NACRT ZAKONA O BESPLATNOJ PRAVNOJ POMOĆI

RADNI TEKST

Predmet zakona

Član 1.

Ovim zakonom uređuje se ostvarivanje prava na besplatnu pravnu pomoć, pojam, vidovi i oblici prava na besplatnu pravnu pomoć, pružaoci besplatne pravne pomoći (u daljem tekstu: pružalac), korisnici besplatne pravne pomoći (u daljem tekstu: korisnik), uslovi i postupak za ostvarivanje prava na besplatnu pravnu pomoć, organizacija i upravljanje sistemom besplatne pravne pomoći, kontrola kvaliteta pružanja besplatne pravne pomoći, način finansiranja sistema besplatne pravne pomoći, kao i druga pitanja od značaja za funkcionisanje sistema besplatne pravne pomoći.

Cilj zakona

Član 2.

Cilj ovog zakona je uspostavljanje celovitog, delotvornog, efikasnog i održivog sistema besplatne pravne pomoći u Republici Srbiji, koji svakom građaninu obezbeđuje pristup pravdi pod jednakim uslovima, kao i vladavina prava u postupku pred sudom, organom uprave i drugim telima.

Odredbe ovog zakona tumače se u skladu sa ciljem iz stava 1. ovog člana.

Pojam prava na besplatnu pravnu pomoć

Član 3.

Pravo na besplatnu pravnu pomoć je pravo koje korisnik ostvaruje bez naknade, ili uz plaćanje delimične naknade, na teret budžeta Republike Srbije ili jedinice lokalne samouprave pod uslovima i u postupku utvrđenim ovim zakonom, u cilju jednakog pristupa građana organima javne vlasti pred kojima se ostvaruju ili štite pojedinačna prava, obaveze i interesi.

U slučaju kada je neki oblik prava na besplatnu pravnu pomoć priznat po osnovu drugog zakona, odredbe ovog zakona primenjuju se samo u vezi sa pitanjima koja nisu uređena tim zakonom .

Lice kome je priznato pravo na besplatnu pravnu pomoć u obliku zastupanja ili odbrane, pod uslovima iz ovog zakona, ima pravo na oslobađanje od plaćanja sudske ili administrativne takse ili paušala, pravo na plaćanje troškova za izvođenje dokaza ili obavljanje pojedinih procesnih radnji (veštačenje, saslušanje svedoka, uviđaj, izlazak van službene zgrade, troškove oglašavanja, obezbeđivanje troškova postupka, prevođenje, tumača, prevodioca i sl.), bez obzira na to da li je takav zahtev postavljen, kao i pravo na oslobađanje od obaveze plaćanja troškova postupka suprotnoj strani u slučaju gubitka spora, srazmerno obimu priznatog prava na pravnu pomoć (potpuna ili delimična besplatna pravna pomoć).

Vidovi i oblici besplatne pravne pomoći

Član 4.

Pravo na besplatnu pravnu pomoć ostvaruje se u vidu prava na primarnu i prava na sekundarnu pravnu pomoć, bez naknade ili uz plaćanje delimične naknade.

Oblici ostvarivanja prava na besplatnu pravnu pomoć su pravo na:

opštu pravnu informaciju;
početni pravni savet;
pravni savet;
pravnu pomoć u sastavljanju podnesaka i isprava;
pravo na pokretanje postupka i učestvovanje u postupku medijacije;
odbranu i zastupanje pred sudovima, organima uprave i drugim telima koja odlučuju o pravima, obavezama i interesima u pojedinačnom slučaju.

Sud ili drugi organ pred kojim se vodi postupak o pravima, obavezama ili na zakonom zasnovanom interesu, dužan je da pouči učesnika u postupku o pravu na besplatnu pravnu pomoć koje mu po zakonu pripada.

Značenja izraza

Član 5.

Pojedini izrazi upotrebljeni u ovom zakonu imaju sledeće značenje:

Primarna pravna pomoć je pravo korisnika na opštu pravnu informaciju i početni pravni savet u svakoj pravnoj stvari, koje se ostvaruje na osnovu usmenog zahteva upućenog pružaocu;

Sekundarna pravna pomoć je pravo korisnika na pravni savet, sastavljanje isprava i podnesaka, na pokretanje i učestvovanje u postupku medijacije, odbranu i zastupanje pred sudovima, organima uprave i drugim telima, kao i u postupku mirnog rešavanja spora, koje se ostvaruje pod uslovima utvrđenim ovim zakonom;

Opšta pravna informacija je opšte i načelno uputstvo i informacija o uređenju određene pravne oblasti, načinu, uslovima i postupku za ostvarivanje pojedinog prava, odnosno obaveze ili zakonom priznatog interesa;

Početni pravni savet se odnosi na informaciju o pravnom statusu nekog lica, pravnoj regulativi u konkretnoj stvari, informaciju o razlozima za pokretanje postupka pred sudom ili drugim organom, o spornom pravu, načinu postizanja mirnog rešavanja spora, informaciju o toku postupka pred sudom ili drugim organom – nadležnost, pravila postupka, troškovi postupka, način izvršenja odluke i mogućnost ostvarivanja prava na besplatnu pravnu pomoć, kao i popunjavanje obrazaca i sastavljanje jednostavnijih podnesaka;

Pravni savet je pružanje detaljnog objašnjenja o načinu i mogućnosti rešavanja određenog pravnog pitanja fizičkog lica u konkretnoj pravnoj stvari;

Sastavljanje podnesaka obuhvata izradu pismena kojim se postupak pokreće ili se podnosi u pojedinoj fazi postupka za koje je priznato pravo na pravnu pomoć od strane nadležnog organa (sastavljanje tužbi, zahteva, predloga, molbi, pravnih lekova, predstavki pred domaćim organima, Evropskim sudom za ljudska prava i ugovornim telima Ujedinjenih nacija);

Sastavljanje isprava označava uobličavanje pravnih poslova i uređivanje pravnih odnosa, za koje je zakonom propisana obavezna forma, na osnovu priznatog prava na pravnu pomoć;

Zastupanje je skup pravnih radnji koje na osnovu priznatog prava na pravnu pomoć preduzima pružalac u svojstvu punomoćnika, a koje obuhvata istupanje pred sudom ili drugim organom, u upravnom postupku, upravnom sporu, krivičnom, parničnom, vanparničnom, prekršajnom i izvršnom postupku, uključujući i radnje sastavljanja i podnošenja pismena vezanih za konkretni predmet;

Odbrana je zastupanje okrivljenog u postupku pred sudom ili drugim organom u krivičnom ili prekršajnom postupku, van slučajeva obavezne odbrane;

Troškovi postupka su troškovi koji se odnose na sudske ili administrativne takse, izvođenje dokaza ili pojedine procesne radnje, prevođenje, tumačenje i troškove advokata (nagrada i naknada);

Tražilac pravne pomoći je svako lice koje je nadležnom organu podnelo zahtev za ostvarivanje prava na sekundarnu pravnu pomoć (u daljem tekstu: tražilac);

Korisnik pravne pomoći je svako fizičko lice koje se nalazi na teritoriji Republike Srbije, a koje bez naknade ili uz delimičnu naknadu koristi neki od oblika besplatne pravne pomoći, u skladu sa ovim zakonom;

Pružalac pravne pomoći je advokat, medijator, služba pravne pomoći obrazovana u jedinici lokalne samouprave, kao i udruženja i drugi oblici organizovanja ( na primer: „nevladine“, sindikalne organizacije, „pravne klinike“ na pravnim fakultetima, udruženja potrošača, medijatora i dr) koji pružaju pravnu pomoć;

Organ javne vlasti je državni organ, organ autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave u sistemu organa državne uprave i lokalne samouprave, kao i imaoci javnih ovlašćenja(javni beležnici i izvršitelji), koji primarnu pravnu pomoć pružaju kao svoju redovnu delatnost, a sekundarnu u skladu sa ovim zakonom.

