Pravilnik o opštim standardima postignuća za osnovno obrazovanje odraslih
Pravilnik o opštim standardima postignuća za osnovno obrazovanje odraslih
Sl.glasnik RS br. 50/2013, 115/2013
Član 1
Ovim pravilnikom utvrđuju se opšti standardi postignuća za osnovno obrazovanje odraslih.
Opšti standardi postignuća za osnovno obrazovanje odraslih odštampani su uz ovaj pravilnik i čine njegov sastavni deo.
Opšti standardi postignuća za osnovno obrazovanje odraslih primenjuju se počev od školske 2013/2014. godine.
Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije“.
OPŠTI STANDARDI POSTIGNUĆA ZA OSNOVNO OBRAZOVANJE ODRASLIH
Opšti standardi postignuća – obrazovni standardi za kraj prvog ciklusa funkcionalnog obaveznog obrazovanja odraslih za predmet Srpski jezik sadrže standarde postignuća za oblasti: Govorna kultura, Veština čitanja i razumevanje pročitanog, Pisano izražavanje, Gramatika i leksikologija i Književnost. U okviru svake oblasti opisani su zahtevi na osnovnom i naprednom nivou, osim u oblasti Govorna kultura.
Na kraju prvog ciklusa obrazovanja i izučavanja predmeta Srpski jezik, polaznik/polaznica ima elementarna znanja o jeziku i književnosti; funkcionalno koristi srpski jezik u osnovnoj usmenoj i pisanoj komunikaciji u skladu sa jezičkom normom radi učešća u društvenom životu, na poslu i radi ličnog usavršavanja.
O1.SJ.0.1.1. Govori jasno i tečno poštujući književnojezičku normu.
O1.SJ.0.1.2. Koristi osnovna načela vođenja razgovora: ume da započne razgovor, učestvuje u njemu i okonča ga na primeren način; pažljivo sluša svoje sagovornike.
O1.SJ.0.1.3. Samostalno (svojim rečima) opisuje i priča na zadatu temu; drži se teme, strukturira kazivanje (uvodni, središnji i završni deo kazivanja) dobro raspoređujući osnovnu informaciju i dodatne informacije.
O1.SJ.0.1.4. Iznosi svoje mišljenje (npr. u vezi sa tekstom iz medija, nekim događajem i sl.) i ume u kratkim crtama da obrazloži neku svoju ideju i da odbrani svoju tvrdnju ili stav.
______________
1 Standardi u ovoj oblasti nisu raspoređeni po nivoima.
Na osnovnom nivou polaznik/polaznica:
– čita preporučen2 književnoumetnički i neumetnički tekst3 sa razumevanjem osnovnog sadržaja;
– piše kraće, potpune rečenice; koristi reči i izraze koji se upotrebljavaju u svakodnevnoj komunikaciji i pravilno ih upotrebljava;
– prepoznaje vrste reči; razume pojam rečenice i prepoznaje rečenice prema komunikativnoj funkciji.
Sledeći iskazi opisuju šta polaznik/polaznica zna i ume na osnovnom nivou,
______________
2Nastavnici biraju i preporučuju polaznicima književnoumetnička dela i neumetničke tekstove u skladu sa principom individualizacije nastave (u praksi nema obavezne i izborne lektire).
3Pod neumetničkim tekstovima podrazumevaju se tekstovi iz nauke o jeziku i nauke o književnosti, naučnopopularni tekstovi iz ovih oblasti i, po potrebi, tekstovi iz medija i drugih izvora pogodni za obradu gradiva iz predmeta Srpski jezik.
2. Oblast VEŠTINA ČITANJA I RAZUMEVANJE PROČITANOG
O1.SJ.1.2.1. Čita tekstove štampane ćirilicom i latinicom.
O1.SJ.1.2.2. Razume doslovno značenje teksta.
O1.SJ.1.2.3. Odgovara na jednostavna pitanja u vezi sa tekstom, pronalazi informacije eksplicitno iskazane u jednoj rečenici, pasusu, ili u jednostavnoj tabeli (ko, šta, gde, kada, koliko i sl.).
O1.SJ.1.2.4. Poznaje i koristi osnovne delove teksta i knjige (ime autora, naslov, poglavlja, pasuse i sadržaj).
O1.SJ.1.2.5. Procenjuje sadržaj teksta na osnovu zadatog kriterijuma: da li mu se dopada, da li mu je zanimljiv; da li postoji sličnost između likova i situacija iz teksta i osoba i situacija koje su mu poznate; izdvaja reči koje su mu nepoznate kao i nejasne delove teksta.
O1.SJ.1.2.6. Unosi se u svet književnoumetničkog teksta i sagledava ga na doživljajni način.
O1.SJ.1.3.1. Piše štampanim slovima ćirilice i latinice dajući prednost ćirilici.
01.SJ.1.3.2. Počinje rečenicu velikim slovom, završava je odgovarajućim interpunkcijskim znakom.
O1.SJ.1.3.3. Upotrebljava veliko slovo prilikom pisanja ličnih imena, naziva mesta (jednočlanih) i naziva škole.
O1.SJ.1.3.4. Koristi reči i izraze koji se upotrebljavaju u svakodnevnoj komunikaciji (u kući, školi, na poslu i sl.) i pravilno ih upotrebljava.
O1.SJ.1.3.5. Piše kratkim, potpunim rečenicama jednostavne strukture.
O1.SJ.1.3.6. Piše poruku i kratku belešku.
4. Oblast GRAMATIKA I LEKSIKOLOGIJA
O1.SJ.1.4.1. Prepoznaje vrste reči (imenice, zamenice, prideve, brojeve i glagole).
O1.SJ.1.4.2. Poznaje značenja reči i frazeologizama koji se upotrebljavaju u svakodnevnoj komunikaciji (npr. u kući, u školi, na poslu).
O1.SJ.1.4.3. Razume pojam rečenice; prepoznaje vrste rečenica prema komunikativnoj funkciji (obaveštajne, upitne i zapovedne) i po potvrdnosti/odričnosti (potvrdne i odrične).
O1.SJ.1.5.1. Razlikuje prozni tekst od teksta u stihu.
O1.SJ.1.5.2. Pravi razliku između izmišljenog i dokumentarnog sadržaja.
O1.SJ.1.5.3. Određuje glavni događaj i likove (koji su nosioci radnje) u kraćem književnoumetničkom tekstu.
O1.SJ.1.5.4. Određuje vreme i mesto radnje u kraćem književnoumetničkom tekstu.
Na naprednom nivou polaznik/polaznica:
– čita, analizira i vrednuje informacije sadržane u kraćem tekstu;
– piše kratak, jednostavan tekst koristeći leksički fond šireg obima;
– ima elementarna znanja o oblicima reči i vremenu radnje u rečenici;
– tumači preporučene književnoumetničke tekstove.
Sledeći iskazi opisuju šta polaznik/polaznica zna i ume na naprednom nivou.
2. Oblast VEŠTINA ČITANJA I RAZUMEVANJE PROČITANOG
O1.SJ.2.2.1. Izvodi jednostavne zaključke u vezi sa tekstom, analizirajući i objedinjujući informacije iskazane u različitim delovima teksta (u različitim rečenicama, pasusima, poljima tabele).
O1.SJ.2.2.2. Razdvaja bitne od nebitnih informacija u tekstu; određuje sled događaja u tekstu.
O1.SJ.2.2.3. Određuje osnovni smisao teksta i namenu neumetničkog teksta.
O1.SJ.2.2.4. Prepoznaje figurativno značenje u tekstu.
O1.SJ.2.2.5. Iznosi doživljaje i svoj stav o sadržaju književnoumetničkog teksta i obrazlaže zašto mu se dopada/ne dopada, zbog čega mu je zanimljiv/nezanimljiv; da li se slaže/ne slaže sa postupcima likova.
O1.SJ.2.3.1. Upotrebljava veliko slovo prilikom pisanja imena država i mesta i njihovih stanovnika, naziva ulica i institucija; koristi navodnike pri navođenju tuđih reči; pravilno piše rečcu li i rečcu ne; upotrebljava zapetu pri nabrajanju.
O1.SJ.2.3.2. Koristi leksički fond šireg obima (reči i izraze).
O1.SJ.2.3.3. Ume da popuni jednostavan obrazac sa osnovnim podacima o sebi (ime, prezime, ime roditelja, godina rođenja, adresa, telefon; škola, razred, odeljenje).
O1.SJ.2.3.4. Piše kratak jednostavan tekst (npr. na osnovu svog iskustva); čestitku, pozivnicu i razglednicu; svoju biografiju i podnesak.
4. Oblast GRAMATIKA I LEKSIKOLOGIJA
O1.SJ.2.4.1. Zna šta je književni jezik; zna kojim se književnim jezikom služi.
O1.SJ.2.4.2. Prepoznaje gramatičke kategorije promenljivih reči (rod i broj zajedničkih imenica).
