Godišnji odmor-korišćenje (više mišljenja)

Godišnji odmor-korišćenje (više mišljenja)

 

  „Godišnji odmor se, po pravilu, koristi u kalendarskoj godini za koju se ostvaruje pravo na godišnji odmor.

U članu 73. Zakona o radu („Sl. glasnik RS“, br. 24/2005, 61/2005 i 54/2009 – dalje: Zakon), propisano je da godišnji odmor može da se koristi u dva dela. Ako zaposleni koristi godišnji odmor u delovima, prvi deo koristi se u trajanju od najmanje tri radne nedelje u toku kalendarske godine, a drugi deo najkasnije do 30. juna naredne godine. Izuzetno, zaposleni koji nije u celini ili delimično iskoristio godišnji odmor u kalendarskoj godini zbog odsutnosti sa rada radi korišćenja porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta i posebne nege deteta – ima pravo da taj odmor iskoristi do 30. juna naredne godine.

Prema tome, zaposlena koja zbog porodiljskog odsustva i odsustva sa rada radi nege deteta nije iskoristila, niti započela korišćenje godišnjeg odmora u kalendarskoj godini za koju ostvaruje pravo na godišnji odmor, ima pravo da taj odmor iskoristi do 30. juna naredne godine.

Član 76. Zakona propisuje da ako krivicom poslodavca zaposleni ne koristi godišnji odmor, ima pravo na naknadu štete u visini prosečne zarade u prethodna tri meseca, utvrđene opštim aktom i ugovorom o radu.

Prema tome, obaveza je poslodavca da zaposlenom obezbedi korišćenje godišnjeg odmora. Ako krivicom poslodavca zaposleni ne koristi godišnji odmor, ima pravo na naknadu štete u visini prosečne zarade u prethodna tri meseca, utvrđene opštim aktom i ugovorom o radu (član 76. Zakona).

S obzirom na to da je zaposlena bila odsutna sa rada od 12.12.2009. godine do 5.1.2011. godine radi korišćenja porodiljskog odsustva i odsustva radi nege deteta, ima pravo da godišnji odmor za 2010. godinu iskoristi do 30.6.2011. godine. Ako do navedenog roka krivicom poslodavca zaposlena nije koristila godišnji odmor za 2010. godinu, ima pravo na naknadu štete u visini prosečne zarade u prethodna tri meseca, utvrđene opštim aktom i ugovorom o radu.“

Mišljenje Ministarstva rada i socijalne politike br. 131-04-11/2011-02 od 21.07.2011. godine

——————————————————————————————————————————————

„U članu 68. stav 1. Zakona o radu („Sl. glasnik RS“, br. 24/2005, 61/2005 i 54/2009 – dalje: Zakon) propisano je da zaposleni ima pravo na godišnji odmor u skladu sa ovim zakonom.

U članu 73. st. 1. i 2. Zakona propisana je mogućnost da zaposleni koristi godišnji odmor u delovima, s tim da prvi deo iskoristi u trajanju od najmanje tri nedelje u toku kalendarske godine, a drugi deo najkasnije do 30. juna naredne godine.

Prema tome, 30. jun je Zakonom propisan kao krajnji rok za korišćenje godišnjeg odmora iz prethodne godine.

Prema članu 70. stav 3. Zakona ako za vreme korišćenja godišnjeg odmora nastupi privremena sprečenost za rad u smislu propisa o zdravstvenom osiguranju, zaposleni ima pravo da po isteku te sprečenosti nastavi korišćenje godišnjeg odmora.

Polazeći od navedenog, nema smetnji da zaposleni koji u toku korišćenja drugog dela godišnjeg odmora isti prekine zbog nastupanja privremene sprečenosti za rad, kao i da nastavi korišćenje pripadajućeg godišnjeg odmora po prestanku te sprečenosti, ali najkasnije do 30. juna, imajući u vidu da je taj datum u članu 72. stav 2. Zakona propisan kao krajnji rok za korišćenje godišnjeg odmora iz prethodne godine i da se isti ne može produžavati.“

Mišljenje Ministarstva rada i socijalne politike br. 011-00-392/2011-02 od 22.06.2011. godine

—————————————————————————————————————————————–

„U članu 68. st. 2. i 3. Zakona o radu („Sl. glasnik RS“, br. 24/2005, 61/2005 i 54/2009 – dalje: Zakon), propisano je da zaposleni koji prvi put zasniva radni odnos ili ima prekid radnog odnosa duži od 30 radnih dana stiče pravo da koristi godišnji odmor posle šest meseci neprekidnog rada. Pod neprekidnimradomsmatra se i vreme privremene sprečenosti za rad u smislu propisa o zdravstvenom osiguranju i odsustva sa rada uz naknadu zarade.