Osnovne odredbe

Osnovni principi besplatne pravne pomoći

Član 6.

Osnovni principi besplatne pravne pomoći su :

jednaka dostupnost prava na besplatnu pravnu pomoć svim licima u skladu sa zakonom i zabrana diskriminacije;
profesionalno postupanje pružaoca i poštovanje dostojanstva korisnika;
ravnoteža interesa svih zainteresovanih strana;
usmerenost ka potrebama korisnika usluga besplatne pravne pomoći i organizovanje sistema besplatne pravne pomoći u skladu sa utvrđenim prioritetnim potrebama;
podsticanje opšteg pravnog informisanja i savetovanja u sistemu besplatne pravne pomoći;
podsticanje mirnog rešavanja sporova;
efikasnost, ekonomičnost i održivost sistema besplatne pravne pomoći;
unapređivanje i korišćenje svih postojećih kapaciteta u pružanju besplatne pravne pomoći;
podsticanje partnerstva i koordinacije u radu pružalaca;
javnost svih oblika rada ( upravljanje, rukovođenje, odlučivanje) u sistemu besplatne pravne pomoći;
stalno praćenje potreba korisnika;
kontrola i unapređivanje kvaliteta usluga besplatne pravne pomoći;
podsticanje istraživanja u načinu pružanja besplatne pravne pomoći.

Postupci u kojima se ostvaruje pravo na besplatnu pravnu pomoć

Član 7.

Pravo na besplatnu pravnu pomoć ostvaruje se u krivičnom, parničnom, vanparničnom, izvršnom i prekršajnom postupku, upravnom postupku i upravnom sporu, postupku po ustavnoj žalbi, u postupku izvršenja krivičnih sankcija, medijacije, kao i u drugim postupcima u kojima se odlučuje o pravima, obavezama i zakonom priznatim interesima.

Pravo na besplatnu pravnu pomoć priznaje se do pravnosnažne odluke suda, odnosno do konačne odluke organa uprave, kao i u postupcima po vanrednim pravnim lekovima.

Pravo na besplatnu pravnu pomoć u postupcima u kojima se pred međunarodnim sudovima i telima odlučuje o pravima, obavezama i interesima pojedinca, ostvaruje se u skladu sa ovim zakonom ako potvrđenim međunarodnim ugovorima nije drugačije određeno.

Korisnici

Član 8.

Svako lice koje se nalazi na teritoriji Republike Srbije ima pravo na primarnu pravnu pomoć, u svakoj pravnoj stvari, na osnovu usmenog zahteva koji upućuje pružaocu.

Pravo na sekundarnu pravnu pomoć, pod uslovima utvrđenim ovim zakonom, može ostvariti:

državljanin Republike Srbije;
lice bez državljanstva koje zakonito boravi u Republici Srbiji;
lice koje traži azil u Republici Srbiji;
izbeglica i interno raseljeno lice;
strani državljanin koji zakonito boravi u Republici Srbiji;
druga lica za koja je zakonom ili međunarodnim ugovorom koji obavezuje Republiku Srbiju utvrđeno da imaju pravo na besplatnu pravnu pomoć.

Alternativa za član.8.:

Pod uslovima utvrđenim ovim zakonom, međunarodnim ugovorom ili opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava, pravo na sekundarnu pravnu pomoć ima lice o čijim pravima, obavezama ili na zakonu zasnovanim interesima odlučuje sud ili drugi organ Republike Srbije

Uslovi za priznavanje prava na besplatnu pravne pomoći

Član 9.

Primarna pravna pomoć priznaje se svima pod jednakim uslovima.

Pravo na besplatnu sekundarnu pravnu pomoć, priznaje se rešenjem nadležnog organa ministarstva za odlučivanje o pravu na besplatnu pravnu pomoć (u daljem tekstu: nadležni organ) na osnovu sledećih kriterijuma:

materijalnog stanja tražioca i članova njegovog domaćinstva;
ličnog svojstva ili statusa u postupku pred dravnim organima;
poštovanja interesa pravičnosti;
obaveza koje proističu iz potvrđenih međunarodnih ugovora Republike Srbije.

Materijalno stanje tražioca

Član 10.

Pravo na besplatnu sekundarnu pravnu pomoć ima fizičko lice koje s obzirom na svoje materijalno stanje i materijalno stanje članova svog domaćinstva, ne bi moglo da plati troškove pružanja pravne pomoći bez ugrožavanja sopstvenog izdržavanja i izdržavanja članova svog domaćinstva, kao i lica koja je po zakonu dužno da izdržava.

Pod članovima domaćinstva u smislu stava 1. ovog člana, podrazumevaju se supružnici, vanbračni partneri, deca, usvojenici, kao i drugi srodnici koji žive u zajednici sa tražiocem odnosno koje izdržava.

Osnov za utvrđivanje materijalnog stanja čine: pravo svojine na pokretnim i nepokretnim stvarima, redovna i povremena primanja, kao i drugi prihodi tražioca u trenutku podnošenja zahteva.

Smatra se da je materijalno stanje tražioca ugroženo u smislu stava 1. ovog člana, ako je tražilac korisnik usluga socijalne pomoći na osnovu odluke nadležnog organa u skladu sa propisima koji uređuju prava iz oblasti socijalne zaštite, ili ako prosečni mesečni dohodak po članu domaćinstva tražioca ne prelazi dvostruki iznos minimalnog nivoa socijalne sigurnosti, kao i ako se utvrdi da nužni rashodi tražioca premašuju prihode.

Prilikom utvrđivanja materijalnog stanja tražioca ne uzimaju se u obzir prihodi i imovina članova porodice koji u predmetu za koji tražilac podnosi zahtev za besplatnu pravnu pomoć, nastupaju kao suprotstavljene stranke u postupku.

Pisana izjava o materijalnom stanju

Član 11.

Materijalno stanje tražioca i članova njegovog domaćinstva utvrđuje se na osnovu pisane izjave i priloženih isprava.

Pisana izjava podnosi se nadležnom organu i sadrži podatke o materijalnom stanju tražioca, kao i saglasnost tražioca i članova njegovog domaćinstva za pribavljanje informacija i proveru podataka o materijalnom stanju i drugih podataka navedenih u izjavi potrebnih za odlučivanje o zahtevu. U pisanoj izjavi tražilac garantuje za istinitost datih podataka svojom odgovornošću.

Pisana izjava o materijalnom stanju je sastavni deo zahteva za priznavanje prava na besplatnu pravnu pomoć, čiju sadržinu i izgled propisuje posebnim aktom ministar nadležan za poslove pravosuđa ( u daljem teksu: ministar).

Uz pisanu izjavu tražilac prilaže i isprave koje dokazuju njegovo materijalno stanje.

Pribavljanje i provera informacija

Član 12.

Nadležni organ može da pribavlja informacije, odnosno da vrši proveru podataka o materijalnom stanju iz pisane izjave tražioca kod državnih organa i drugih organizacija koje vode evidenciju o priloženim podacima, pre, kao i nakon donošenja rešenja o priznanju prava na pravnu pomoć, ako se pojavi sumnja u tačnost podataka na osnovu kojih je doneto rešenje o priznanju prava na pravnu pomoć.

Svi organi i organizacije kojima je povereno vođenje evidencije o podacima iz člana 11. dužni su da pruže sve neophodne informacije na zahtev nadležnog organa.

Postupak pribavljanja i provere informacija uređuje se aktom o načinu rada službe koji donosi ministar.

Pretpostavka ugroženog materijalnog stanja

Član 13.

Materijalno stanje tražioca kome je pravo na besplatnu pravnu pomoć priznato u drugom predmetu u poslednjih 6 meseci, neće se ponovo utvrđivati.

Dužnost obaveštavanja o promenama materijalnog stanja i preispitivanje odluke

Član 14.

