Prinudna naplata poreza na imovinu preduzetnika koji ne vodi poslovne knjige i koje mu ne služe za obavljanje delatnosti
Prinudna naplata poreza na imovinu preduzetnika koji ne vodi poslovne knjige i koje mu ne služe za obavljanje delatnosti
„Obveznik poreza na imovinu na prava iz člana 2. Zakona o porezima na imovinu („Sl. glasnik RS“, br. 26/2001, „Sl. list SRJ“, br. 42/2002 – odluka SUS i „Sl. glasnik RS“, br. 80/2002, 80/2002 – dr. zakon, 135/2004, 61/2007, 5/2009, 101/2010, 24/2011 i 78/2011) je pravno i fizičko lice koje je imalac tih prava na nepokretnosti koje se nalaze na teritoriji Republike Srbije, osim kada je tim zakonom drukčije određeno (član 4. stav 1. Zakona o porezima na imovinu).
Prema odredbi člana 77. stav 1. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji („Sl. glasnik RS“, br. 80/2002, 84/2002 – ispr., 23/2003 – ispr., 70/2003, 55/2004, 61/2005, 85/2005 – dr. zakon, 62/2006 – dr. zakon, 63/2006 – ispr. dr. zakona, 61/2007, 20/2009, 72/2009 – dr. zakon, 53/2010, 101/2011 i 2/2012 – ispr. – dalje: ZPPPA), Poreska uprava počinje postupak prinudne naplate poreza, odnosno sporednih poreskih davanja, donošenjem rešenja o prinudnoj naplati poreza ako poreski obveznik nije platio porez, odnosno sporedno poresko davanje u roku iz člana 71. stav 1. tog zakona.
Shodno odredbi člana 78. tačka 1) ZPPPA, pokretanje postupka prinudne naplate poreza ima za posledicu naplatu iz celokupne imovine poreskog obveznika, osim imovine i prihoda poreskog obveznika koji su zakonom izuzeti od izvršenja.
Naplata poreza i sporednih poreskih davanja, u postupku prinudne naplate, sprovodi se na novčanim sredstvima poreskog obveznika; novčanim potraživanjima poreskog obveznika, zaradi, odnosno naknadi zarade, odnosno penziji, u delu koji nije izuzet od izvršenja prema zakonu kojim se uređuje izvršenje i obezbeđenje; nenovčanim potraživanjima i drugim pravima poreskog obveznika; gotovom novcu i hartijama od vrednosti; pokretnim stvarima i nepokretnostima (član 84. stav 1. ZPPPA).
Prema odredbi člana 1a Zakona o privatnim preduzetnicima („Sl. glasnik SRS“, br. 54/89 i 9/90 i „Sl. glasnik RS“, br. 19/91, 46/91, 31/93 – odluka USRS, 39/93, 53/93, 67/93, 48/94, 53/95, 35/2002, 101/2005 – dr. zakon, 55/2004 – dr. zakon, 61/2005 – dr. zakon i 36/2011 – dr. zakon), privatni preduzetnik, u smislu tog zakona, jeste fizičko lice koje, radi sticanja dobiti, osniva radnju i samostalno obavlja delatnost (dalje: preduzetnik).
S tim u vezi, prinudna naplata poreza na imovinu utvrđenog za prava na nepokretnosti iz člana 2. Zakona o porezima na imovinu, koje fizičko lice – preduzetnik ne vodi u svojim poslovnim knjigama i ne služe mu za obavljanje delatnosti radnje, može se sprovesti i na zaradi preduzetnika (koju čini oporeziva dobit, saglasno odredbi člana 33. Zakona o porezu na dohodak građana „Sl. glasnik RS“, br. 24/2001, 80/2002, 80/2002 – dr. zakon, 135/2004, 62/2006, 65/2006 – ispr., 31/2009, 44/2009, 18/2010, 50/2011, 91/2011 – odluka US i 7/2012 – usklađeni din. izn.), odnosno na naknadi zarade, u delu koji nije izuzet od izvršenja prema zakonu kojim se uređuje izvršenje i obezbeđenje.
Prema odredbama člana 148. st. 1. i 2. Zakona o izvršenju i obezbeđenju („Sl. glasnik RS“, br. 31/2011), izvršenje na zaradi, kao i na naknadi zarade, može sprovesti do iznosa od dve trećine zarade ili naknade zarade. Ako se izvršenje sprovodi na minimalnoj zaradi, predmet izvršenja može biti samo do jedne polovine zarade.“
Mišljenje Ministarstva finansija br. 413-00-1227/2011-04 od 09.01.2012. godine
