.2010. Stupio na snagu 10.02.2011. (Sl.glasnik RS MU 13/2010).

5. BUGARSKA

Ugovor o uzajamnoj pravnoj pomoći između FNRJ i NR Bugarske od 23.03.1956. stupio na snagu 26.01.1957.(Dodatak Sl.lista br.1/1957).

6. GRČKA

Konvencija o uzajamnim pravnim odnosima između FNRJ i Kraljevine Grčke od 18.06.1959. stupila na snagu 31.03.1960.(Dodatak Sl.lista br.7/1960).

7. IRAK

Ugovor o pravnoj i sudskoj saradnji između SFRJ i Republike Iraka od 23.05.1986.Stupio na snagu 11.08.1987. (Sl.list SFRJ MU br.1/1987).

Napomena: privremeno suspendovan i irački organi zahtevaju diplomatsko-konzularnu legalizaciju isprava iz Srbije).

8. ITALIJA

Konvencija između FNRJ i Italijanske Republike o uzajamnoj pravnoj pomoći u građanskim i upravnim stvarima od 03.12.1960. stupio na snagu 19.01.1967. (Dodatak Sl.lista br.5/1963).

Napomena: Italijanski organi često zahtevaju da navedene vrste isprava iz Srbije budu snabdevene potvrdom apostil.

9. KIPAR

Ugovor o pravnoj pomoći u građanskim i krivičnim stvarima između SFRJ i Republike Kipar od 19.09.1984.stupio na snagu 15.02.1987. (Sl.list SFRJ MU br.2/1986).

10. LIBIJA

Konvencija o konzularnim odnosim između SFRJ i SN Libijske Arapske Džamahirije od 01.07.1981. Stupio na snagu 20.10.1982.(Sl.list SFRJ MU br.2/1984).
(Napomena: Libijski organi zahtevaju diplomatsko-konzularnu legalizaciju javnih isprava iz Srbije).

11. MAĐARSKA

    1. Ugovor o uzajamnom pravnom saobraćaju između SFRJ i NR Mađarske od 07.03.1968. stupio na snagu 18.01.1969.(Dodatak Sl.lista br.3/1968).
    2. Ugovor o izmenama i dopunama Ugovora o uzajamnom pravnom saobraćaju između SFRJ i NR Mađarske od 25.04.1986. stupio na snagu 05.12.1987.(Sl.list SFRJ MUbr.1/1987).

12. MAKEDONIJA

Ugovor između R.Srbije i R.Makedonije o pravnoj pomoći u građanskim i krivičnim stvarima od 29.11.2011. Stupio na snagu 05.02.2013. (Sl.glasnik RS MU br.5/2012.).

13. MONGOLIJA

Ugovor o pružanju pravne pomoći u građanskim, porodičnim i krivičnim stvarima između SFRJ i Mongolske Narodne Republike od 08.06.1981. stupio na snagu 24.03.1983.(Sl.list SFRJ MU br.7/1982).

14. POLJSKA

Ugovor o pravnom saobraćaju u građanskim i krivičnim stvarima između FNRJ i NR Poljske od 06.02.1960. stupio na snagu 05.06.1963. (Dodatak Sl.lista br.5/1963).

15. RUMUNIJA

Ugovor između FNRJ i Rumunske Narodne Republike o pravnoj pomoći od 18.10.1960. stupio na snagu 01.10.1961.(Dodatak Sl.lista br.8/1961).

16. RUSIJA

Ugovor o pravnoj pomoći u građanskim, porodičnim i krivičnim stvarima između FNRJ i SSSR-a od 24.02.1962. stupio na snagu 26.05.1963. (Dodatak Sl.lista FNRJ 5/1963).

17. SLOVAČKA

Ugovor o regulisanju pravnih odnosa u građanskim, porodičnim i krivičnim stvarima između SFRJ i Čehoslovačke od 20.01.1964. koji je stupio na snagu 02.08.1964. godine (Sl.list SFRJ MU 13/64).

18. UKRAJINA

Ugovor o pravnoj pomoći u građanskim, porodičnim i krivičnim stvarima između FNRJ i SSSR-a od 24.02.1962. stupio na snagu 26.05.1963. (Dodatak Sl.lista FNRJ 5/1963).

Napomena: Ukrajina je prihvatila primenu ovog sporazuma i prihvata isprave iz Srbije bez legalizacije.

