Slučajevi premeštaja zaposlenog u drugo mesto rada utvrđeni zakonom su postavljeni alternativno
Slučajevi premeštaja zaposlenog u drugo mesto rada utvrđeni zakonom su postavljeni alternativno
„Prema članu 173. Zakona o radu („Sl. glasnik RS“, br. 24/2005, 61/2005, 54/2009 i 32/2013 – dalje: Zakon) zaposleni može da bude premešten u drugo mesto rada:
- ako je delatnost poslodavca takve prirode da se rad obavlja u mestima van sedišta poslodavca, odnosno njegovog organizacionog dela;
- ako je udaljenost od mesta u kome zaposleni radi do mesta u koje se premešta na rad manja od 50 km i ako je organizovan redovan prevoz koji omogućava blagovremeni dolazak na rad i povratak sa rada i obezbeđena naknada troškova prevoza u visini cene prevozne karte u javnom saobraćaju.
Zaposleni može da bude premešten u drugo mesto rada van slučajeva iz stava 1. ovog člana samo uz svoj pristanak.
Radi se o dva različita osnova za premeštanje zaposlenog na rad u drugo mesto rada.
U slučaju navedenom pod tačkom 1) ovog člana, ako je delatnost poslodavca takve prirode (građevinarstvo, saobraćaj i sl) da se poslovi obavljaju van sedišta poslodavca, premeštaj zaposlenog može da se vrši bez obzira na udaljenost i obezbeđivanje odgovarajućeg prevoza.
U drugom slučaju, poslodavac može da premesti u drugo mesto rada i kada delatnost poslodavca nije takve prirode da se poslovi obavljaju van mesta rada, ali pod uslovom da udaljenost od mesta u kome zaposleni radi do mesta u koje se premešta na prelazi 50 km i da je obezbeđen redovan prevoz. Ovo mišljenje potvrđuje i stav 2. člana 173. Zakona, koji precizira da se premeštaj u drugo mesto rada može vršiti van slučajeva iz stava 1. samo uz saglasnost zaposlenog.
Prema tome, opredeljenje zakona je da su dva slučaja iz stava 1. ovog člana nezavisno postavljeni jedan od drugog, odnosno da se tač. 1) i 2) stav 1. člana 173. Zakona primenjuju alternativno.“
Mišljenje Ministarstva rada, zapošljavanja i socijalne politike br. 011-00-826/2013-02 od 10.10.2013. godine