O1.SJ.2.4.3. Razume koje je vreme iskazano glagolskim oblikom.
O1.SJ.2.4.4. Prepoznaje subjekat i glagolski predikat.
O1.SJ.2.4.5. Određuje vrste rečenica prema komunikativnoj funkciji (obaveštajne, upitne, uzvične i zapovedne) i po potvrdnosti/odričnosti (potvrdne i odrične).
O1.SJ.2.4.6. Poznaje značenje reči i frazeologizama koji se javljaju u školskim tekstovima (u udžbenicima, lektiri) i pravilno ih upotrebljava.
O1.SJ.2.4.7. Shvata značaj bogaćenja leksičkog fonda.
O1.SJ.2.5.1. Razlikuje lirsku od epske pesme.
O1.SJ.2.5.2. Razlikuje pripovedanje od opisivanja i dijaloga.
O1.SJ.2.5.3. Tumači kraći, narativni književnoumetnički tekst: predviđa dalji tok radnje, objašnjava rasplet, uočava međusobnu povezanost događaja, na osnovu postupaka junaka zaključuje o njihovim osobinama, osećanjima, namerama i sl.
O1.SJ.2.5.4. Tumači ideje u (preporučenom) književnoumetničkom tekstu.
Polaznik/polaznica vlada jezičkim veštinama na elementarnom nivou i koristi engleski jezik za zadovoljavanje ličnih potreba ili interesovanja u svakodnevnim životnim situacijama.
Na osnovnom nivou polaznik/polaznica razume ograničen broj pojedinačnih reči o bliskim temama u kraćem, jednostavnom tekstu koji sluša ili čita, uz mogućnost ponavljanja ili objašnjenja. Govori malo, uglavnom koristi pojedinačne reči, pravi pauze i potrebna mu/joj je pomoć sagovornika. Poseduje elementarnu i ograničenu sposobnost pisanja.
Sledeći iskazi opisuju šta polaznik/polaznica zna i ume na osnovnom nivou u svakoj oblasti.
O1. EJ.1.1.1. Prepoznaje osnovni smisao jednostavnih i kratkih iskaza ukoliko se izgovaraju polako i razgovetno (pozdravljanje, izvinjenje, zahvaljivanje i sl.).
O1.EJ.1.1.2. Razume lična pitanja koja se polako saopštavaju i brižljivo formulišu.
O1.EJ.1.1.3. Razume jednostavna i kratka uputstva koja prati vizuelna pomoć (slike, pokret).
O1.EJ.1.2.1. Razume kratka i jednostavna pisana uputstva (1-3 reči) poruke i natpise (ako sadrže slike).
O1.EJ.1.2.2. Identifikuje konkretne detalje u jednostavnim rečenicama ili veoma kratkim tekstovima u kojima preovlađuju internacionalni termini ili reči u svakodnevnoj upotrebi (uz ponavljanje čitanja, ako je potrebno).
O1.EJ.1.3.1. Piše lične podatke (ime, prezime, adresa, broj telefona) u jednostavnim formularima ili kratkom tekstu sa prazninama.
O1.EJ.1.3.2. Prepisuje brojeve, slova, reči, jednostavne izraze.
O1.EJ.1.4.1. Predstavlja sebe i navodi osnovne lične podatke.
O1.EJ.1.4.2. Pozdravlja zahvaljuje se i izvinjava.
O1.EJ.1.4.3. Pokazuje razumevanje ili nerazumevanje sagovornika na verbalni ili neverbalni način (npr. potvrđuje i negira, pokazuje predmete ili pravac).
O1.EJ.1.4.4. Imenuje stvari iz svog okruženja.
Na naprednom nivou polaznik/polaznica shvata osnovni smisao kraćeg razgovetnog govora ili pisanog teksta o svakodnevnim temama. U stanju je da jednostavnim rečima iskaže svoje potrebe ili osećanja. Poseduje ograničenu sposobnost pisanja.
Sledeći iskazi opisuju šta polaznik/polaznica zna i ume na naprednom nivou u svakoj oblasti.
O1.EJ.2.1.1. Razume jednostavna pitanja o bliskim temama ili kraća uputstva koja se polako saopštavaju i brižljivo formulišu.
O1.EJ.2.1.2. Prepoznaje osnovni smisao ili konkretne detalje (npr. imena, brojeve, boje, veličinu) u tekstu ili razgovoru koji sluša, ukoliko se govori polako i razgovetno.
O1.EJ.2.2.1. Shvata osnovni smisao i izdvaja traženu informaciju iz kraćeg, jednostavnog teksta koji govori o ljudima, stvarima, svakodnevnim aktivnostima i sl.
O1.EJ.2.3.1. Prepisuje/piše potrebne informacije (reči, rečenice, brojeve, datume).
O1.EJ.2.3.2. Piše kratke odgovore na jednostavna pisana pitanja.
O1.EJ.2.4.1. Ume da iskaže svoje potrebe, dopadanje ili nedopadanje.
O1.EJ.2.4.2. Traži pomoć ili ukazuje na problem u komunikaciji (npr. traži da se nešto ponovi ili pojasni).
O1.EJ.2.4.3. Imenuje i daje kratak opis stvari iz svog okruženja (boja, veličina, broj).
DIGITALNA PISMENOST – PRVI CIKLUS
Polaznik/polaznica samostalno koristi računar na elementarnom nivou, tako što obavlja jednostavne operacije, pokreće željenu aplikaciju, ume da pronađe informaciju koja mu/joj je potrebna, da obavi osnovna podešavanja radnog okruženja, da unese, jednostavno uredi i odštampa tekst i da komunicira sa drugim korisnicima preko interneta. Stečenu elementarnu digitalnu pismenost, pored korišćenja računara, primenjuje i prilikom upotrebe mobilnog telefona, digitalnog foto-aparata i drugih elektronskih uređaja koji su u svakodnevnoj upotrebi.
Na osnovnom nivou polaznik/polaznica ume da koristi računar za jednostavne svakodnevne operacije, ume da pokrene željenu aplikaciju ili da pronađe određenu informaciju koja mu/joj je potrebna.
Sledeći iskazi opisuju šta polaznik/polaznica zna, ume i može na osnovnom nivou u svakoj oblasti.
O1.DP.1.1.1. Ume da uključi računar, da se prijavi na sistem i da bezbedno isključi računar.
O1.DP.1.1.2. Pokreće aplikaciju i otvara folder sa podrazumevane lokacije.
O1.DP.1.1.3. Koristi alatke za prikaz i zatvaranje prozora.
O1.DP.1.1.4. Otvara i čuva dokument na podrazumevanoj lokaciji.
O1.DP.1.2.1. Pronalazi informaciju na osnovu ključne reči.
O1.DP.1.2.2. Pristupa unapred kreiranom nalogu elektronske pošte i čita i šalje poruku.
O1.DP.1.3.1. Unosi tekst i kreće se kroz njega.
Na naprednom nivou polaznik/polaznica ume da koristi računar za jednostavne svakodnevne operacije, i savladao/-la je osnovna podešavanja radnog okruženja i programa za unos teksta.
Sledeći iskazi opisuju šta polaznik/polaznica zna i ume da uradi na naprednom nivou u svakoj oblasti.
O1.DP.2.1.1. Kreira folder i imenuje ga.
O1.DP.2.1.2. Menja veličinu prozora i premešta prozore.
O1.DP.2.1.3. Čuva dokument na željenoj lokaciji.
O1.DP 2.3.1. Podešava veličinu, boju i oblik slova i koristi alat za poravnanje teksta.
Polaznik/polaznica u svakodnevnim situacijama analizira probleme i koristi matematičke modele za donošenje odluka i rešavanje problema. Radi rešavanja različitih problema koristi matematičke simbole, oznake i računske operacije, primenjuje formule za izračunavanje geometrijskih objekata u okruženju i koristi osnovne mere za površinu, dužinu, zapreminu, masu i vreme.
Na osnovnom nivou polaznik/polaznica je ovladao/-la brojevima i osnovnim računskim operacijama i može bez poteškoća da ih koristi u svakodnevnom životu. Polaznik/polaznica koristi odgovarajuće mere da odredi dužinu, površinu i zapreminu tečnosti.
Sledeći iskazi opisuju šta polaznik/polaznica zna i ume da uradi na osnovnom nivou u svakoj oblasti.
O1.MA.1.1.1. Čita i zapisuje dati broj i upoređuje brojeve po veličini.
O1.MA.1.1.2. Računa vrednost brojevnog izraza sa operacijama istog prioriteta u jednostavnim realnim situacijama (sa i bez kalkulatora).
O1.MA.1.1.3. Određuje nepoznatu veličinu u jednostavnim realnim situacijama.
|
O1.MA.1.2.1. Čita i zapisuje razlomak |
1 |
(n < 10) i prepoznaje njegov grafički prikaz. |
|
n |
O1.MA.1.2.2. Izračunava n-ti deo neke celine.