19. FRANCUSKA

    1. Konvencija o izdavanju isprava o ličnom stanju i o oslobođenju legalizacije između SFRJ i Francuske Republike od 29.oktobra 1969. godine („Službeni list SFRJ“-Dodatak broj 3/1971).
    2. Sporazum između Saveta ministara SCG i Vlade R. Francuske o sukcesiji bilateralnih ugovora zaključenih između SFRJ i Francuske od 26.marta 2003. godine („Službeni list SCG-Dodatak“ 6/2003), oslobađa od legalizacije javne isprave o ličnom stanju državljana država potpisnica.
    3. Konvencija o priznavanju i izvršenju sudskih odluka u građanskim i trgovačkim stvarima između vlade SFRJ i Vlade Republike Francuske od 18. maja 1971.godine („Službeni list SFRJ“-Dodatak broj 7/1972.), u članu 10. tačka 3.predviđa da dokumenta koja se podnose u postupku priznanja ili izvršenja sudske odluke u građanskim stvarima, uključujući i lično i porodično pravo, kao i u trgovačkim stvarima „ne podležu legalizaciji“, samo moraju biti propraćena prevodom overenim od strane diplomatskog ili konzularnog službenika, zakletog tumača, ili od strane svakog lica koje je u tu svrhu ovlašćeno u jednoj od dve države“.

20. HRVATSKA

Ugovor između Savezne Republike Jugoslavije i Republike Hrvatske o pravnoj pomoći u građanskim i krivičnim stvarima od 15.09.1997. stupio na snagu 28.05.1998.(Sl.list SRJ MU br.1/98).

21. CRNA GORA

Ugovor između Republike Srbije i Crne Gore o pravnoj pomoći u građanskim i krivičnim stvarima od 29.05.2009. stupio na snagu 11.06.2010. (Sl.glasnik RS MU br.1/2010).

22. ČEŠKA

Ugovor o regulisanju pravnih odnosa u građanskim, porodičnim i krivičnim stvarima između SFRJ i Čehoslovačke od 20.01.1964. stupio na snagu 02.08.1964.(Dodatak Sl.lista SFRJ br.13/1964).

 b) Kada isprave izdate u Srbiji, po osnovu faktičke uzajamnosti, ne podležu legalizaciji za upotrebu u nekoj državi, kao i isprave te države za upotrebu u Srbiji,

v) Kada organ države pred kojim će se upotrebiti javna isprava izdata u Srbiji ne zahteva legalizaciju;

g) Kada legalizacija nije moguća zbog prirode, karaktera, ili tipa javne isprave, (putne isprave, lične karte i sl.), kao i kada se javne isprave odnose na komercijalne, spoljnotrgovinske ili carinske poslove, odnosno, prate robu, pri izvozu i uvozu, a izdaju ih, ili overavaju, nadležna privredna komora, ili carinski organi (carinske deklaracije, fakture, uverenja o carinskom nadzoru, poreklu robe, direktnoj pošiljci, krajnjem korisniku i sl.).

Prilikom overe treba paziti i na postojanje bilateralnih ugovora prema kojima dokumenta izdata od nadležnih organa jedne strane ugovornice imaju istu dokaznu snagu na teritoriji druge države ugovornice bez posebne overe, kao i domaće javne isprave.

Postojanje bilateralnog ugovora isključuje primenu Haške konvencije i potrebu overe «Apostille» pečata.

***********************************************************

G. KADA SE VRŠI LEGALIZACIJA PREVODA

Da bi javna isprava jedne države mogla biti upotrebljena u drugoj državi, u kojoj se koristi jezik, različit od jezika na kom je isprava izdata, potrebno je da bude prevedena na jezik države u kojoj će biti upotrebljena. Prevod može biti sačinjen u državi iz koje potiče isprava, ili u državi u kojoj će biti upotrebljena. Prevod isprave je prateća isprava i važi samo uz izvornu ispravu.

Ukoliko je prevod sačinjen u državi iz koje potiče isprava, treba da bude legalizovan na isti način kao i izvorna isprava.

Na izvornoj ispravi, overava se potpis ovlašćenog lica i otisak pečata, ili žig organa, koji je izdao ispravu, a na prevodu, potpis ovlašćenog prevodioca i otisak pečata, ukoliko ga koristi.

Legalizacijom prevoda saopštava se inostranim organima da je prevodilac jedne države, zakonom te države, zvanično ovlašćen za sačinjavanje prevoda na određeni jezik. (registrovani sudski tumač, ovlašćena agencija, prevodilački biro i sl.).