Prenos nepokretnosti sa fizičkog lica na njegovu preduzetničku radnju nije oporeziv porezom na prenos apsolutnih prava

Prenos nepokretnosti sa fizičkog lica na njegovu preduzetničku radnju nije oporeziv porezom na prenos apsolutnih prava

„Prema mišljenju Ministarstva privrede od 10.11.2014. godine, „Obavljanje privredne delatnosti u statusu preduzetnika znači da preduzetnik obavlja delatnost, a ne radnju. Radnja se u Zakonu o privrednim društvima („Sl. glasnik RS“, br. 36/2011, 99/2011, 83/2014 – dr. zakon i 5/2015 – dalje: ZOPD) i ne pominje, a i po prethodnom Zakonu o privrednim društvima („Sl. glasnik RS“, br. 125/2004), koji je pominjao radnju, ona nije imala subjektivitet. Sve pravne poslove u obavljanju delatnosti preduzetnika preduzima preduzetnik u svoje ime. Preduzetnik stiče sva prava i obaveze povodom obavljanja delatnosti radi koje je formirao takvu „radnju“. U tom smislu takva „radnja“ i ne može biti stranka u postupku (ne može biti ni tužilac ni tuženi). Kako radnja ne postoji kao subjekt u pravu, to nisu mogući nikakvi ugovori sa radnjom. Za zaključenje ugovora je, pre svega, potreban subjektivitet, koji se ovde pojavljuje u obliku ugovorne sposobnosti. Radnja nema ni subjektivitet, ni ugovornu sposobnost, iako ima nekih obeležja koja stvaraju utisak kao da radnja postoji kao subjekt u pravu (poslovno ime, sedište, matični broj…). Međutim, sva ova obeležja su, u stvari, obeležja preduzetnika, a ne radnje. Poslovno ime je ime pod kojim preduzetnik obavlja delatnost. Sedište je mesto u kome preduzetnik obavlja delatnost, matični broj je broj pod kojim preduzetnik obavlja delatnost, itd. Zbog statusa ovakve „radnje“, kao organizacije bez pravnog subjektiviteta, preduzetnik može zaključiti ugovor sa nekim trećim, ali ne i sa takvom „radnjom“, čiji je on osnivač. Čak i kada bi se zaključio takav ugovor, on ne bi imao nikakvog pravnog dejstva.“

S tim u vezi, a imajući u vidu da je ugovor saglasnost volja ugovornih strana (što znači bar dve), a da je preduzetnik poslovno sposobno fizičko lice koje obavlja delatnost u cilju ostvarivanja prihoda, koje je kao takvo registrovano u skladu sa zakonom o registraciji i koje za sve obaveze nastale u vezi sa obavljanjem svoje delatnosti odgovara celokupnom svojom imovinom u koju ulazi i imovinom koju stiče u vezi sa obavljanjem delatnosti, proizlazi da akt nazvan ugovorom koji fizičko lice zaključi sa samim sobom kao preduzetnikom, a kojim se uređuje da fizičko lice svoju nepokretnost prenosi na svoju radnju, ne proizvodi pravno dejstvo. Dakle, na osnovu takvog akta ne dolazi do prenosa prava svojine na nepokretnosti (sa jedne strane na drugu), što znači da u ovom slučaju ne postoji ni predmet oporezivanja porezom na prenos apsolutnih prava.

* * *

Prema odredbi člana 83. stav 1. ZOPD, preduzetnik je poslovno sposobno fizičko lice koje obavlja delatnost u cilju ostvarivanja prihoda i koje je kao takvo registrovano u skladu sa zakonom o registraciji.

Preduzetnik za sve obaveze nastale u vezi sa obavljanjem svoje delatnosti odgovara celokupnom svojom imovinom i u tu imovinu ulazi i imovina koju stiče u vezi sa obavljanjem delatnosti (član 85. stav 1. ZOPD).

Prema odredbi člana 26. Zakona o obligacionim odnosima („Sl. list SFRJ“, br. 29/78, 39/85, 45/89 – odluka USJ i 57/89, „Sl. list SRJ“, br. 31/93 i „Sl. list SCG“, br. 1/2003 – Ustavna povelja), ugovor je zaključen kad su se ugovorne strane saglasile o bitnim sastojcima ugovora.

Prema odredbi člana 23. stav 1. tačka 1) Zakona o porezima na imovinu („Sl. glasnik RS“, br. 26/2001, „Sl. list SRJ“, br. 42/2002 – odluka SUS i „Sl. glasnik RS“, br. 80/2002, 80/2002 – dr. zakon, 135/2004, 61/2007, 5/2009, 101/2010, 24/2011, 78/2011, 57/2012 – odluka US, 47/2013 i 68/2014 – dr. zakon), porez na prenos apsolutnih prava plaća se kod prenosa uz naknadu prava svojine na nepokretnosti.“

Mišljenje Ministarstva finansija br. 430-00-00394/2014-04 od 12.11.2014. godine

 

Možda vas interesuje