Od dana podnošenja zahteva za besplatnu pravnu pomoć do dana priznavanja prava na besplatnu pravnu pomoć, korisnik je dužan da obavesti nadležni organ o svim promenama koje bi mogle uticati na pravo i obim ostvarivanja prava na besplatnu pravnu pomoć, najkasnije u roku od 15 dana od dana nastupanja promene.

Nadležni organ će, po službenoj dužnosti, preispitati pravo na priznatu besplatnu pravnu pomoć, ako sazna za nove okolnosti koje ukazuju na razloge za prestanak ili promenu obima priznatog prava.

Na osnovu utvrđenih činjenica iz stava 2. ovog člana, nadležni organ će doneti odluku o prestanku ili promeni obima priznatog prava na besplatnu pravnu pomoć.

Prestanak priznatog prava na besplatnu pravnu pomoć

Član 15.

Pravo na priznatu besplatnu pravnu pomoć prestaje:

smrću korisnika;
kada nadležni organ utvrdi da je korisnik dao netačne podatke koji se odnose na uslove za priznavanje prava;
kada se promene okolnosti u vezi sa uslovima za priznavanje prava.

Nadležni organ može odlučiti da nasledniku umrlog korisnika, čija je imovina ušla u procenu matrijalnog stanja prizna pravo na besplatnu pravnu pomoć, bez ponovnog postupka utvrđivanja materijalnog stanja, ako to lice nastavlja isti postupak.

Kada je pravo na besplatnu pravnu pomoć priznato na osnovu netačnih podataka, ili je neosnovano korišćeno zbog prikrivanja promene činjenica i okolnosti, lice koje je neosnovano koristilo besplatnu pravnu pomoć dužno je da naknadi nastale troškove.

U odluci nadležnog organa kojom se utvrđuje da je pravo na besplatnu pravnu pomoć prestalo na osnovu stava 3. ovog člana, utvrđuje se visina i rok za plaćanje troškova Republici Srbiji.

Odluka nadležnog organa kojom se utvrđuje prestanak prava i korisnik obavezuje da Republici Srbiji naknadi troškove besplatne pravne pomoći dostavlja se poreskoj upravi nadležnoj prema prebivalištu, odnosno boravištu korisnika, radi prinudne naplate.

Ostvarivanje prava na besplatnu pravnu pomoć bez obzira na materijalno stanje

Lično svojstvo korisnika ili status u postupku pred državnim organima

Član 16.

Pravo na besplatnu pravnu pomoć bez obzira na materijalno stanje a s obzirom na lično svojstvo ili status u postupku pred državnim organima može ostvariti:

dete bez roditeljskog staranja, odnosno dete kome nije obezbeđeno adekvatno zastupanje u postupku po propisima koji uređuju taj postupak;
lice u odnosu na koje se sprovodi prinudna hospitalizacija;
lice koje je žrtva torture ili trgovine ljudima;
lice koje je žrtva porodičnog nasilja;
tražilac azila.

Interes pravičnosti kao kriterijum

Član 17.

Pravo na besplatnu pravnu pomoć, može se priznati ako interes pravičnosti zahteva zaštitu prava i interesa zasnovanih na zakonu, ili ako je takva pomoć od neprocenjive važnosti za ostvarivanje prava na pravnu zaštitu.

Interes pravičnosti se procenjuje u svakom konkretnom slučaju, a naročito s obzirom na:

značaj predmeta postupka (pravo ili dobro koje se u postupku štiti ili zahteva) za tražioca, a posebno visina zaprećene kazne, visina odštetnog zahteva, vrsta spora i sl;
činjeničnu složenost slučaja ili kompleksnost propisa koji se u postupku primenjuju, posebno ako se u postupku primenjuje veći broj zakona, ako u njemu učestvuje veći broj lica, ako primena zakona zahteva specijalizovano stručno znanje i sl;
sposobnost tražioca da se u postupku sam brani ili da sam zastupa svoja prava i interese, zbog godina starosti, duševnog ili fizičkog zdravlja, pismenosti, pripadnosti osetljivim grupama, porodične situacije, materijalnog stanja i sl;
ekonomsku snagu ili monopolski položaj suprotne strane na tržištu;
potrebu obezbeđivanja zakonite i jednake pravne zaštite u postupku.

Nadležni organ će po prijemu zahteva, bez odlaganja zatražiti mišljenje suda, odnosno organa pred kojim se vodi postupak o okolnostima iz stava 2. ovog člana, koji su dužni da ga dostave u najkraćem roku. Ako je sud ili organ uprave zvanično obavešten o podnetom zahtevu od stranke, dostaviće nadležnom organu mišljenje po službenoj dužnosti

Sud ili organ uprave pred kojim se vodi postupak, koji je upoznat da je stranka podnela zahtev nadležnom organu, može rešenjem odlučiti o privremenom priznanju prava na pravnu pomoć, do konačne odluke nadležnog organa o pravu na pravnu pomoć, u skladu sa uslovima za priznavanje prava predviđenih zakonom. Žalba ne rešenje o privremenom priznavanju prava nije dozvoljena.

Na osnovu interesa pravičnosti može se priznati i pravo na delimično plaćenu pravnu pomoć.

Visina učešća tražioca u slučaju delimično plaćene pravne pomoći određuje se u skladu s materijalnim mogućnostima tražioca da je plati, a prema kritrijumima i skali utvrđenim aktom koji donosi ministar.

Pružaoci

Način pružanja pravne pomoći

Član 18.

Pružaoci besplatne pravne pomoći određuju se ovim zakonom u cilju obezbeđivanja da besplatna pravna pomoć bude pristupačna, stručna, kvalitetna i uz korišćenje svih raspoloživih društvenih kapaciteta.

Primarana pravna pomoć pruža se bez naknade, a sekundarna pravna pomoć uz naknadu, koja se pružaocima obezbeđuje u skladu sa ovim zakonom.

Pružalac ne može naplaćivati troškove pravne pomoći od korisnika. Sporazum zaključen između pružaoca i korisnika o nagradi za rad ili naknadi nužnih troškova za vreme pružanja besplatne pravne pomoći je ništav.

Evidencija pružalaca o pruženim uslugama

Član 19.

Svi pružaoci dužni su da vode evidenciju o pruženim uslugama besplatne pravne pomoći, a naročito o broju korisnika i o obliku pružene besplatne pravne pomoći.

Način vođenja evidencije uređuje se aktom koji donosi ministar.

Pružaoci primarne pravne pomoći

Član 20.

Primarnu pravnu pomoć pružaju advokati u skladu sa posebnim zakonom. Advokati mogu organizovati službe pri advokatskim komorama za pružanje primarne pravne pomoći u skladu sa ovim zakonom.

Ugovorom zaključenim između ministasrtva i advokatske komore može se predvideti pružanje primarne pravne pomoći, u zavisnosti od utvrđene potrebe i broja određenih korisnika.

Službe u jedinicama lokalne samouprave dužne su da pružaju primarnu pravnu pomoć u skladu sa ovim zakonom.

Udruženja i drugi oblici organizovanja mogu da pružaju primarnu pravnu pomoć u skladu sa uslovima predviđenim ovim zakonom.

Organi javne vlasti, na svim nivoima, dužni su da pružaju primarnu pravnu pomoć u okviru svoje redovne delatnosti, u skladu sa ovim zakonom.

Pružaoci primarne pravne pomoći mogu zajednički da organizuju pružanje pravne pomoći na osnovu ugovora, ali se ugovorom ne može preneti odnosno isključiti zakonska obaveza pružanja pravne pomoći pojedinih pružalaca

Primarna pravna pomoć može se pružati i putem govornih centara koji se osnivaju za celu teritoriju republike srbije, autonomne pokrajine ili jedinice lokalne samouprave,.Način organizovanja i rad govornih centara bliže uređuju aktom ministra o načinu raad službi

Obaveza pružanja primarne pomoći u postupku pred organima javne vlasti

Član 21.

Sud ili organ javne vlasti pred kojim se vodi postupak dužan je da svakog učesnika u postupku pouči o pravu na besplatnu pravnu pomoć.