Prema članu 72. Zakona, zaposleni ima pravo na dvanaestinu godišnjeg odmora (srazmeran deo) za mesec dana rada u kalendarskoj godini: ako u kalendarskoj godini u kojoj je prvi put zasnovao radni odnos nema šest meseci neprekidnog rada i ako u kalendarskoj godini nije stekao pravo na godišnji odmor zbog prekida radnog odnosa dužeg od 30 radnih dana.

Polazeći od navedenih odredaba Zakona, zaposleni koji prvi put zasniva radni odnos ili ima prekid radnog odnosa duži od 30 radnih dana, ima pravo na korišćenje godišnjeg odmora u punom trajanju po isteku šest meseci od zasnivanja radnog odnosa u toj kalendarskoj godini. Jedino u slučaju kada u kalendarskoj godini zaposleni neće imati šest meseci rada, zaposleni ima pravo na korišćenje srazmernog godišnjeg odmora u toj kalendarskoj godini, saglasno članu 72. Zakona.

Prema tome, zaposleni koji prvi put zasniva radni odnos, odnosno zaposleni koji je imao prekid radnog odnosa u kalendarskoj godini duži od 30 radnih dana, a koji u novembru mesecu tekuće godine navršava šest meseci od dana zasnivanja radnog odnosa, stiče pravo na korišćenje punog godišnjeg odmora za tu kalendarsku godinu u novembru mesecu. U ovom slučaju ne primenjuje se odredba člana 72. Zakona, o utvrđivanju srazmernog godišnjeg odmora i njegovom korišćenju isteka roka od šest meseci od zasnivanja radnog odnosa.“

Mišljenje Ministarstva rada i socijalne politike br. 011-00-865/2009-02 od 27.10.2009. godine

——————————————————————————————————————————————–

„U skladu sa članom 68. Zakona o radu („Sl. glasnik RS“, br. 24/2005, 61/2005 i 54/2009 – dalje: Zakon), zaposleni ima pravo na godišnji odmor u skladu sa zakonom. Zaposleni koji prvi put zasniva radni odnos ili ima prekid radnog odnosa duži od 30 radnih dana stiče pravo da koristi godišnji odmor posle šest meseci neprekidnog rada.

Članom 72. Zakona, propisano je da zaposleni ima pravo na dvanaestinu godišnjeg odmora (srazmeran deo) za mesec dana rada u kalendarskoj godini: 1) ako u kalendarskoj godini u kojoj je prvi put zasnovao radni odnos nema šest meseci neprekidnog rada; 2) ako u kalendarskoj godini nije stekao pravo na godišnji odmor zbog prekida radnog odnosa u smislu člana 68. stav 2. ovog zakona.

Prema tome, zaposleni stiče pravo na pun godišnji odmor za kalendarsku godinu nakon šest meseci neprekidnog rada u toj kalendarskoj godini. Pravo na srazmeran godišnji odmor, ima zaposleni ako u kalendarskoj godini u kojoj je prvi put zasnovao radni odnos nema šest meseci neprekidnog rada i ako u kalendarskoj godini nije stekao pravo na pun godišnji odmor, zbog prekida radnog odnosa dužeg od 30 radnih dana. Zaposlenom, koji ima pravo na srazmeran godišnji odmor, utvrđuje se dužina godišnjeg odmora na osnovu prava na dvanaestinu godišnjeg odmora za svakih mesec dana rada u kalendarskoj godini.

Zaposleni koji je prvi put zasnovao radni odnos 1.4.2011. godine i bio u radnom odnosu kod poslodavca do 31.7.2011. godine, imao je pravo na srazmeran godišnji odmor. Poslodavac je bio dužan da zaposlenom omogući korišćenje godišnjeg odmora pre prestanka radnog odnosa.“

Mišljenje Ministarstva rada i socijalne politike br. 011-00-608/2011-02 od 03.08.2011. godine

——————————————————————————————————————————————–

pravo iz radnog odnosa koje se ostvaruje za kalendarsku godinu. Godišnji odmor može da se koristi u celini ili u delovima. Ako zaposleni koristi godišnji odmor u delovima, prvi deo koristi u trajanju od najmanje tri radne nedelje u toku kalendarske godine za koju ostvaruje pravo na godišnji odmor, a drugi deo najkasnije do 30. juna naredne godine (član 73. st. 1. i 2). Izuzetno, zaposleni koji nije u celini ili delimično iskoristio godišnji odmor u kalendarskoj godini zbog odsustva sa rada radi korišćenja porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta i posebne nege deteta – ima pravo da taj odmor iskoristi do 30. juna naredne godine (član 73. stav 3. Zakona o radu).