O1.MA.1.2.3. Računa 10%, 20%, 25%,50% neke veličine.
O1.MA.1.3.1. Izračunava obim trougla, obim i površinu kvadrata i pravougaonika, ako su podaci dati u istim mernim jedinicama.
O1.MA.1.4.1. Zna jedinice za merenje dužine i površine i njihove odnose.
O1.MA.1.4.2. Zna koju jedinicu mere da upotrebi za merenje mase (g, kg, t) i zapremine tečnosti (l, dl, ml) i pretvara ih iz većih u manje.
O1.MA.1.4.3. Zna jedinice za vreme (minut, sat, dan, mesec, godina, vek), ume da pretvara i poredi vremenske intervale u jednostavnim situacijama.
O1.MA.1.5.1. Koristi podatke prikazane grafički ili tabelarno u jednostavnim realnim situacijama.
Na naprednom nivou polaznik/polaznica razume kako može da primeni matematiku u svakodnevnom životu. Koristi osnovne računske operacije i primenjuje strategije za rešavanje problema. Polaznik/polaznica prevodi probleme iz svakodnevnog života na matematički jezik.
Sledeći iskazi opisuju šta polaznik/polaznica zna i ume da uradi na naprednom nivou u svakoj oblasti.
O1.MA.2.1.1. Računa vrednost brojevnog izraza (sa i bez kalkulatora).
|
O1.MA.2.2.1. Izračunava deo |
a |
(a ≤ b) neke celine i koristi to u jednostavnim realnim situacijama. |
|
b |
O1.MA.2.3.1. Zna da izračuna obim i površinu složenih figura u ravni kada su podaci dati u istim mernim jedinicama.
O1.MA.2.3.2. Izračunava površinu kocke i kvadra ako su podaci dati u istim mernim jedinicama.
O1.MA.2.4.1. Pretvara jedinice za merenje dužine i površine u jednostavnim realnim situacijama.
O1.MA.2.4.2. Pretvara jedinice za merenje mase i zapremine u jednostavnim realnim situacijama.
OSNOVNE ŽIVOTNE VEŠTINE – PRVI CIKLUS
Opšti standardi postignuća – obrazovni standardi za kraj prvog ciklusa funkcionalnog obaveznog obrazovanja odraslih za predmet Osnovne životne veštine sadrže standarde postignuća za oblasti: Odgovorno življenje, Građansko vaspitanje i Preduzetništvo. U okviru svake oblasti opisani su zahtevi na osnovnom i naprednom nivou.
Na kraju prvog ciklusa obrazovanja i izučavanja predmeta Osnovne životne veštine, polaznik/polaznica primenjuje preventivne mere zaštite zdravlja i razume njihov značaj; razlikuje funkcionalne i disfunkcionalne porodične obrasce i radi na njihovom unapređivanju; pronalazi informacije neophodne za svakodnevni život; poznaje načine i koristi postupke za dobijanje ličnih dokumenata kojima obezbeđuje ostvarivanje građanskih prava i obaveza; upravlja ličnim potencijalima i mogućnostima; ostvaruje kreativnost, inicijativnost i inovativnost u rešavanju problema; kritički razmišlja i rešava probleme u svakodnevnom životu u porodici, susedstvu i lokalnoj sredini.
Na osnovnom nivou polaznik/polaznica primenjuje preventivne mere zaštite ličnog i kolektivnog zdravlja; pronalazi informacije relevantne za svakodnevni život iz jednostavnih simboličkih formi i koristi podatke iskazane u složenim simboličkim formama; koristi sredstva informacione tehnologije i aparate potrebne za svakodnevni život poštujući neophodne procedure; postavlja ciljeve za unapređivanje kvaliteta života i planira aktivnosti kojima se ostvaruju dugoročni razvojni ciljevi na privatnom i profesionalnom planu; pokreće aktivnosti za rešavanje problema, koristi inovativne ideje i kritički se odnosi prema dobijenim informacijama.
Sledeći iskazi opisuju šta polaznik/polaznica zna, ume i može da uradi na osnovnom nivou u svakoj oblasti.
O1.ŽV.1.1.1. Primenjuje preventivne mere zaštite ličnog i kolektivnog zdravlja.
O1.ŽV.1.1.2. Pronalazi informacije relevantne za svakodnevni život iz jednostavnih simboličkih formi.
O1.ŽV.1.1.3. Koristi podatke iskazane u složenim simboličkim formama relevantnim za svakodnevni život.
O1.ŽV.1.1.4. Upotrebljava aparate potrebne za svakodnevni život koristeći neophodne procedure.
O1.ŽV.1.1.5. Koristi sredstva informacione tehnologije.
2. Oblast GRAĐANSKO VASPITANJE
O1.ŽV.1.2.1. Postupa prema procedurama za izdavanje ličnih dokumenata.
O1.ŽV.1.2.2. Postupa prema procedurama za ostvarivanje prava.
O1.ŽV.1.3.1. Postavlja ciljeve za unapređivanje kvaliteta života.
O1.ŽV.1.3.2. Planira aktivnosti kojima se ostvaruju dugoročni razvojni ciljevi na privatnom i profesionalnom planu.
O1.ŽV.1.3.3. Pokreće aktivnosti za rešavanje problema.
O1.ŽV.1.3.4. Koristi inovativne ideje primenjive u privatnom i profesionalnom životu.
O1.ŽV.1.3.5. Kritički se odnosi prema dobijenim informacijama.
Na naprednom nivou polaznik/polaznica razume značaj preventivnih mera za zaštitu ličnog i kolektivnog zdravlja; razlikuje funkcionalne i disfunkcionalne porodične obrasce; razume neophodnost posedovanja ličnih dokumenata za ostvarivanje ljudskih i građanskih prava; poznaje lične potencijale za ostvarivanje različitih uloga u privatnom i profesionalnom životu, kao i strategije kritičkog mišljenja u rešavanju različitih problema.
Sledeći iskazi opisuju šta polaznik/polaznica zna, ume i može da uradi na naprednom nivou u svakoj oblasti.
O1.ŽV.2.1.1. Razume značaj preventivnih mera za zaštitu ličnog i kolektivnog zdravlja.
O1.ŽV.2.1.2. Razlikuje funkcionalne i disfunkcionalne porodične obrasce.
2. Oblast GRAĐANSKO VASPITANJE
O1.ŽV.2.2.1. Razume neophodnost posedovanja ličnih dokumenata za ostvarivanje ljudskih i građanskih prava.
O1.ŽV.2.3.1. Poznaje lične potencijale za ostvarivanje različitih uloga u privatnom i profesionalnom životu.
O1.ŽV.2.3.2. Poznaje strategije kritičkog mišljenja u rešavanju različitih problema.
Opšti standardi postignuća – obrazovni standardi za kraj trećeg ciklusa funkcionalnog obaveznog obrazovanja odraslih za predmet Srpski jezik sadrže standarde postignuća za oblasti: Usmeno izražavanje, Veština čitanja i razumevanje pročitanog, Pisano izražavanje, Gramatika, leksika, narodni i književni jezik i Književnost. U okviru svake oblasti opisani su zahtevi na osnovnom i naprednom nivou, osim u oblasti Usmeno izražavanje.
Na kraju trećeg ciklusa obrazovanja i izučavanja predmeta Srpski jezik, polaznik/polaznica ima izgrađene veštine usmene komunikacije i obuhvatnije koristi srpski jezik u pisanoj komunikaciji radi učešća u društvenom životu, na poslu i radi ličnog usavršavanja. Samostalno čita i tumači preporučena4 književnoumetnička dela.
______________
4 Nastavnici biraju i preporučuju polaznicima književnoumetnička dela i neumetničke tekstove u skladu sa principom individualizacije nastave (u praksi nema obavezne i izborne lektire).
O3.SJ.0.1.1. Pravilno izgovara glasove i poštuje književnojezičku normu u govoru.
O3.SJ.0.1.2. Izražajno čita književnoumetnički tekst obrađen u nastavi i izražajno kazuje naučen tekst; prepričava tekst bez sažimanja ili sa sažimanjem.
O3.SJ.0.1.3. Jasno strukturira svoje izlaganje u osnovnim crtama; razvija glavnu temu bez nepotrebnih digresija; zna da ispriča o stvarnom ili izmišljenom događaju; ume usmeno nekoga da obavesti o nečemu i opiše nešto.
O3.SJ.0.1.4. Ume da formuliše svoje mišljenje i da ga javno iskaže; ume u kratkim crtama da izloži svoju ideju i da argumentuje stav za koji se zalaže; ume da odbrani svoju tvrdnju, uz uvažavanje i poštovanje mišljenja sagovornika.
O3.SJ.0.1.5. Ima izgrađenu kulturu komunikacije (kulturu sopstvenog izražavanja, kao i slušanja i poštovanja tuđeg mišljenja).