Obavezi organa javne vlasti iz stava 1. ovog člana odgovara pravo stranke da takvu informaciju, odnosno savet zahteva.

Pružanje primarne pravne pomoći pred organima javne vlasti van postupka

Član 22.

Svi pružaoci primarne pravne pomoći, a naročito organi javne vlasti, dužni su da obezbede tehničke uslove za delotvorno pružanje besplatne pravne pomoći, a naročito: kvalifikovana zaposlena lica, informativne pultove ili podesne prostorije za prijem stranaka, štampanje informatora i obrazaca, mape puta za ostvarivanje prava u postupku, internet informisanje, registar propisa, tehničku opremu za brzu komunikaciju i sl.

Svaki organ javne vlasti dužan je da organizuje pružanje primarne pravne pomoći, tako što će odrediti lice ovlašćeno za stalno ili povremeno pružanje besplatne pravne pomoći, kao i da organizuje nadzor nad radom tog lica.

Lice ovlašćeno za pružanje besplatne pravne pomoći je diplomirani pravnik sa radnim iskustvom na pravnim poslovima.

Jedinstveni standardi za način rada u pružanju besplatne pravne pomoći, kao i potrebni tehničkih uslovi u organima javne vlasti bliže se uređuju aktom ministra.

Pružaoci sekundarne pravne pomoći

Član 23.

Sekundarnu pravnu pomoć pružaju advokati u obliku davanja pravnog saveta, sastavljanja podnesaka i zastupanja pred sudom ili drugim organom pred kojim se vodi krivični, parnični, vanparnični izvršni i prekršajni postupkak, u upravnom sporu, kao i u postupku po ustavnoj žalbi, postupku pred Evropskim sudom za ljudska prava.

Službe u jedinicima lokalne samouprave mogu da pružaju sekundarnu pravnu pomoć u obliku zastupanja u upravnim postupcima, osim u složenim pravnim stvarima (zahtevaju specijalističko pravno znanje), pod uslovom da je pruža diplomirani pravnik.

Alternativa za novi stav 3.

Službe u jedinicima lokalne samouprave pružaju sekundarnu pravnu pomoć van slučajeva iz stava 2. ovog člana, u skladu sa opštim aktom organa lokalne samouprave koji ih osniva i u skladu sa ovim zakonom. Službe ne mogu pružati pravnu pomoć u obliku usmenog zastupanja u sudskom postupku, niti je mogu pružati na način kojim se stvara nelojalna konkurencija drugim pružaocima.

Udruženja i drugi oblici organizovanja mogu da pružaju sekundarnu pravnu pomoć u obliku pravnog saveta, sastavljanja podnesaka i zastupanja u upravnim postupcima, preko diplomiranog pravnika, pod uslovima iz ovog zakona.

Alternativa za stav 3.(4).

Udruženja i drugi oblici organizovanja mogu da pružaju sekundarnu pravnu pomoć, osim zastupanja u sudskim postupcima, u skladu sa utvrđenom potrebom korisnika i pod uslovima iz ovog zakona.

Imaoci javnih ovlašćenja mogu pružati sekundarnu pomoć u obliku sastavljanja isprava, u skladu sa posebnim zakonom.

Alternativa za poseban stav

Pravne klinike osnovane na pravnim fakultetima mogu da pružaju sekundarnu pomoć, osim zastupanja u sudskim postupcima, u skladu sa utvrđenom potrebom korisnika ,u obimu koji odredi nadležno ministarstvo rešenjem o upisu u jedinstveni registar pružalaca. Potreba postoji ako advokatura i službe organizovane u jedinicama lokalne samouprave ne mogu da obezbede dostupnost i zadovoljavajući kvalitet besplatne pravne pomoći određenim korisnicima i ako bi zadovoljavanje takve potrebe bilo društveno korisno i opravdano .

Jedinstveni registar pružalaca besplatne pravne pomoći

Član 24.

Ministarstvo nadležno za poslove pravosuđa (u daljem tekstu: ministarstvo) vodi jedinstveni registar pružalaca besplatne pravne pomoći (u daljem tekstu :registar).

Registar se vodi kao jedinstvena javna centralna elektronska baza podataka.

Sadržina, način upisa i vođenje registra bliže se uređuje aktom koji donosi ministar.

U registar se upisuju svi pružaoci u smislu ovog zakona i oblik pravne pomoći koji su ovlašćeni da pružaju,na osnovu rešenja ministarstva.

Advokatska komora Srbije dostavlja ministarstvu jedinstveni spisak advokata pružalaca, radi upisa u registar.

Komora medijatora Srbije dostavlja ministarstvu jedinstven spisak medijatora pružalaca besplatne pravne pomoći, radi upisa u registar

Jedinica lokalne samouprave dostavlja prijavu i opšti akt organa o obrazovanju službe i oblicima pravne pomoći koju služba pruža, radi upisa u registar.

Udruženja i drugi oblici organizovanja upisuju se u registar po službenoj dužnosti, na osnovu konačne odluke nadležnog organa o izboru u postupku po objavljenom javnom oglasu, predviđenim ovim zakonom. (Alternativa: Na osnovu konačne odluke o zahtevu za upis u registar-bez oglasa.)

Rešenje ministra o upisu u registar je konačno i protiv njega se može pokrenuti upravni spor.

U pomoćni registar se samo na osnovu prijave mogu upisati i drugi pružaoci koji se ne finasiraju za pružanje pravne pomoći u smislu ovog zakona.

Uslovi za upis advokata u registar

Član 25.

Pravo na pružanje besplatne pravne pomoći u smislu ovog zakona ima advokat upisan u Imenik advokata Advokatske komore, pod uslovom da nije disciplinski kažnjavan.

Advokat koji želi da pruža besplatnu pravnu pomoć prijavljuje se advokatskoj komori u kojoj je upisan u Imenik advokata.

Prilikom prijavljivanja svaki advokat je dužan da dâ pisanu izjavu kojom prihvata obavezu pružanja besplatne pravne pomoći, kao i da će se prilikom pružanja besplatne pravne pomoći u svemu pridržavati Kodeksa profesionalne etike advokata i zakona.

Advokatska komora Srbije, prilikom sastavljanja jedinstvenog spiska advokata pružalaca, koji dostavlja ministarstvu, vodiće računa o ugledu advokata, iskustvu i posebnom znanju u određenoj oblasti.

Odredbe ovog člana primenjuju se i na uslove za upis medijatora u registar.

Uslovi za upis udruženja i drugih oblika organizovanja u registar

Član 26.

Udruženja i drugi oblici organizovanja mogu pružati besplatnu pravnu pomoć u skladu sa posebnim zakonom i odredbama ovog zakona, ako su upisani u registar.

Ministarstvo nadležno za poslove pravosuđa utvrđuje, najmanje jednom godišnje, utvrđuje potrebu za pružanjem besplatne pravne pomoći određenim korisnicima (osetljivim društvenim grupama), odnosno radi ostvarivanja ciljeva iz člana 2. ovog zakona, i raspisuje javni poziv (konkurs) za prikupljanje ponuda za dodelu novčanih sredstava iz budžeta Republike Srbije za pružanje besplatne pravne pomoći. Potreba se utvrđuje na osnovu prikupljenih ili dostavljenih informacija od strane pružaoca, korisnika, građana, odnosno državnih organa. Potreba postoji ako advokatura i službe organizovane u jedinicama lokalne samouprave ne mogu da obezbede dostupnost i zadovoljavajući kvalitet besplatne pravne pomoći određenim korisnicima i ako bi zadovoljavanje takve potrebe bilo društveno korisno i opravdano .

Potreba postoji kada se korišćenje postojećih kapaciteta pokazuje nedovoljnim za ostvarivanje prava priznatih ovim zakonom.

Na osnovu utvrđene potrebe iz stava 2. ovog člana od strane ministarstva, planira se rashod u budžetu Republike Srbije za tu namenu.

