Uslov i osnov za isplatu minimalne zarade zaposlenima
Uslov i osnov za isplatu minimalne zarade zaposlenima
„Zakonom o radu („Sl. glasnik RS“, br. 24/2005 i 61/2005), u članu 104. stav 1., utvrđeno je pravo zaposlenog na odgovarajuću zaradu, koja se utvrđuje u skladu sa zakonom, opštim aktom ili ugovorom o radu.
Članom 105. stav 1. Zakona o radu propisano je da se zarada iz člana 104. stav 1. sastoji od zarade za obavljeni rad i vreme provedeno na radu, zarade po osnovu doprinosa zaposlenog poslovnom uspehu poslodavca (nagrade, bonusi i sl.) i drugih primanja po osnovu radnog odnosa, u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu.
Zarada za obavljeni rad i vreme provedeno na radu sastoji se od osnovne zarade, dela zarade za radni učinak i uvećane zarade (član 106).
Osnovna zarada, shodno članu 107. stav 1. Zakona o radu, određuje se na osnovu uslova, utvrđenih pravilnikom, potrebnih za rad na poslovima za koje je zaposleni zaključio ugovor o radu i vremena provedenog na radu. Opštim aktom utvrđuju se elementi za obračun i isplatu osnovne zarade (član 107. stav 3).
Novčani iznos osnovne zarade utvrđen ugovorom o radu ne može biti niži od osnovne zarade za poslove odnosno grupe poslova utvrđene kolektivnim ugovorom ili pravilnikom o radu, niti od minimalne zarade utvrđene u skladu sa zakonom (Odluka Socijalno-ekonomskog saveta o visini minimalne zarade broj 24/09 od 30. januara 2009. godine – minimalna zarada bez poreza i doprinosa, za period januar – jun 2009. godine iznosi 87,00 dinara (neto), po radnom času, koja je objavljena u „Sl. glasniku RS“, br. 8/2009).
S obzirom da je u članu 111. Zakona o radu pravo zaposlenog na minimalnu zaradu utvrđeno za standardni učinak i puno radno vreme, odnosno radno vreme koje se izjednačava sa punim radnim vremenom, zaposleni ima pravo na pun iznos minimalne zarade samo ako je ostvario standardni učinak i puno radno vreme.
Prema tome, osnovna zarada zaposlenog, određena na osnovu elemenata utvrđenih opštim aktom, ne može biti niža od minimalne zarade utvrđene u skladu sa zakonom, dok zaposleni ima pravo na pun iznos minimalne zarade samo ako je ostvario standardni učinak i puno radno vreme.
Napominjemo da je obaveza poslodavca da ugovori minimalnu zaradu sa zaposlenim ukoliko u toku rada nastupe razlozi (negativni poslovno-finansijski rezultati poslodavca, nedostatak posla i drugo) usled kojih poslodavac nije u mogućnosti da isplaćuje ugovorenu zaradu. Ukoliko u toku rada dođe do promene nekog od ugovorenih elemenata na osnovu kojih se utvrđuje osnovna zarada, po pravilu menja se i novčani iznos osnovne zarade i u tom slučaju, shodno članu 171. stav 1. tačka 5), a u vezi sa članom 33. tačka 10) Zakona o radu, poslodavac je dužan da zaposlenom ponudi aneks ugovora o radu. Pored ponude za izmenu ugovora poslodavac je dužan da dostavi u pisanom obliku razloge zbog kojih nudi izmenu ugovora i rok u kome zaposleni treba da se izjasni o ponudi (član 172. Zakona).
Prema tome, ukoliko nastupe razlozi zbog kojih poslodavac nije u mogućnosti da isplaćuje ugovorenu zaradu, osnov za isplatu minimalne zarade je ugovor o radu i poslodavac može zaposlenom da isplati minimalnu zaradu samo ako je ona ugovorena ugovorom o radu.“
Mišljenje Ministarstva rada i socijalne politike br. 120-01-10/2009-02 od 05.05.2009. godine
