Da li se prilikom prodaje stana koji je stečen statusnom promenom privrednog društva plaća porez na prenos apsolutnih prava

Da li se prilikom prodaje stana koji je stečen statusnom promenom privrednog društva plaća porez na prenos apsolutnih prava

 

Iz obrazloženja:

„Iz obrazloženja osporenog rešenja i iz spisa predmeta ove pravne stvari proizlazi da je prvostepeni organ, razmatrajući zahtev tužioca za povraćaj plaćenog PDV pri kupovini prvog stana, uvidom u evidenciju kojom raspolaže, utvrdio da u odnosu na stan koji je predmet prometa nije izvršen prvi prenos prava raspolaganja, već da se u konkretnom slučaju radi o drugom prenosu prava svojine na nepokretnosti, odnosno da je reč o predmetu oporezivanja porezom na prenos apsolutnih prava. Ovo stoga, što je predmetni stan pripadao Privrednom društvu „A.“ d.o.o. kom društvu je bila izdata građevinska i upotrebna dozvola za lokaciju u ulici B. … na kojoj se stan i nalazi. Ugovorom o odvajanju uz osnivanje od 20.12.2011. godine, ovaj privredni subjekt je izvršio prenos dela svoje imovine, kao i predmetnog stana br. … na novoosnovano Privredno društvo „A. R. E.“ d.o.o. registrovano dana 11.1.2012. godine. Nalazeći da je originarno pravo svojine na objektu imao nosilac prava korišćenja građevinskog zemljišta, odnosno subjekt na koji glase građevinska i upotrebna dozvola, a to je u konkretnom slučaju Privredno društvo „A“ d.o.o. a da se kao prodavac stana javlja Privredno društvo „A. R. E.“ d.o.o. to je tuženi organ ocenio da kupac stana ne može da ostvari pravo na refundaciju PDV, jer promet koji je izvršen kupovinom stana nije prvi prenos prava raspolaganja na novooizgrađenom objektu, odnosno promet predmetnog stana je u poreskom režimu kojim se oporezuje prenos apsolutnih prava.

(…)

Imajući u vidu navedeno činjenično i pravno stanje ove upravne stvari, Upravni sud nalazi da se osnovano tužbom ukazuje da je prilikom donošenja osporenog rešenja povređen zakon na štetu tužioca. Ovo stoga, što je u postupku koji je prethodio donošenju ožalbenog rešenja pogrešno primenjeno materijalno pravo, odnosno odredba člana 4. stav 3. tačka 7) Zakona o porezu na dodatu vrednost (dalje: Zakon) kojom je propisano da se prometom dobara u smislu tog zakona smatra i prvi prenos prava raspolaganja na novoizgrađenim građevinskim objektima ili ekonomski deljivim celinama u okviru tih objekata, na koju povredu je tužilac ukazao i u žalbi, a što je tuženi organ propustio da pravilno oceni. Naime, prenos dela imovine jednog privrednog društva, po osnovu statusne promene, ne smatra se prenosom imovine uz naknadu, obzirom da saglasno citiranim odredbama Zakona i Pravilnika o utvrđivanju prenosa celokupne ili dela imovine, sa ili bez naknade, ili kao ulog koji se ne smatra prometom dobara i usluga u smislu Zakona o porezu na dodatu vrednost, privredno društvo sticalac, stupa u prava i obaveze društva prenosioca, a vlasnik udela ne stiče nova prava niti naknadu za promet postojećih prava, već se samo zamenjuju postojeća prava za udele u društvu sticaoca, u istoj ekonomskoj vrednosti.

Kod činjenice da se u spisima predmeta ove pravne stvari nalazi ugovor o odvajanju uz osnivanje društva sa ograničenom odgovornošću, zaključen dana 20.12.2011. godine, iz čije sadržine se može utvrditi da je njegov predmet odvajanje dela imovine Privrednog društva „A.“ d.o.o. društva deljenika, uz smanjenje osnovnog kapitala i osnivanje novog društva sa ograničenom odgovornošću i to Privrednog društva „A. R. E.“ d.o.o. na istoj adresi, kojim se vrši prenos prava i obaveza na društvo nastalo odvajanjem, uključujući i deo osnovnog kapitala, kao i pravo svojine na nekretninama, na način predviđen tim ugovorom, to se prodaja stana tužiocu ne može smatrati drugim prometom. Ovo stoga, što je predmetni stan obuhvaćen kao deo imovine koja se prenosi na novoosnovano društvo, zbog čega nema ostvarenog prometa dobara, koji tuženi organ smatra prvim prometom.“

Presuda Upravnog suda 9 U. 12178/2012(2) od 13.12.2013. godine