Uslovima konkursa iz stava 2. ovog člana utvrđuje se ko može učestvovati na konkursu i pod kojim uslovima, za koje vrste i oblike pružanja pravne pomoći se konkurs raspisuje, za koji vremenski period, obavezna dokumentacija za učešće na konkursu, kao i drugi uslovi i rokovi.

Rešenjem ministarstva, po okončanom konkursnom postupku, utvrđuje se kojim pružaocima se dodeljuju sredstva iz budžeta Republike Srbije,u kom iznosu se dodeljuju sredstva iz budžeta Republike Srbije, u kom obimu i obliku su pružaoci dužni da pružaju pravnu pomoć određenim korisnicima i u kom vremenskom trajanju.

Udruženja i drugi oblici organizovanja izabrani na javnom konkursu upisuju se u registar ,na osnovu rešenja iz stava 5. ovog člana.

Alternativa za stav. 3.

Budžetom Republike Srbije utvrđuje se rashod za namenu finasiranja pružaoca besplatne pravne pomoći iz stava 1. ovog člana.

Alternativa za stavove 2. – 6 (princip zahteva, bez sprovođenja javnog konkursa)

Udruženja građana i drugi oblici organizovanja podnose zahtev za upis u

Jedinstveni registar pružalaca pravne pomoći nadležnom ministarstvu.

Ministarstvo nadležno za poslove pravosuđa će usvojiti zahtev ako utvrdi da za određene korisnike iz reda osetljivih društvenih grupa, odnosno radi ostvarivanja ciljeva iz člana 2. ovog zakona, postoji potreba za pružanjem besplatne pravne pomoći u smislu ovog zakona. Potreba postoji ako advokatura i službe organizovane u jedinicama lokalne samouprave ne mogu da obezbede dostupnost i zadovoljavajući kvalitet besplatne pravne pomoći određenim korisnicima i ako bi zadovoljavanje takve potrebe bilo društveno korisno i opravdano .

Rešenjem o usvajanju zahteva utvrđuje se kojim pružaocima se dodeljuju sredstva iz budžeta Republike Srbije, u kom obimu i obliku su pružaoci dužni da pružaju pravnu pomoć određenim korisnicima i u kom trajanju.

Član 27. (uz alternativu čl.26)

Prilikom podnošenja zahteva za upis u registar, kandidat za pružaoca iz člana 26.ovog zakona podnosi:

dokaz o upisu u registar udruženja kod nadležnog ministarstva;
dokaz o oblasti za koju je u vršenju pravne pomoći specijalizovan;
dopkaz da je stalno zaposlen diplomirani pravnik koji ima najmanje tri godine radnog iskustva na pravnim poslovima;
dokaz udruželja ili ustanove o specijalizovanim znanjima i sertifikatima koje poseduju lice iz tačke 3. ovog člana, a od značaja su za pružanje pravne pomoći u određenim oblastima.

Pri podnošenju zahteva za upis pravne klinike registar, pravni fakultet podnosi:

dokaz o obrazovanju pravne klinike;
program pravne klinike ;
oblast za koju je pravna klinika u vršenju pravne pomoći specijalizovana;
ukupan broj angažovanih profesora, studenata, advokata i drugih diplomiranih pravnika u realizaciji programa pravne klinike;
dokaz o ispunjenosti uslova u pogledu tehničke opremljenosti .

NAPOMENA!

U slučaju opredeljenja za osnovni predlog člana 26., dokumentacija koja se navodi u alternativnom članu 27. za upis udruženja i pravnih klinika u registar, trebalo bi da bude sadržana u uslovima javnog oglasa (konkursa) iz stava 3. člana 26.

Prava i obaveze pružalaca

Obaveza savesnog i kvalitetnog pružanja besplatne pravne pomoći

Član 28.

Pružalac je dužan da savesno i kvalitetno obavlja poslove pružanja besplatne pravne pomoći.

Nesavesno ili očigledno nekvalitetno pružanje besplatne pravne pomoći, razlog je za brisanje iz registra.

Obaveza čuvanja profesionalne tajne

Član 29.

Svi pružaoci u obavezi su da čuvaju kao profesionalnu tajnu ono što im je korisnik poverio.

Neosnovano odbijanje pružanja besplatne pravne pomoći

Član 30.

Pružalac ne sme da odbije pružanje besplatne pravne pomoći van razloga predviđenih ovim zakonom. Ako bi zbog pružanja besplatne pravne pomoći došao u sukob interesa, dužan je da o tome upozna nadležni organ i tražioca, u cilju oslobađanja od obaveze pružanja besplatne pravne pomoći.

Neosnovano odbijanje pružanja besplatne pravne pomoći smatraće se, u smislu ovog zakona, nesavesnim pružanjem pravne pomoći.

Način i postupak ostvarivanja prava na besplatnu pravnu pomoć

Ostvarivanje prava na besplatnu pravnu pomoć

Član 31.

Оstvarivanje primarne pravne pomoći je besplatno za sve, pod jednakim uslovima, bez obzira na lična svojstva i materijalno stanje korisnika, kao i na to ko je pruža.

Svako lice ima pravo na primarnu pravnu pomoć na osnovu usmenog zahteva, koja mu se pruža u trajanju od najviše 60 minuta, bez izdavanja posebnog rešenja.

Pravo na sekundarnu pravnu pomoć ostvaruje se na osnovu rešenja nadležnog tela o priznavanju prava na potpuno ili delimično plaćanje troškova sekundarne pravne pomoći, u skladu sa kriterijumima i u postupku utvrđenim ovim zakonom.

Postupak za ostvarivanje prava na sekundarnu pravnu pomoć

Zahtev

Član 32.

Zahtev za priznavanje prava na besplatnu pravnu pomoć (u daljem tekstu: zahtev) sadrži:

lično ime, jedinstveni matični broj, adresu prebivališta ili privremenog boravka tražioca i članova njegovog domaćinstva;
opis pravne stvari za koju se traži besplatna pravna pomoć;
navode o traženom obliku i obimu besplatne pravne pomoći;
podatke o materijalnom stanju tražioca i članova njegovog domaćinstva;
podatke o ispunjenosti uslova iz člana 9. ovog zakona.

Zahtev obavezno sadrži izjavu tražioca o materijalnom stanju i saglasnost tražioca i članova njegovog domaćinstva.

Ako zahtev ne sadrži podatke iz stava 1. tačka 1. i 2. ovog člana, odnosno nije uredan, nadležni organ će naložiti tražiocu da u roku od 8 dana uredi zahtev.

Kada tražilac ne postupi u skladu sa stavom 3. ovog člana, niti nadležni organ prikupi potrebne podatke, doneće zaključak o odbacivanju zahteva kao neurednog.

Kada tražilac ne može sam da dostavi podatke iz stava 1. tačka 3. i 4. ovog člana, nadležni organ će utvrditi potrebne podatke na drugi način.

Svi pravni subjekti koja raspolažu podacima od značaja za odlučivanje o zahtevu dužna su da nadležnom organu, na njeno traženje dostave te podatke bez odlaganja i bez obaveze plaćanja naknade. Podaci se mogu dostaviti i elektronskim putem, u skladu sa zakonom.

Podnošenje zahteva

Član 33.

Zahtev za utvrđivanje prava na sekundarnu pravnu pomoć podnosi se nadležnom organu na obrascu, čiju sadržinu posebnim aktom propisuje ministar.

Ministarstvo određuje službe koje mogu pružati besplatnu pravnu pomoć strancima, uz pomoć prevodioca.

Zahtev službi podnosi tražilac neposredno, preko službe, preko advokata ili preko drugog pružaoca upisanog u registar.

Pružaoci primarne pravne pomoći obavestiće korisnika o mogućnosti ostvarivanja prava na sekundarnu pravnu pomoć, pomoći tražiocu u popunjavanju zahteva, odnosno izboru advokata pružaoca preko koga će tražilac podneti zahtev nadlenom organu, pri čemu će se voditi računa o broju dodeljenih predmeta advokatu upisanom u registar.