______________
5 Standardi u oblasti Usmeno izražavanje nisu raslojeni po nivoima.
Na osnovnom nivou polaznik/polaznica:
– čita sa razumevanjem preporučene književnoumetničke i neumetničke tekstove6;
– tumači tekst u osnovnim slojevima njegovog značenja;
– piše jednostavne tekstove, koristeći fond frekventnih reči i primenjujući pravopisna pravila;
– ima osnovna znanja o srpskom književnom jeziku.
Sledeći iskazi opisuju šta polaznik/polaznica zna i ume na osnovnom nivou.
______________
6 Pod neumetničkim tekstovima podrazumevaju se tekstovi iz nauke o jeziku i nauke o književnosti, naučnopopularni tekstovi iz ovih oblasti i, po potrebi, tekstovi iz medija i drugih izvora pogodni za obradu gradiva iz predmeta Srpski jezik.
2. Oblast VEŠTINA ČITANJA I RAZUMEVANJE PROČITANOG
O3.SJ.1.2.1. Razlikuje književnoumetnički i neumetnički tekst i određuje svrhu neumetničkog teksta.
O3.SJ.1.2.2. Pronalazi i izdvaja osnovne informacije iz teksta; povezuje informacije i ideje iznete u tekstu, uočava jasno iskazane odnose (vremenski sled, sredstvo – cilj, uzrok – posledica i sl.).
O3.SJ.1.2.3. Čita jednostavne legende, tabele, dijagrame i grafikone.
O3.SJ.1.2.4. Razlikuje činjenicu od komentara, objektivnost od pristrasnosti i propagande na jednostavnim primerima.
O3.SJ.1.2.5. Pronalazi, izdvaja i upoređuje informacije iz dva kraća teksta ili više njih (prema datim kriterijumima), u štampanom ili u elektronskom obliku (npr. u novinama, u knjizi, na internetu).
O3.SJ.1.2.6. Prepoznaje birokratski način izražavanja kao nepoželjan.
O3.SJ.1.2.7. Unosi se u svet književnoumetničkog teksta i tumači ga putem izražajnog čitanja.
O3.SJ.1.3.1. Koristi oba pisma dajući prednost ćirilici.
O3.SJ.1.3.2. Primenjuje pravopisnu normu (iz svake pravopisne oblasti) u jednostavnim slučajevima.
O3.SJ.1.3.3. Sastavlja razumljivu, gramatički ispravnu rečenicu.
O3.SJ.1.3.4. Zapisuje jednostavnu informaciju ili belešku prilikom slušanja nekog izlaganja.
O3.SJ.1.3.5. Sastavlja pismo, molbu i žalbu; popunjava različite obrasce i formulare s kojima se susreće u svakodnevnom životu.
O3.SJ.1.3.6. Sastavlja jednostavan ekspozitorni, narativni i deskriptivni tekst i ume da ga organizuje u smisaone celine (uvodni, središnji i završni deo teksta).
4. Oblast GRAMATIKA, LEKSIKA, NARODNI I KNJIŽEVNI JEZIK
O3.SJ.1.4.1. Primenjuje književnojezičku normu u vezi s glasovnim alternacijama.
O3.SJ.1.4.2. Određuje mesto rečeničnog akcenta u jednostavnijim primerima.
O3.SJ:1.4.3. Razlikuje vrste reči i osnovne gramatičke kategorije promenljivih reči; primenjuje književnojezičku normu u vezi s oblicima reči.
O3.SJ.1.4.4. Gradi reč prema zadatom značenju na osnovu postojećih tvorbenih modela.
O3.SJ.1.4.5. Uočava sintaksičke jedinice (reč, sintagmu, predikatsku i komunikativnu rečenicu); imenuje vrste rečenica prema komunikativnoj funkciji i po potvrdnosti/odričnosti (potvrdne i odrične).
O3.SJ.1.4.6. Pravilno upotrebljava osnovne rečenične i sintagmatske konstrukcije; upotrebljava osnovne naporedne konstrukcije.
O3.SJ.1.4.7. Pravilno upotrebljava glagolske oblike (prezent, perfekat, futur, imperativ i potencijal).
O3.SJ.1.4.8. Poznaje osnovne leksičke pojave (jednoznačnost i višeznačnost reči) i leksičke odnose (sinonimiju, antonimiju i homonimiju).
03.SJ.1.4.9. Zna značenja reči i frazeologizama koji se upotrebljavaju u svakodnevnoj komunikaciji (npr. u školi, u medijima), kao i onih u udžbenicima, tekstovima iz lektire i sl.
O3.SJ.1.4.10. Razlikuje pojmove književnog i narodnog jezika; razume važnost književnog jezika za život zajednice i za lični razvoj.
O3.SJ.1.4.11. Ima izgrađenu jezičku toleranciju i formirano mišljenje o jeziku diskriminacije i govoru mržnje kao negativnim pojavama u društvu.
O3.SJ.1.5.1. Poznaje obrađena književna dela (npr. naslov dela, ime autora, sadržinu dela, likove, umetničku vrednost).
O3.SJ.1.5.2. Razlikuje tipove književnog stvaralaštva (usmena i autorska književnost).
O3.SJ.1.5.3. Razlikuje osnovne književne rodove: liriku, epiku i dramu.
O3.SJ.1.5.4. Poznaje različite oblike kazivanja u književnoumetničkom tekstu: naraciju, deskripciju i dijalog.
O3.SJ.1.5.5. Uočava bitne elemente strukture književnoumetničkog teksta kao što su: tema, radnja, vreme i mesto radnje, književni lik.
O3.SJ.1.5.6. Sposoban je za estetski doživljaj umetničkog dela.
Na naprednom nivou polaznik/polaznica:
– ima naviku da redovno čita;
– tumači i kritički promišlja tekst;
– sastavlja složenije tekstove, služeći se školskim pravopisom;
– ima šira znanja o srpskom književnom jeziku.
Sledeći iskazi opisuju šta polaznik/polaznica zna i ume na naprednom nivou.
2. Oblast VEŠTINA ČITANJA I RAZUMEVANJE PROČITANOG
O3.SJ.2.2.1. Iznosi svoje mišljenje o pročitanom tekstu (procenjuje koliko je tekst informativan, jasan, određuje njegove formalne odlike i sl.).
O3.SJ.2.2.2. Izdvaja iz teksta argumente u prilog nekoj tezi (stavu) ili argumente protiv nje.
O3.SJ.2.2.3. Koristi delove knjige: sadržaj, predgovor, pogovor, bibliografiju, registar, fusnote, tabele i grafikone.
O3.SJ.2.2.4. Uviđa i kritički prosuđuje karaktere, postupke, stavove i poruke ispoljene u književnoumetničkom tekstu.
O3.SJ.2.3.1. Piše sažetak narativnog i jednostavnog ekspozitornog teksta.
O3.SJ.2.3.2. Sastavlja kraći argumentativni tekst na zadatu temu i ume da ga organizuje u šire smisaone celine (uvodni, središnji i završni deo teksta).
O3.SJ.2.3.3. Služi se školskim pravopisom.
4. Oblast GRAMATIKA, LEKSIKA, NARODNI I KNJIŽEVNI JEZIK
O3.SJ.2.4.1. Koristi terminologiju u vezi sa vrstama i podvrstama reči i njihovim gramatičkim kategorijama.
O3.SJ.2.4.2. Poznaje i imenuje podvrste sintaksičkih jedinica (vrste sintagmi, nezavisnih i zavisnih predikatskih rečenica).
O3.SJ.2.4.3. Prepoznaje glavna značenja i funkcije glagolskih oblika.
O3.SJ.2.4.4. Određuje značenja nepoznatih reči i izraza na osnovu njihovog sastava i/ili konteksta u kome su upotrebljeni; shvata prirodu termina i važnost terminologije.
O3.SJ.2.4.5. Služi se rečnicima (npr. Rečnik srpskog jezika, Rečnik stranih reči i izraza), priručnicima i enciklopedijama.
O3.SJ.2.4.6. Zna kojim se književnim jezikom služi; zna osnovne podatke o razvoju književnog jezika kod Srba i razume važnost književnog jezika za život zajednice i za lični razvoj.
O3.SJ.2.5.1. Samostalno čita i uživa u književnoumetničkom delu; razvija čitalačku radoznalost i kreativnost u tumačenju književnog dela.
O3.SJ.2.5.2. Određuje motive, ideje, karakteristike likova (psihološke, sociološke i etičke) u književnoumetničkom tekstu.
O3.SJ.2.5.3. Izražava svoje mišljenje o konkretnom književnoumetničkom delu (osećanjima, tematici, postupcima likova, značajnim pojedinostima, bitnijim porukama) i argumentovano ga obrazlaže.
Na osnovnom nivou polaznik/polaznica prepoznaje smisao i ključne reči u razgovetnom govoru ili kraćem pisanom tekstu o svakodnevnim temama. Ponekad mu je potrebna pomoć ili ponavljanje. Komunicira u neformalnim situacijama koristeći pojedinačne reči, kratke rečenice i pomoć sagovornika. Piše veoma jednostavne rečenice o sebi i ličnim potrebama.