Polazeći od navedenih odredaba Zakona o radu, godišnji odmor koristi se u kalendarskoj godini za koju zaposleni ostvaruje pravo na godišnji odmor, a samo izuzetno, godišnji odmor ili deo tog odmora može da se koristi u narednoj godini, u slučajevima i pod uslovima propisanim u članu 73. Zakona o radu.

Prema tome, zaposleni koji je bio na neprekidnom bolovanju više od godinu dana, pa usled toga nije iskoristio pripadajući godišnji odmor u celini ili prvi deo tog odmora u toku kalendarske godine za koju ostvaruje pravo na godišnji odmor, nema pravo da godišnji odmor za tu kalendarsku godinu koristi u narednoj godini.

Međutim, zaposleni koji je bio na dužem bolovanju ima pravo na korišćenje godišnjeg odmora za tekuću kalendarsku godinu u punom trajanju, jer se, saglasno članu 68. stav 2. Zakona o radu, vreme za koje je zaposleni odsustvovao sa rada zbog privremene sprečenosti za rad u smislu propisa o zdravstvenom osiguranju smatra neprekidnimradomu pogledu sticanja prava na korišćenje godišnjeg odmora i utvrđivanja dužine tog odmora.“

Mišljenje Ministarstva rada i socijalne politike br. 011-00-73/2010-02 od 02.03.2010. godine

——————————————————————————————————————————————–

„U skladu sa članom 68. Zakona o radu („Sl. glasnik RS“, br. 24/2005, 61/2005 i 54/2009 – dalje: Zakon), zaposleni ima pravo na godišnji odmor u skladu sa ovim zakonom.

Zaposleni koji prvi put zasniva radni odnos ili ima prekid radnog odnosa duži od 30 radnih dana stiče pravo da koristi godišnji odmor posle šest meseci neprekidnog rada.

Pod neprekidnimradomsmatra se i vreme privremene sprečenosti za rad u smislu propisa o zdravstvenom osiguranju i odsustva sa rada uz naknadu zarade.

Zaposleni ne može da se odrekne prava na godišnji odmor, niti mu se to pravo može uskratiti.

Članom 72. Zakona predviđeno je da zaposleni ima pravo na dvanaestinu godišnjeg odmora (srazmeran deo) za mesec dana rada u kalendarskoj godini: 1) ako u kalendarskoj godini u kojoj je prvi put zasnovao radni odnos nema šest meseci neprekidnog rada; 2) ako u kalendarskoj godini nije stekao pravo na godišnji odmor zbog prekida radnog odnosa u smislu člana 68. stav 2. ovog zakona.

Prema tome, zaposleni stiče pravo na pun godišnji odmor nakon šest meseci neprekidnog rada. Pravo na pun godišnji odmor ima i zaposleni kome u kalendarskoj godini za koju ostvaruje pravo na godišnji odmor prestaje radni odnos, ako mu je radni odnos trajao neprekidno duže od šest meseci.

Zaposleni kome radni odnos prestaje zato što je navršio 65 godina života i najmanje 15 godina staža osiguranja, treba da iskoristi godišnji odmor pre nastupanja osnova za prestanak radnog odnosa ali nema smetnji da godišnji odmor zaposleni iskoristi i nakon nastupanja osnova za prestanak radnog odnosa. Napominjemo da zaposlenom koji ispuni uslove iz člana 175. tačka 2) Zakona ne prestaje radni odnos po sili zakona, odnosno po ispunjenju navedenih uslova poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu ili da se sporazume sa zaposlenim da nastavi da radi.

Prema tome, u konkretnom slučaju poslodavac je dužan da zaposlenom omogući da iskoristi godišnji odmor, a nakon toga da odluči da li će zaposlenom da otkaže ugovor o radu zbog ispunjenja uslova iz člana 175. tačka 2) Zakona ili će se sporazumeti sa zaposlenim da nastavi da radi.“

Mišljenje Ministarstva rada i socijalne politike br. 011-00-763/2010-02 od 02.11.2010. godine

——————————————————————————————————————————————–

„Godišnji odmor je pravo iz radnog odnosa i koristi se po pravilu u kalendarskoj godini za koju zaposleni ostvaruje to pravo. Prema članu 68. stav 4. Zakona o radu („Sl. glasnik RS“, br. 24/2005, 61/2005 i 54/2009 – dalje: Zakon) zaposlenom se ne može uskratiti pravo na odmor, niti on može da se odrekne tog prava.