Aktom ministra kojim se uređuje rad nadlenog organa, odrediće se maksimalan broj predmeta koji može biti dodeljen advokatu u toku jedne godine.

Dostavljanje zahteva sudu ili organu pred kojim se vodi postupak

Član 34.

Zahtev, odnosno odluka nadležnog organa o zahtevu dostavlja se bez odlaganja sudu, odnosno organu pred kojim se vodi postupak.

Razlozi za odbijanje zahteva

Član 35.

Nadležni organ će rešenjem odbiti zahtev kada utvrdi da :

tražilac ne ispunjava uslove za priznavanje prava utvrđene ovim zakonom;
bi podneti inicijalni akt tražioca bio odbačen kao neblagovremen;
očigledno nema izgleda za uspeh u postupku.

Razlozi za odbacivanje zahteva

Član 36.

Nadležni organ će rešenjem odbaciti zahtev kao nedozvoljen, kada utvrdi da se zahtev odnosi na:

postupak o privrednoj stvari;
postupak pribavljanja građevinskih i drugih dozvola u upravnom postupku;
registraciju privrednih subjekata, udruženja i fondacija;
naknadu nematerijalne štete za povredu časti i ugleda;
sastavljanje privatnih isprava i ugovora,
postupak po tužbi za smanjenje iznosa izdržavanja deteta u slučaju kad lice koje je obavezno da plaća izdržavanje nije izvršilo tu obavezu.

Nadležni organ će odbaciti zahtev čije bi usvajanje bilo protivno cilju ovog zakona iz člana 2., odnosno ako tražilac uslovljava pružanje besplatne pravne pomoći uspehom ili krajnjim ishodom.

Shodna primena Zakona o opštem upravnom postupku

Član 37.

Na postupak pred nadležnim organom i u žalbenom postupku shodno se primenjuju odredbe Zakona o opštem upravnom postupku.

Rok za odlučivanje o zahtevu

Član 38.

O podnetom zahtevu nadležni organ odlučuje u roku od 15 dana od dana prijema zahteva.

Nadležni organ uzima zahteve u rad redom kako ih je primio, osim ako razlozi hitnosti zahtevaju da se postupi drugačije.

Odluka o usvajanju zahteva

Član 39.

Kada nadležni organ utvrdi da tražilac besplatne pravne pomoći ispunjava uslove iz ovog zakona, izdaće rešenje o priznavanju prava na besplatnu pravnu pomoć.

Sadržina odluke

Član 40.

Rešenje o priznavanju prava na besplatnu pravnu pomoć obavezno sadrži oblik, obim i pružaoca prava na besplatnu pravnu pomoć..

Rešenjem iz stava 1. ovog člana može se utvrditi da tražilac plati svoj deo naknade za pružanje pravne pomoći u obročnim davanjima (na rate) ili po naplati potraživanja iz postupka u kojem mu je pružena besplatna pravna pomoć.

Rešenje sadrži uput za pružanje besplatne pravne pomoći.

Uput za pružanje besplatne pravne pomoći

Član 41.

Uput za pružanje besplatne pravne pomoći (u daljem tekstu: uput) mora da sadrži sledeće podatke:

lično ime, jedinstveni matični broj i adresu lica kome je odobrena besplatna pravna pomoć;
broj i datum rešenja o priznavanju prava na besplatnu pravnu pomoć;
oblik odobrene besplatne pravne pomoći;
lično ime ili naziv konkretnog pružaoca besplatne pravne pomoći;
kratak opis pravne stvari za koju je odobrena besplatna pravna pomoć;
datum izdavanja uputa i potpis lica koje je izdalo uput;
vrstu i datum obavljenih pravnih radnji sa prilozima;
datum vraćanja uputa;
bračun troškova nastalih pružanjem besplatne pravne pomoći sa potpisom pružaoca.

Obračun i isplata troškova pravne pomoći vrši se u skladu sa aktom koji donosi ministar (tarifa).

Pružalac je dužan da vrati popunjen uput nakon izvršenja poslednje radnje pružanja pravne pomoći.

Uput koji pružalac vraća nadležnom organu predaje se zajedno sa originalima računa za nastale troškove.

Uput sa pratećom dokumentacijom se može upućivati pružaocu i elektronskim putem, putem jedinstvene softverske aplikacije za prenos podataka od značaja za odlučivanje o pravu na pravnu pomoć Aktom ministra bliže se uređuje izrada i način korišćenja softverske aplikacije

Žalbena komisija

Član 42.

Žalbena komisija odlučuje o žalbi protiv rešenja nadležnog organa o pravu na besplatnu pravnu pomoć.

Članove žalbene komisije imenuje ministar pravde.

Žalbena komisija ima tri člana koju čine jedan predstavnik ministarstva koji je predsednik komisije, jedan advokat kojeg predlaže Advokatska komora Srbije i jedan diplomirani pravnik iz reda drugih pružalaca.

Ministar može osnovati više komisija ako to zahteva potreba posla, odnosno može imenovati zamenike predsednika i članova komisije.

Žalbena komisija ima sekretara koji je načelnik administrativne službe komisije.

Predsednik, članovi komisije i sekretar imaju pravo na nagradu i naknadu ta rad u žalbenoj komisiji ,čiju visinu određuje ministar posebni aktom.

Alternativa ( u vezi sa alternativom iz člana 42):

O žalbi protiv prvostepenog rešenja službe rešava opštinsko, odnosno gradsko veće.

Protiv rešenja opštinskog, odnosno gradskog veća može se pokrenuti upravni spor.

Postupak pred žalbenom komisijom

Član 42a.

Žalbenoj komisiji tražilac može se izjaviti žalbu, u roku od 8 dana od prijema rešenja.

Žalbena komisija donosi odluku o žalbi u roku od 15 dana.

Rešenje žalbene komisije je konačno.

Protiv rešenja žalbene komisjje može se pokrenuti upravni spor.

Naknada troškova besplatne pravne pomoći

Član 43.

Kada je korisnik potpuno ili delimično uspeo sa svojim zahtevom u postupku, dužan je da nakon naplate potraživanja naknadi iznos plaćenih troškova pružene pravne pomoći, srazmerno uspehu u sporu.

Kada korisnik ne uspe u sporu za čije vođenje mu je odobrena besplatna pravna pomoć, nije dužan da nadoknadi plaćene troškove pravne pomoći.

U slučaju iz stava 2. ovog člana, troškovi postupka nadoknađuju se protivnoj strani iz budžeta Republike Srbije,odnosno budžeta automomne pokrajine i budžeta jedinice lokalne samouprave, o čemu odluku donosi nadležni organ.

U slučaju kada nadležni organ utvrdi da tražilac poseduje određena sredstva kojima može delimično podmiriti troškove usluge pravne pomoći, može odobriti pružanje pravne pomoći tražiocu, pod uslovom da sam snosi deo troškova, srazmerno utvrđenom materijalnom stanju, a na osnovu kriterijuma i skale utvrđenih u aktu koji donosi ministar.

Organizacija sistema besplatne pravne pomoći

Član 44.

Sistem besplatne pravne pomoći organizuje se tako da ga čine ministarstvo nadležno za poslove pravosuđa, organi uprave nadležni za odlučivanje o pravu na besplatnu pravnu pomoć i pružaoci.

Ministarstvo upravlja sistemom besplatne pravne pomoći, osniva organe za odlučivanje o pravu na besplatnu pravnu pomoć, obavlja poslove kontrole kvaliteta pružanja besplatne pravne pomoći preko komisije koju osniva i vrši upravni nadzor .

Pružaoci se organizuju na način koji obezbeđuje dostupnost besplatne pravne pomoći svima pod jednakom uslovima i u skladu sa ovim zakonom.

Organi uprave nadleni za odlučivanje o pravu na besplatnu pravnu pomoć

Član 45.