Sledeći iskazi opisuju šta polaznik/polaznica zna i ume na osnovnom nivou u svakoj oblasti.
O3.EJ.1.1.1. Razume jednostavne/uobičajene zahteve, pitanja, savete, upozorenja i uputstva.
O3.EJ.1.1.2. Shvata osnovni smisao i konkretne detalje u jednostavnom i razgovetnom govoru koji sluša.
O3.EJ.1.2.1. Razume znakove, natpise, obaveštenja, posebno ako sadrže slike, mape i sl.
O3.EJ.1.2.2. Razume kraće ili prigodne poruke (npr. pozdrave i čestitke sa razglednica).
O3.EJ.1.2.3. Razume osnovni smisao i pronalazi konkretne informacije u kraćim tekstovima o bliskim temama ili formatizovanim tekstovima (uputstva, red vožnje, tel. imenik, raspored, TV program, formulari i sl.).
O3.EJ.1.3.1. Piše lične podatke i jednostavne rečenice o sebi ili drugima.
O3.EJ.1.3.2. Piše jednostavne, kraće poruke koje se odnose na neposredne lične potrebe.
O3.EJ.1.3.3. Poštuje osnove pravopisa (upotreba velikog slova i osnovnih znakova interpunkcije).
O3.EJ.1.4.1. Razgovara o svakodnevnim aktivnostima, potrebama, osećanjima, oslanjajući se u najvećoj meri na pitanja i pomoć sagovornika.
O3.EJ.1.4.2. Pita i daje informaciju o vremenu, datumu, količini i cenama.
O3.EJ.1.4.3. Daje jednostavna uputstva ili komande (1-3 reči).
Na naprednom nivou polaznik/polaznica razume osnovnu temu i konkretne informacije u razgovetnom govoru ili kraćem pisanom tekstu o svakodnevnim temama. Komunicira u neformalnim, svakodnevnim situacijama saopštavajući lične podatke i potrebe. Piše jednostavne, kraće tekstove, poruke, neformalna pisma.
Sledeći iskazi opisuju šta polaznik/polaznica zna i ume na naprednom nivou u svakoj oblasti.
O3.EJ.2.1.1. Razume osnovne oblike učtivog obraćanja (npr. upoznavanje, molbe).
O3.EJ.2.1.2. Razume osnovnu temu ili konkretne informacije u razgovetnom govoru koji sluša (npr. javna obaveštenja, reklame, TV vesti) ili u razgovoru u kome učestvuje.
O3.EJ.2.2.1. Razume kraće tekstove sa frekventnim rečima i jednostavnim izrazima (npr. kraće priče, jednostavni novinski članci, uputstva, obaveštenja, pisma).
O3.EJ.2.2.2. Pronalazi i izdvaja traženu informaciju iz tekstova o svakodnevnim temama (etikete na proizvodima, oglasi, red vožnje, jelovnici, prospekti, brošure i sl.).
O3.EJ.2.3.1. Piše jednostavne kraće tekstove (o sebi, porodici, školovanju, događajima, planovima).
O3.EJ.2.3.2. Piše lične poruke, čestitke i kraća neformalna pisma.
O3.EJ.2.4.1. Govori o ličnom iskustvu i određenim aspektima iz svog okruženja (predmeti, ljudi, mesta, aktivnosti) koristeći ograničen fond reči i izraza.
O3.EJ.2.4.2. Vodi jednostavan razgovor u svakodnevnim situacijama na javnom mestu (prodavnica, pošta, restoran, javni prevoz i sl.).
DIGITALNA PISMENOST – TREĆI CIKLUS
Polaznik/polaznica samostalno koristi računar na elementarnom nivou, tako što obavlja jednostavne operacije, pokreće željenu aplikaciju, ume da pronađe informaciju koja mu/joj je potrebna, da obavi osnovna podešavanja radnog okruženja, da unese, jednostavno uredi i odštampa tekst i da komunicira sa drugim korisnicima preko interneta.
Stečenu elementarnu digitalnu pismenost, pored korišćenja računara, primenjuje i prilikom upotrebe mobilnog telefona, digitalnog foto-aparata i drugih elektronskih uređaja koji su u svakodnevnoj upotrebi.
Na osnovnom nivou polaznik/polaznica obavlja najjednostavnije zadatke na računaru, razmenjuje poruke i komunicira s drugim korisnicima koristeći internet.
Sledeći iskazi opisuju šta polaznik/polaznica zna i ume da uradi na osnovnom nivou u svakoj oblasti.
O3.DP.1.1.1. Ume da uključi računar, da se prijavi na sistem, odjavi se, restartuje računar i da ga bezbedno isključi.
O3.DP.1.1.2. Koristi alate za prikaz i zatvaranje prozora i menja veličinu prozora.
O3.DP.1.1.3. Razmenjuje podatke između računara i eksterne memorije (flash) i prenosi podatke sa optičkih medija na računar.
O3.DP.1.1.4. Pokreće aplikaciju; otvara, kreira i čuva foldere i dokumenta na podrazumevanoj lokaciji.
O3.DP.1.1.5. Štampa dokument.
O3.DP.1.2.1. Pronalazi informaciju na osnovu ključne reči.
O3.DP.1.2.2. Pristupa internet stranici na osnovu adrese.
O3.DP.1.2.3. Pristupa nalogu elektronske pošte i čita i šalje poruku i otvara pridruženi dokument.
O3.DP.1.3.1. Bira jezik za unos teksta, unosi tekst, kreće se kroz njega i jednostavno ga uređuje (cut, copy, paste).
O3.DP.1.3.2. Podešava veličinu, boju i oblik slova i koristi alat za poravnanje teksta.
Na naprednom nivou polaznik/polaznica koristi računar i druge uređaje, i savladao/-la je podešavanja radnog okruženja i programa za unos teksta i može da komunicira preko interneta.
Sledeći iskazi opisuju šta polaznik/polaznica zna i ume da uradi na naprednom nivou u svakoj oblasti.
O3.DP.2.1.1. Obavlja osnovna podešavanja radnog okruženja.
O3.DP.2.1.2. Prenosi podatke iz računara na optičke medije i razmenjuje podatke između računara i eksternih uređaja (npr. foto-aparat, mobilni telefon).
O3.DP.2.1.3. Čuva objekte (foldere i dokumenta) na željenoj lokaciji.
O3.DP.2.2.1. Preuzima objekte (dokumenta i aplikacije) sa interneta.
O3.DP.2.2.2. Pridružuje dokument elektronskoj poruci.
O3.DP 2.3.1. Ume da podesi numerisanje i nabrajanje u tekstu.
O3.DP 2.3.2. Podešava format stranice i margine.
O3.DP 2.3.3. Kreira jednostavniju tabelu.
O3.DP 2.3.4. Unosi sliku u dokument i podešava poziciju i veličinu slike.
Polaznik/polaznica u svakodnevnim situacijama analizira probleme i koristi matematičke modele za donošenje odluka i rešavanje problema. Radi rešavanja različitih problema koristi matematičke simbole, oznake i računske operacije, primenjuje formule za izračunavanje geometrijskih objekata u okruženju i koristi osnovne mere za površinu, dužinu, zapreminu, masu i vreme.
Na osnovnom nivou polaznik/polaznica koristi različite vrste brojeva u jednostavnim svakodnevnim situacijama. Koristi osnovne osobine jednostavnih geometrijskih objekata i uspešno ih dovodi u vezu sa predmetima u okruženju. Polaznik/polaznica koristi odgovarajuće mere i ume da ih pretvara iz većih u manje. U svakodnevnim situacijama čita podatke prikazane grafikonima ili tabelama i bira kriterijume za selekciju podataka.
Sledeći iskazi opisuju šta polaznik/polaznica zna i ume da uradi na osnovnom nivou u svakoj oblasti.
1. Oblast BROJEVI I OPERACIJE SA NJIMA
O3.MA.1.1.1 Čita i zapisuje različite vrste brojeva.
O3.MA.1.1.2. Upoređuje po veličini brojeve istog oblika.
O3.MA.1.1.3. Koristi brojeve i operacije sa njima u jednostavnim svakodnevnim situacijama.
O3.MA.1.2.1. Uočava i razlikuje neke vrste uglova, paralelne i normalne prave; koristi jedinicu za merenje ugla (stepen).
O3.MA.1.2.2. Koristi osobine trougla, kvadrata, i pravougaonika, računa njihove obime i površine (kada su neposredni podaci poznati).
O3.MA.1.2.3. Koristi sličnost, podudarnost i osnu simetriju u jednostavnim situacijama.
O3.MA.1.2.4. Koristi osobine kocke i kvadra, računa njihovu površinu i zapreminu (kada su neposredni podaci poznati).