Prema članu 118. tačka 6) Zakona zaposleni ima pravo na naknadu troškova na ime regresa za korišćenje godišnjeg odmora, u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu. Prema tome, pravo na regres vezano je za korišćenje godišnjeg odmora, stoga zaposleni koji nije koristio godišnji odmor nema pravo na naknadu troškova na ime regresa za godišnji odmor.

Zaposlenom kome saglasno članu 179. tačka 9) Zakona prestane radni odnos zbog prestanka potrebe za obavljanjem određenog posla ili smanjenja obima posla usled tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena, prestaje radni odnos pošto mu poslodavac, u skladu sa članom 158. Zakona isplati pripadajuću otpremninu. Zaposleni kome u kalendarskoj godini prestaje radni odnos po osnovu viška, po pravilu ostvaruje pravo na korišćenje godišnjeg odmora za tu kalendarsku godinu. To znači da poslodavac pre donošenja rešenja o otkazu ugovora o radu po ovom osnovu treba da zaposlenom omogući korišćenje pripadajućeg godišnjeg odmora za tu kalendarsku godinu.

Prema Zakonu (član 185. stav 5), zaposlenom prestaje radni odnos danom dostavljanja rešenja o otkazu ugovora o radu ako zakonom ili rešenjem nije određen drugi rok. Prema tome, rešenje o otkazu ugovora o radu je konačno i izvršno danom dostavljanja zaposlenom. Zaposlenom po pravilu prestaje radni odnos danom uručenja rešenja, s tim što rešenjem može da bude utvrđen i drugi datum prestanka radnog odnosa.

Polazeći od navedenog, u slučaju kada je poslodavac po sprovedenom postupku utvrđivanja viška zaposlenih, doneo rešenja o otkazu ugovora o radu i ista uručio zaposlenima koji su višak do kraja 2010. godine, sama činjenica da je u rešenju o otkazu ugovora o radu utvrđen otkazni rok koji ističe u toku januara 2011. godine, ne predstavlja osnov za sticanje prava na korišćenje godišnjeg odmora za 2011. godinu i isplatu regresa za taj odmor.“

Mišljenje Ministarstva rada i socijalne politike br. 131-04-2/2011-02 od 08.02.2011. godine ——————————————————————————————————————————————–

„Zakonom o radu („Sl. glasnik RS“, br. 24/2005 i 61/2005), u članu 68. utvrđeno je da zaposleni ima pravo na godišnji odmor u skladu sa zakonom.

Zaposleni koji prvi put zasniva radni odnos ili ima prekid radnog odnosa duži od 30 radnih dana stiče pravo da koristi godišnji odmor posle šest meseci neprekidnog rada.

Pod neprekidnim radomsmatra se i vreme privremene sprečenosti za rad u smislu propisa o zdravstvenom osiguranju i odsustva sa rada uz naknadu zarade.

Zaposleni ne može da se odrekne prava na godišnji odmor, niti mu se to pravo može uskratiti.

U članu 71. Zakona o radu, predviđena je obaveze poslodavca da zaposlenom u slučaju prestanka radnog odnosa izda potvrdu o iskorišćenom broju dana godišnjeg odmora.

Prema tome, zaposleni kome je prestao radni odnos, a nije delimično ili u celini iskoristio godišnji odmor, u slučaju zasnivanja radnog odnosa kod drugog poslodavca ima pravo da koristi preostali deo godišnjeg odmora kod tog poslodavca.

Pravo iz pomenutog člana zaposleni može ostvariti samo u slučaju da nije došlo do prekida rada u trajanju dužem od 30 radnih dana.

Poslodavac kod koga je zaposleni radio pre prestanka radnog odnosa, dužan je da zaposlenom izda potvrdu o iskorišćenom broju dana godišnjeg odmora. Ova potvrda služi da se zaposlenom odredi pravo na preostale dane godišnjeg odmora kod novog poslodavca.

Dužina punog godišnjeg odmora se određuje prema kriterijumima novog poslodavca i u odnosu na tako utvrđenu dužinu odmora i potvrde o iskorišćenom broju dana odmora kod prethodnog poslodavca utvrđuje se pravo na preostale dane godišnjeg odmora kod novog poslodavca.“

Mišljenje Ministarstva rada i socijalne politike br. 011-00-00116/2008-02 od 29.02.2008. godine