Ministarstvo osniva organe za odlučivanje o pravu na besplatnu pravnu pomoć i kao područne jedinice u sedištu upravnog okruga, na osnovu zakona kojim se uređuje oblast državne uprave i na osnovu akta o organizaciji i sistematizaciji radnih mesta.

Organi iz stava 1. ovog člana osnivaju se u sedištima upravnih okruga u Beogradu, Novom Sadu, Nišu i Kragujevcu za odlučivanje o zahtevima za priznavanje prava na besplatnu pravnu pomoć za tražioce sa prabivalištem na području tog okruga.

Alternativa za član 45. koju bi pratila i izmena stava 2. člana 44.

U jedinicama lokalne samouprave osnivaju se posebne službe za odlučivanje o zahtevu tražioca za priznavanje prava na besplatnu, odnosno delimično besplatnu sekundarnu pravnu pomoć, ako ovim zakonom nije drugačije određeno.

Posebnu službu iz stava 1. ovog člana osniva skupština jedinice lokalne samouprave.

Više jedinica lokalne samouprave mogu osnovati zajedničku posebnu službu za odlučivanje o pravu na besplatnu pravnu pomoć sa sedištem u upravnom okrugu.

Član 46.

Ministarstvo, u oblasti sistema besplatne pravne pomoći:

uspostavlja i održava sistem besplatne pravne pomoći u Republici Srbiji;
vrši koordinaciju i harmonizaciju sistema besplatne pravne pomoći u saradnji sa ministarstvom nadležnim za poslove lokalne samouprave;
utvrđuje planove za unapređenje sistema besplatne pravne pomoći i proširivanje dostupnosti i obima besplatne pravne pomoći u skladu sa potrebama građana i finansijskim mogućnostima;
podstiče saradnju pružaoca i korisnika u sistemu besplatne pravne pomoći;
utvrđuje standarde, pokazatelje i postupak za obezbeđenje kvaliteta, razvoj profesionalizma u pružanju besplatne pravne pomoći;
razvija postupak vrednovanja kvaliteta svih oblika rada pružalaca, metode za istraživanje različitih aspekata kvaliteta i metode za usklađivanje stavova i mišljenja različitih ciljnih grupa korisnika;
vodi registar, vrši upis u registar i brisanje iz registra pružaoca pravne pomoći;
propisuje jedinstvenu tarifu pravne pomoći;
daje informacije o sistemu, objavljuje publikacije, uređuje veb sajt;
osniva komisiju za odlučivanje o pravnom leku na odluku područnog organa o zahtevu za priznavanje prava na besplatnu pravnu pomoć
vrši kontrolu kvaliteta pružanja besplatne pravne pomoći u skladu sa ovim zakonom;
planira i predlaže budžet za funkcionisanje sistema besplatne pravne pomoći;
vrši nadzor nad funkcionisanjem sistema besplatne pravne pomoći i obavlja i druge poslove u skladu sa ovim zakonom.

Kontrola kvaliteta besplatne pravne pomoći

Član 47.

Poslove kontrole kvaliteta pružanja pravne pomoći, obavlja Komisija za kontrolu kvaliteta koju osniva ministar nadležan za poslove pravosuđa (u daljem tekstu: Komisija za kontrolu), imenovanjem predsednika i članova komisije.

Komisija za kontrolu ima pet članova od kojih su dva člana advokati sa najmanje 5 godina radnog iskustva, koje predlaže Advokatska komora Srbije, dva člana su predstavnici službi za pružanje pravne pomoći u jedinicama lokalne samouprave, koje predlaže Ministarstvo za ljudska i manjinska prava, državnu upravu i lokalnu samoupravu i jedan član je sudija Višeg suda kojeg predlaže Visoki savet sudstva .

Mandat članova Komisije za kontrolu iz reda advokata i sudija je 4 godine, bez prava na ponovno biranje.

Članstvo u Komisiji za kontrolu može da prestane istekom mandata, razrešenjem od strane ministra, zbog nepravilnog ili nesavesnog obavljanja poslova, ili ostavkom člana Komisije.

Rešenje ministra o razrešenju člana Komisije za kontrolu je konačno i protiv njega se može voditi upravni spor.

Komisija za kontrolu donosi poslovnik o radu.

Član 48.

Komisija za kontrolu vrši redovnu kontrolu kvaliteta pružene pravne pomoći i pružaoca u smislu ovog zakona i podnosi godišnji izveštaj o izvršenoj kontroli kvaliteta ministarstvu iz stava 1. člana 47.

Komisija za kontrolu zauzima stavove i izdaje instrukcije, koje su obavezujuće za sve pružaoce, u cilju obezbeđivanja jedinstvenog načina postupanja, odnosno u cilju postizanja većeg kvaliteta pružanja besplatne pravne pomoći.

Služba pravne pomoći podnosi Komisiji za kontrolu godišnji izveštaj o radu.

Advokatska komora Srbije podnosi Komisiji za kontrolu godišnji izveštaj o radu, na osnovu pojedinačnih izveštaja koji su dužni da joj dostave advokati koji su radili na poslovima pružanja besplatne pravne pomoći.

Udruženja i drugi oblici organizovanja, koji su upisani u registar pružaoca pravne pomoći, podnose Komisiji za kontrolu pojedinačne godišnje izveštaje o svom radu

Organ uprave nadležan za odlučivanje o priznavanju prava na pravnu pomoć podnosi godišnji izveštaj o radu Komisiji za kontrolu.

Svi godišnji izveštaji podnose se komisiji za kontrolu do 20. janura naredne godine.

Način vršenja kontrole kvaliteta

Član 49.

Kontrola kvaliteta pravne pomoći vrši se :

neposrednom kontrolom na mestu pružanja pravne pomoći;
uvidom u evidenciju o uslugama besplatne pravne pomoći;
upitnikom o zadovoljstvu korisnika;
na osnovu pritužbe korisnika;
internom kontrolom;
i drugim metodama koje odredi Komisija za kontrolu .

Kada ovlašćeno lice organa pred kojim se vodi postupak smatra da je pravna pomoć pružena nesavesno ili nestručno, podnosi pritužbu Komisiji za kontrolu za utvrđivanje nesavesnog i nestručog pružanja pravne pomoći.

Pritužbu za utvrđivanje nesavesnog i nestručnog pružanja pravne pomoći Komisiji za kontrolu može podneti i korisnik pravne pomoći, kada smatra da mu je radnjom pružaoca pravne pomoći povređeno pravo ili pravni interes.

Pokretanje postupka za utvrđivanje odgovornosti pružaoca

Član 50.

Komisija za kontrolu pokreće po službenoj dužnosti postupak kontrole u kome utvrđuje odgovornost pružaoca za nesavesno, odnosno nestručno pružanje pravne pomoći.

O pokretanju postupka Komisija za kontrolu obaveštava pružaoca i korisnika pravne pomoći. Istovremeno će od njih zatražiti da sva potrebna objašnjenja i dodatne informacije dostave u roku od 8 dana od primljenog obaveštenja .

Kada Komisija za kontrolu oceni da je to potrebno, može pozvati pružaoca ili korisnika da daju izjavu o bitnim činjenicama .

Mere

Član 51.

U slučaju utvrđivanja odgovornosti pružaoca za nesavesno ili nestručno pružanja pravne pomoći Komisija za kontrolu o tome donosi rešenje kojim istovremeno izriče meru.

Komisija za kontrolu može pružaocu izreći opomenu, ili, u slučaju težeg oblika nesavesnog ili nestručnog pružanja pravne pomoći, usled kojeg nastane šteta za korisnika, može kod nadležnog ministarstva inicirati pokretanje postupka za brisanje iz registra pružaoca besplatne pravne pomoći.

Nezavisno od vođenja postupka za utvrđivanje odgovornosti pružaoca iz stava 1. ovog člana, ako je pružalac advokat, u postupku pred organima nadležne advokatkse komore može se utvrđivati i njegova disciplinska odgovornost za disciplinski prekršaj utvrđen aktima komore.