O3.MA.1.3.1. Izračunava stepen datog broja.
O3.MA.1.3.2. Primenjuje i rešava jednačine u jednostavnim realnim situacijama.
O3.MA.1.4.1. Upotrebljava odgovarajuće jedinice za merenje dužine, površine, zapremine, mase i vremena, pretvara veće jedinice dužine, mase i vremena u manje.
O3.MA.1.5.1. Određuje koordinate objekta u zadatom sistemu ili položaj objekta na osnovu poznatih koordinata.
O3.MA.1.5.2. Koristi podatak sa grafikona, dijagrama ili iz tabele.
O3.MA.1.5.3. Primenjuje razmeru i procente i određuje direktno zavisne veličine.
Na naprednom nivou polaznik/polaznica razume različite zapise brojeva i sposoban/-a je da broj prevodi iz jednog zapisa u drugi. Koristi brojeve i brojevne izraze u realnim situacijama, ali je sposoban/-a da reši i složeniji brojevni izraz. Računa obime i površine objekata u kojima svi elementi nisu eksplicitno poznati. Samostalno donosi zaključke i koristi ih za rešavanje problema. Vešto i uvežbano koristi merne jedinice. Dobijene ili prikupljene podatke iz različitih izvora selektuje i obrađuje po određenom kriterijumu.
Sledeći iskazi opisuju šta polaznik/polaznica zna i ume da uradi na naprednom nivou u svakoj oblasti.
1. Oblast BROJEVI I OPERACIJE SA NJIMA
O3.MA.2.1.1. Upoređuje po veličini brojeve zapisane u različitim oblicima.
O3.MA.2.1.2. Koristi brojeve i brojevne izraze.
O3.MA.2.2.1. Računa elemente, obim i površinu trougla, paralelograma i trapeza.
O3.MA.2.2.2. Računa obim i površinu kruga, kružnog prstena i kružnog isečka.
O3.MA.2.2.3. Koristi osobine prizme, piramide, valjka, kupe i lopte, računa njihovu površinu i zapreminu.
O3.MA 2.3.1. Vrši operacije sa stepenima i primenjuje osobine stepena i kvadratnog korena.
O3.MA 2.3.2. Primenjuje i rešava jednačine, nejednačine i sisteme jednačina.
O3.MA 2.3.3. Zna linearnu funkciju i grafički je interpretira.
O3.MA 2.4.1. Poredi veličine koje su izražene mernim jedinicama i računa sa njima.
O3.MA 2.5.1. Određuje položaj (koordinate) tačaka koje zadovoljavaju složenije uslove.
O3.MA 2.5.2. Obrađuje prikupljene podatke i predstavlja ih grafikonom, dijagramom ili tabelom.
O3.MA 2.5.3. Primenjuje proporciju i procentni račun.
Na kraju trećeg ciklusa obrazovanja i izučavanja predmeta Fizika, polaznik/polaznica će prirodne pojave objašnjavati i predviđati njihov tok na osnovu zakonitosti fizike i u svakodnevnom životu primenjivati znanja iz fizike koristiće merila, merne i tehničke uređaje u različitim situacijama, a na osnovu izmerenih, dobijenih i/ili procenjenih podataka o odgovarajućim fizičkim veličinama, kao i izvođenja jednostavnih proračuna korišćenjem osnovnih fizičkih zakonitosti, bezbedno učestvovati u saobraćaju, rukovati prostim mašinama i uređajima i predviđati posledice uzajamnog delovanja fizičkih tela u svom okruženju.
Na osnovnom nivou polaznik/polaznica će koristiti merila, merne i tehničke uređaje u skladu sa pisanim uputstvima. Na osnovu izmerenih ili dobijenih podataka o odgovarajućim fizičkim veličinama bezbedno će se ponašati u saobraćaju, pri rukovanju prostim mašinama i uređajima i predviđaće posledice uzajamnog delovanja fizičkih tela u sopstvenom okruženju. Osnovne fizičke veličine će meriti, procenjivati i izražavati mernim jedinicama.
Sledeći iskazi opisuju šta polaznik/polaznica zna, ume i može da uradi na osnovnom nivou u svakoj oblasti.
O3.FI.1.1.1. Upotrebljava u domaćinstvu i na radnom mestu merne jedinice za masu, dužinu i vreme.
O3.FI.1.1.2. Upotrebljava u domaćinstvu i na radnom mestu merne jedinice za temperaturu.
O3.FI.1.1.3. Upotrebljava merila i merne instrumente u domaćinstvu i poslu u skladu sa pravilima merenja.
2. Oblast KRETANJE, SILA, SVETLOST I ZVUK
O3.FI.1.2.1. Bezbedno se ponaša u saobraćaju i na poslu na osnovu procene karakteristika kretanja (brzina, ubrzanje).
O3.FI.1.2.2. Menja silu trenja i silu otpora sredine radi efikasnijeg uzajamnog delovanja.
O3.FI.1.2.3. Predviđa posledice delovanja gravitacione sile.
O3.FI.1.2.4. Uočava delovanje električne sile i magnetne sile.
O3.FI.1.2.5. Koristi osobine svetlosti o prostiranju i adekvatno ih primenjuje u kući i okruženju.
O3.FI.1.2.6. Koristi osobine zvuka i štiti sebe i okolinu od buke.
3. Oblast RAVNOTEŽA I PRITISAK
O3.FI.1.3.1. Korisno upotrebljava polugu, strmu ravan i koturaču u kući i okruženju.
O3.FI.1.3.2. Opisuje od čega zavisi pritisak čvrstih tela i procenjuje kako se on menja pri promeni težine odnosno veličine dodirne površine.
4. Oblast ENERGIJA I ELEKTRIČNA STRUJA
O3.FI.1.4.1. Koristi različite oblike mehaničke energije za vršenje rada.
O3.FI.1.4.2. Štedi toplotnu energiju i određuje uticaj energije na okolinu.
O3.FI.1.4.3. Na osnovu podatka o snazi električnog uređaja procenjuje njegovu efikasnost.
O3.FI.1.4.4. Štiti sebe i okolinu od udara groma i strujnog udara pri rukovanju električnim aparatima u kući i na poslu.
Na naprednom nivou polaznik/polaznica će rešavati praktične probleme menjajući intenzitet sile u skladu sa potrebama i mogućnostima, procenjivati efikasnost jednostavnih mašina, birati merne uređaje prema mernom opsegu, efikasno koristiti energetske resurse. Opisivaće pojave odgovarajućim fizičkim veličinama, pretvaraće merne jedinice u manje ili veće i izvodiće jednostavne proračune koristeći osnovne fizičke zakonitosti.
Sledeći iskazi opisuju šta polaznik/polaznica zna, ume i može da uradi na naprednom nivou u svakoj oblasti.
O3.FI.2.1.1. Upotrebljava u domaćinstvu i na radnom mestu merne jedinice za površinu i zapreminu.
O3.FI.2.1.2. Upotrebljava tabelarno predstavljene podatke za gustinu supstancije i zaključuje kako će se telo od te supstancije ponašati u vodi
O3.FI.2.1.3. Upotrebljava u saobraćaju i na radnom mestu merne jedinice za brzinu.
2. Oblast KRETANJE, SILA, SVETLOST I ZVUK
O3.FI.2.2.1. Na osnovu procene vremena zaustavljanja ponaša se u saobraćaju i na poslu u skladu sa bezbednosnim pravilima.
O3.FI.2.2.2. U skladu sa potrebama rešava praktične probleme u okruženju menjajući intenzitet sila.
O3.FI.2.2.3. Određuje koje optičke uređaje i instrumente koristiti u specifičnim situacijama.
3. Oblast RAVNOTEŽA I PRITISAK
O3.FI.2.3.1. Procenjuje efikasnost poluge, strme ravni i koturače i menja njihove parametre u skladu sa potrebama.
O3.FI.2.3.2. Opisuje ponašanje tečnosti i gasova i rešava probleme pretakanja tečnosti, hidrauličnih mašina; štiti sebe od hidrostatičkog pritiska na velikim dubinama, koristi spojene sudove.
4. Oblast ENERGIJA I ELEKTRIČNA STRUJA
O3.FI 2.4.1. Određuje načine prenošenja toplote kroz čvrsta, tečna i gasovita tela.
O3.FI 2.4.2. Razlikuje elemente električnog kola i šematski ih predstavlja.
O3.FI 2.4.3. Uočava način vezivanja potrošača u električnom kolu.
Polaznik/polaznica u svakodnevnom životu i delatnostima koje obavlja primenjuje znanja o svojstvima i promenama supstanci u materijalima i komercijalnim proizvodima koje praktično koristi; pridržava se mera predostrožnosti u radu sa supstancama (materijalima, komercijalnim proizvodima), racionalno ih koristi i prema propisima odlaže otpad.
Polaznik/polaznica na osnovnom nivou poznaje osnovna svojstva i promene elemenata (metala i nemetala) i jedinjenja (oksida, kiselina, baza, soli, ugljovodonika, alkohola i karboksilnih kiselina) koje koristi u svakodnevnom životu i praksi, i osposobljen/-a je da bezbedno i racionalno koristi supstance i prema propisima ih odlaže.
Sledeći iskazi opisuju šta polaznik/polaznica zna i ume na osnovnom nivou u svakoj oblasti.
1. Oblast SVOJSTVA I PRIMENA SUPSTANCI
O3.HE.1.1.1. Opisuje šta su elementi; navodi osnovna fizička i hemijska svojstva nemetala i metala i povezuje svojstva elemenata sa njihovom praktičnom primenom.
O3.HE.1.1.2. Prepoznaje na osnovu hemijskih simbola elemente: vodonik (H), ugljenik (C), azot (N), kiseonik (O), natrijum (Na), magnezijum (Mg), aluminijum (Al), fosfor (P), sumpor (S), hlor (Cl), kalijum (K), kalcijum (Ca), gvožđe (Fe), bakar (Cu), cink (Zn).
O3.HE.1.1.3. Opisuje šta su jedinjenja; navodi osnovna fizička i hemijska svojstva oksida, kiselina, baza, soli, ugljovodonika, alkohola i karboksilnih kiselina; povezuje svojstva jedinjenja sa njihovom praktičnom primenom i navodi mere predostrožnosti u radu sa ovim supstancama.
O3.HE.1.1.4. Prepoznaje na osnovu formule sledeća jedinjenja: CO, CO2, SO2, CaO, HCl, H2SO4, HNO3, H3PO4, NaOH, Ca(OH)2, NaCl, Na2CO3, NaHCO3, CaSO4, CaCO3, CH4, C3H8, C4H10, CH3OH, CH3CH2OH, CH3COOH.
O3.HE.1.1.5. Opisuje šta su smeše, prepoznaje ih u svakodnevnom životu i praksi, opisuje i izvodi postupke odlivanja i ceđenja za razdvajanje sastojaka smeše.
O3.HE.1.1.6. Navodi šta su rastvori i primere rastvora, opisuje primenu rastvora u svakodnevnom životu i praksi, bira odgovarajući rastvarač i objašnjava značenje procentnog sastava rastvora.
O3.HE.1.1.7. Opisuje najvažnije uloge masti i ulja, ugljenih hidrata, proteina i vitamina u živim organizmima; zna značaj pravilne ishrane i navodi primere namirnica koje sadrže masti i ulja, ugljene hidrate, proteine i vitamine.
2. Oblast PRAVILNO RUKOVANJE I ODLAGANJE SUPSTANCI
O3.HE.1.2.1. Rukuje supstancama i komercijalnim proizvodima u skladu s oznakama upozorenja na pakovanjima ili bocama u kojima se supstance čuvaju (oznake za štetno, korozivno, eksplozivno, lako zapaljivo, otrovno i radioaktivno), pridržava se pravila o načinu čuvanja supstanci i odlaganju otpada.
O3.HE.1.2.2. Bezbedno rukuje posuđem i priborom, zagreva supstancu na bezbedan način, meri masu, zapreminu i temperaturu supstance.
O3.HE.1.2.3. Navodi zagađivače vazduha, vode i zemljišta i opisuje njihov uticaj na životnu sredinu.
3. Oblast PROMENE I STRUKTURA SUPSTANCI
O3.HE.1.3.1. Prepoznaje fizičke i hemijske promene supstanci u svakodnevnom životu i praksi.
O3.HE.1.3.2. Navodi da atomi i molekuli grade elemente, a molekuli i joni jedinjenja.
Na naprednom nivou polaznik/polaznica povezuje svojstva i promene elemenata (metala i nemetala) i jedinjenja (oksida, kiselina, baza, soli, ugljovodonika, alkohola i karboksilnih kiselina) sa njihovom strukturom i prema tome bira supstance za rad i primenjuje odgovarajuće postupke u svakodnevnom životu i delatnostima koje obavlja.
Sledeći iskazi opisuju šta polaznik/polaznica zna i ume na naprednom nivou u svakoj oblasti.
1. Oblast SVOJSTVA I PRIMENA SUPSTANCI
O3.HE.2.1.1. Bira na osnovu svojstava sastojaka smeše odgovarajući postupak za njihovo razdvajanje i izvodi ga.
O3.HE.2.1.2. Objašnjava šta su rastvori, razlikuje zasićen, nezasićen i prezasićen rastvor i primenjuje u praksi zavisnost rastvorljivosti supstance od prirode supstance i rastvarača.
O3.HE.2.1.3. Izračunava masu rastvorene supstance i rastvarača na osnovu procentnog sastava rastvora i obrnuto, pravi rastvor određenog procentnog sastava i menja procentni sastav rastvora dodavanjem rastvarača ili rastvorene supstance.
2. Oblast PRAVILNO RUKOVANJE I ODLAGANJE SUPSTANCI
O3.HE.2.2.1. Objašnjava značaj i opisuje postupke reciklaže s ciljem očuvanja zdravlja i životne sredine.
3. Oblast PROMENE I STRUKTURA SUPSTANCI
O3.HE.2.3.1. Primenjuje Zakon održanja mase da se pri promenama ukupna masa supstanci ne menja.
O3.HE.2.3.2. Objašnjava da su čiste supstance izgrađene od atoma, molekula ili jona; objašnjava jonsku i kovalentnu vezu i uticaj hemijske veze na temperaturu topljenja, temperaturu ključanja i rastvorljivost supstanci.
Na kraju nastave biologije u FOOO polaznik/polaznica će biti u stanju da primeni znanja o živom svetu u cilju poboljšanja uslova života i kvaliteta rada.
Na kraju nastave biologije trećeg ciklusa za osnovni nivo, polaznik/polaznica samostalno primenjuje/koristi osnovna biološka znanja pri rešavanju praktičnih problema u svakodnevnom životu, a u cilju poboljšanja kvaliteta života (seje, rasađuje i gaji biljke, vodi računa o domaćim životinjama, proizvodi gljive, gaji pčele i pravi med), odgovorno se ponaša prema živim bićima, koristi zdravstveno bezbednu hranu i vodu, primenjuje higijenske navike, održivo se ponaša prema prirodnim resursima (racionalno koristi vodu i energiju), odlaže otpad, reciklira i kompostira.
Sledeći iskazi opisuju šta polaznik/polaznica zna i ume na osnovnom nivou u svakoj oblasti.
O3.BI.1.1.1. Omogućava preživljavanje različitih vrsta (biljke, životinje, gljive) pružajući im osnovne uslove za život (zaliva biljke, rasejava biljke, hrani životinje, gaji pečurke).
O3.BI.1.1.2. Planira i organizuje različite aktivnosti u skladu sa prostornim i vremenskim promenama koje se dešavaju kod živih bića (listanje, cvetanje, plodonošenje; podizanje mladih).
O3.BI.1.1.3. Koristi određena živa bića i njihove delove u ishrani, odevanju i za druge potrebe.
O3.BI.1.2.1. Primenjuje prvu pomoć kod povreda i zna kada treba da potraži lekarsku pomoć.
O3.BI.1.2.2. Održava higijenske navike (vodi računa o ličnoj higijeni, higijeni životinja sa kojima je u dodiru i higijeni okoline).
O3.BI.1.2.3. Primenjuje higijenske navike u ishrani, kao i termičku obradu hrane, i zna kako da sačuva njenu hranljivu vrednost.
O3.BI.1.2.4. Primenjuje zdrav stil života (fizička aktivnost, odmor i san, pravilna ishrana).
3. Oblast ŽIVOTNA SREDINA I ODRŽIVI RAZVOJ
O3.BI.1.3.1. Održivo koristi prirodne resurse, štedi energiju, pravilno odlaže otpad, kompostira i reciklira.
O3.BI.1.3.2. Upućeno i odgovorno koristi sredstva protiv nepoželjnih vrsta organizama (biološka, hemijska i mehanička sredstva).
O3.BI.1.3.3. Učestvuje u sprovođenju mera zaštite i unapređivanja svoje okoline i poštuje i pridržava se propisa koji se na to odnose.
Na kraju nastave biologije trećeg ciklusa za napredni nivo, polaznik/polaznica osposobljen/-a je da rasuđuje i zaključuje o živom svetu koji ga/je okružuje (koristi biljke prema njihovoj upotrebnoj vrednosti); uspešno prosuđuje i aktivno učestvuje u promociji zdravlja i prevenciji bolesti; poštuje polna načela; primenjuje ekološko znanje kako bi smanjio/-la negativan uticaj čoveka na prirodu.
Sledeći iskazi opisuju šta polaznik/polaznica zna i ume na naprednom nivou u svakoj oblasti.
O3.BI.2.1.1. Opisuje, upoređuje i klasifikuje organizme prema različitim kriterijumima po njihovoj upotrebnoj vrednosti: jestive, lekovite, nejestive, otrovne.