Kada Komisija za kontrolu utvrdi da nije došlo do nesavesnog ili nestručnog pružanja pravne pomoći pružaoca, doneće zaključak o obustavi postupka.

Član 52.

Na rešenje Komisije za kontrolu o izrečenoj meri, pružalac može izjaviti žalbu ministarstvu u roku od 8 dana od prijema rešenja o izricanju mere.

Ministarstvo odlučuje po žalbi u roku od 15 dana od dana prijema žalbe.

Rešenje ministarstva je konačno.

Protiv rešenja ministarstva kojim se žalba odbija, pružalac može pokrenuti upravni spor.

Član 53.

Kada je rešenjem Komisije za kontrolu za kontrolu utvrđeno nesavesno ili nestručno pružanje pravne pomoći od strane pružaoca, korisnik ima pravo na određivanje drugog pružaoca pravne pomoći, bez odlaganja, u skladu sa ovim zakonom.

Nadležni organ će odrediti drugog pružaoca u roku od 3 dana od prijema rešenja Komisije za kontrolu.

Pružalac pravne pomoći kome je konačnim rešenjem utvrđeno nesavesno ili nestručno pružanje pravne pomoći, nema pravo na obračun troškova za sve preduzete pravne radnje pružanja pravne pomoći.

Nadzor nad sprovođenjem zakona

Član 54.

Nadzor nad sprovođenjem ovog zakona obavlja ministarstvo, preko ovlašćenog lica.

U obavljanju nadzora, ministarstvo je ovlašćeno da izvrši uvid u sve evidencije službi, predmete pred sudovima i drugim državnim organima u kojima je pružena besplatna pravna pomoć , u skladu sa zakonom.

Ovlašćena lica iz ministarstva obavezna su da čuvaju kao profesionalnu tajnu sve ono što prilikom vršenja nadzora saznaju.

Kada na osnovu izvršenog nadzora utvrdi nepravilnosti ministarstvo može rešenjem naložiti otklanjanje nepravlnosti u određenom roku shodnom primenom Zakona o opštem upravnom postupku.

Član 55.

Ministarstvo podnosi Vladi godišnji izveštaj o stanju u oblasti sistema besplatne pravne pomoći, kada to samo oceni potrebnim ili kad Vlada to od njega zatraži.

Izveštaj sadrži ocenu stanja u ostvarivanju prava na besplatnu pravnu pomoć u Republici Srbiji; preduzetim radnjama na unapređivanju i kontroli sistema besplatne pravne pomoći; podatke o ukupnom broju slučajeva u kojima je pružena besplatna pravna pomoć, oblicima i vidovima pravne pomoći; plan aktivnosti za sledeći period; podatke o utrošenim sredstvima i proceni potrebnih sredstava, kao i druga podatke važne za ostvarivanje sistema besplatne pravne pomoći u Republici Srbiji.

Finansiranje sistema besplatne pravne pomoći

Član 56.

Sredstva za organizaciju i pružanje besplatne pravne pomoći obezbeđuju se u budžetu Republike Srbije, autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave, od učešća korisnika za pružanje besplatne pravne pomoći (delimično plaćena pravna pomoć) i donacija (domaće i međunarodne finansijske pomoći).

Državni organi finasiraju pružanje primarne pravne pomoći koju obavljaju kao svoju redovnu delatnost iz budžeta Republike Srbije

Sredstva iz budžeta Republike Srbije koja se raspoređuju ministarstvu nadležnom za poslove pravosuđa namenjena su za održavanje sistema besplatne pravne pomoći, za pokriće troškova za formiranje i rad područnih organa, za rad komisija koje ministarstvo osniva i za plaćanje naknade pružaocima sekundarne pravne pomoći, u skladu sa ovim zakonom .

Sredstva iz budžeta autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave raspoređuju se za rad i opremanje službi za pružanje pravne pomoći, kao i za plaćanje naknada pružaocima sekundarne pravne pomoći .

Pružaoci sekundarne pravne pomoći mogu se finansirati i od učešća koju određuje nadležni organ ministarstva a plaća ga korisnik pružaocu. Kriterijumi i skala za određivanje visine delimične naknade utvrđuje se na osnovu akta ministra.

O plaćenom učešću pružalac je dužan da bez odlaganja obavesti nadležni organ i da mu dostavi odgovarajući dokaz, što se beleži u evidenciji pruženih usluga.

Način određivanja nagrade i naknade za pružaoce

Član 57.

Pružalac ima pravo na nagradu i naknadu troškova.

Naplata naknade za pruženu pravnu pomoć vrši se na osnovu podataka iz izdatog rešenja i vraćenog uputa.

Uputom se određuje visina nagrade i naknade za pružaoca pravne pomoći, u skladu sa jedinstvenom tarifom za sve pružaoce sekundarne pravne pomoći koju propisuje ministar.

Tarifom se utvrđuje naknada za pružaoca u jednostrukom iznosu , po vrsti i složenosti postupka, bez obzira na dužinu trajanja postupka i broj radnji koje je potrebno preduzeti u toku postupka.

Ministarstvo, odnosno autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave uplaćuje pružaocima sekundarne pravne pomoći iznos određen rešenjem sa uputnicom, jednom mesečno.

Alternativa za stav 5. (zavisno od opredeljenja za način finasiranja od strane mp ili sufinansiranja jls i mp)

Jedinica lokalne samouprave u kojoj je osniva služba jednom mesečno uplaćuje pružaocima sekundarne pravne pomoći iznos određen rešenjem sa uputnicom .

Kaznene odredbe

Član 58.

Novčanom kaznom od 10.000 do 200.000 dinara, kazniće se za prekršaj pružalac kada:

naplaćuje troškove pravne pomoći od korisnika;
ne pomogne korisniku u popunjavanju obrazca zahteva za utvrđivanje prava na sekundarnu pravnu pomoć, odnosno kada pogrešno proceni da korisniku nije neophodno njeno pružanje;
ne prijavi službi podatke koji se upisuju u registar u roku od 15 dana od dana nastale promene;
krši obavezu podnošenja izveštaja predviđenu ovim zakonom;
pruža pravnu pomoć na način koji stvara nelojalnu konkurenciju

Član 59.

Novčanom kaznom od 10.000 do 100.000 dinara, kazniće se za prekršaj korisnik koji je uz zahtev podneo lažnu izjavu o imovinskom stanju.

Prelazne i završne odredbe

Član 60.

Službe pravne pomoći u jedinicama lokalne samouprave obrazovane u skladu sa članom 20. tačka 31. Zakona o lokalnoj samoupravi, nastavljaju sa radom, u skladu sa ovim zakonom. Službe će se osnovati za sve jedinice lokalne samouprave u roku od 6 meseci od stupanja na snagu ovog zakona.

Član 61.

Ministar će doneti podzakonske akte predviđene u članu 11. stav 3., član 12. stav 2.,.član 17. Stav 5., član 19.stav 2., član 20. stav 7, član 24. stav.3., član.31. stav 4., član 33. stav 1…, član 41. stav.2. , član 55. stav 2., član 57. stav.6. ovog zakona u roku od 6 meseci od stupanja na snagu ovog zakona.

Ministar će osnovati Žalbenu komisiju i Komisiju za kontrolu kvaliteta u roku od ….

Član 62.

Podzakonski akti propisani ovim zakonom, doneće se u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Član 63.

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u «Službenom glasniku Republike Srbije»., a primenjuje se u roku od ……., osim odredaba članova ….koje se primenjuju u rokovima određenim ovim zakonom.

Početkom primene ovog zakona prestaju da važe odredebe Zakona o parničnom postupku kojima se uređuju uslovi za priznavanje siromaškog prava i prava na besplatnog zastupnika iz čl…..(“Službeni glasnik RS” br…..).

Besplatna Pravna Pomoć