O3.BI.2.1.2. Humano i odgovorno se odnosi prema živom svetu koji ga/je okružuje.
O3.BI.2.1.3. Koristi znanja o osnovnim životnim procesima koji se odvijaju na nivou organizma (disanje, ishrana, rast, razmnožavanje) radi poboljšanja kvaliteta sopstvenog života (zna zbog čega nije dobro da spava u sobi punoj biljaka, zna koji su životni uslovi potrebni biljkama i životinjama za rast i razvoj).
O3.BI.2.2.1. Prepoznaje položaj određenog organa u ljudskom telu i njegovu osnovnu ulogu.
O3.BI.2.2.2. Zna da pol deteta zavisi od muškarca.
O3.BI.2.2.3. Zna puteve prenošenja polnih bolesti, kao i načine prevencije (kako da se zaštiti u cilju smanjenja rizika od polnih bolesti i neplanirane, neželjene trudnoće).
O3.BI.2.2.4. Prepoznaje bolesti zavisnosti i sposoban je da potraži adekvatnu pomoć.
3. Oblast ŽIVOTNA SREDINA I ODRŽIVI RAZVOJ
O3.BI.2.3.1. Primenjuje znanja da smanji posledice uticaja čoveka na biosferu (prilikom kupovine bira proizvode koji ne zagađuju životnu sredinu, isključuje motor vozila na semaforu, ne pali gumu i plastiku, sakuplja lišće i odlaže ga u kompostne gomile, održivo koristi vodu).
4. Oblast POSMATRANJE, MERENJE, EKSPERIMENT U BIOLOGIJI
O3. BI.2.4.1. Po uputstvu primenjuje jednostavno istraživanje i ume da tumači grafikone i tabele kako bi olakšao/-la sebi izbor, rešio/-la problem, izdvojio/-la važno od nevažnog, doneo/-la ispravnu odluku u svakodnevnom životu.
PRIMENJENE NAUKE – TREĆI CIKLUS
Na kraju trećeg ciklusa nastave modula Primenjene nauke, polaznik će umeti da se, razumevajući osnovne naučne postavke, bezbedno ponaša po sebe, svoje bližnje i okolinu u domenu poslova u izgradnji i zaštiti kuće i kućnih instalacija, proizvodnje, pripreme i čuvanja hrane, higijenskog i zdravog življenja.
Na osnovnom nivou, na kraju trećeg ciklusa nastave modula Primenjene nauke, polaznik/polaznica će umeti da se bezbedno, ekonomično i zdravo ponaša u domenu planiranja izgradnje građevinskog objekta, planiranja izolacionih materijala, skladištenja viškova građevinskog materijala i različitog otpada, kao i korišćenja električnih instalacija i aparata. Biće osposobljen/-a za aktivnosti planiranja proizvodnje hrane, pripreme i čuvanja hrane na zdrav i bezbedan način. Umeće da primeni u svakodnevnom životu principe higijenskog i zdravog življenja, primarne i sekundarne zdravstvene zaštite.
Sledeći iskazi opisuju šta polaznik/polaznica zna i ume na osnovnom nivou u svakoj oblasti.
O3.PN.1.1.1. Ekonomično, zdravo i bezbedno planira upotrebu maltera, gipsa, kreča, cigle za zidanje građevinskog objekta, adekvatno (zdravo, bezbedno i ekonomično) planira upotrebu izolacionih materijala: katrana, stiropora, fasadne obloge, biomaterijala (trska, slama….), kao i novih materijala za krovne pokrivke.
O3.PN.1.1.2. Ekonomično, zdravo i bezbedno rukuje viškovima upotrebljenog građevinskog materijala.
O3.PN.1.1.3. Adekvatno (zdravo, bezbedno i ekonomično) planira poslove oko vodovoda i kanalizacije u uslovima u kojima živi i radi.
O3.PN.1.1.4. Zdravo, ekonomično i bezbedno zna da zaštiti predmete koji ga okružuju (korišćenjem zaštitnih boja, lakova itd.).
O3.PN.1.1.5. Ume da adekvatno rukuje sa gasovitim gorivima koja se koriste u domaćinstvu.
O3.PN.1.1.6. Ume da planira potrebe različitih energenata u uslovima u kojima živi i radi.
O3.PN.1.1.7. Bezbedno odstranjuje mašinsko ulje.
O3.PN.1.1.8. Pravi đubrivo od otpada od biomaterijala.
O3.PN.1.1.9. Bezbedno i zdravo odstranjuje plastični otpad.
O3.PN.1.1.10. Adekvatno (zdravo, ekonomično i bezbedno) rukuje kućnim električnim instalacijama.
O3.PN.1.1.11. Bezbedno koristi osigurače u strujnoj instalaciji.
O3.PN.1.1.12. Bezbedno koristi produžne kablove.
O3.PN.1.1.13. Adekvatno (zdravo, ekonomično i bezbedno) rukuje električnim aparatima i mašinama.
O3.PN.1.1.14. Koristi tehničko uputstvo koje se tiče kućnih električnih aparata.
O3.PN.1.2.1. Planira preduslove (voda, svetlo, đubrivo) koji su neophodni za pravilan uzgoj biljaka za ishranu.
O3.PN.1.2.2. Zdravo, bezbedno i ekonomično koristi sredstva za zaštitu bilja od štetočina.
O3.PN.1.2.3. Zdravo, bezbedno i ekonomično koristi đubrivo za prihranjivanje bilja.
O3.PN.1.2.4. Pravi prirodno đubrivo.
O3.PN.1.2.5. Adekvatno se ponaša (pridržava pravila) sa ambalažom u kojoj se čuvaju sredstva za zaštitu bilja (pesticidi) ili prihranu bilja (đubrivo).
O3.PN.1.2.6. Planira preduslove koji su neophodni za pravilan uzgoj životinja za ishranu (prehrana, štala, zaštita).
O3.PN.1.2.7. Zdravo, bezbedno i ekonomično koristi stočne i živinske koncentrate u prehrani domaćih životinja.
O3.PN.1.2.8. Ume da adekvatno zdravstveno zaštiti domaće životinje u redovnim uslovima življenja (vakcinacija, vitamini).
O3.PN.1.2.9. Zdravo, bezbedno i ekonomično se ponaša sa ambalažom u kojoj se čuvaju sredstva za zdravstvenu zaštitu domaćih životinja.
O3.PN.1.2.10. Pravi jelovnik koji uključuje osnovne sastojke hrane: masti, ugljeni hidrati, proteini, vitamini, minerali.
O3.PN.1.2.11. Pravilno različito termički obrađuje (kuvanjem, pečenjem i prženjem) različite vrste hrane.
O3.PN.1.2.12. Pravilno (zdravo i bezbedno) odlaže i čuva različite kategorije hrane.
O3.PN.1.2.13. Pravilno konzervira zimnicu koristeći stare procedure u domaćinstvima. Pravilno konzervira zimnicu koristeći nove procedure i supstance u domaćinstvima.
O3.PN.1.3.1. Štiti svoje zdravlje i zdravlje drugih primenom osnovnog higijenskog ponašanja (značaj održavanja lične higijene, čistoće bližnjih i prostora u kome se živi).
O3.PN.1.3.2. Zaštita sebe i bližnjih od insekata i glodara koji mogu biti prenosioci zaraznih bolesti.
O3.PN.1.3.3. Adekvatno se čuva od mikroorganizama kao uzročnika bolesti.
O3.PN.1.3.4. Adekvatno koristi sredstva za dezinsekciju (DDT), otrove za insekte i sredstva za deratizaciju.
O3.PN.1.3.5. Zdravo, bezbedno i ekonomično koristi sredstva za kućnu i ličnu higijenu.
Na naprednom nivou, na kraju trećeg ciklusa nastave modula primenjene nauke, polaznik/polaznica će umeti, koristeći naučno objašnjenje, da obrazloži upotrebu starih i novih materijala u građenju kuće, opasnosti od neadekvatnog korišćenja električnih instalacija i aparata, nestručnog odlaganja viška građevinskog materijala i kućnog i industrijskog otpada; da pruži naučno objašnjenje za osnovne principe bezbednog, ekonomičnog i zdravog proizvođenja, pripreme i čuvanja hrane, kao i naučno objašnjenje za poštovanje osnovnih higijenskih principa. Polaznik/polaznica će umeti kritički da razmišlja o pojavama i procesima koji se događaju u svakodnevnom okruženju, važnim za kuću, hranu i zdravlje i da se ekološki odnosi prema svojoj okolini.
Sledeći iskazi opisuju šta polaznik/polaznica zna i ume na naprednom nivou u svakoj oblasti.
O3.PN.2.1.1. Naučno objašnjava različitu prirodu i primenljivost različitih građevinskih materijala.
O3.PN.2.1.2. Naučno objašnjava različitu prirodu i primenljivost različitih izolacionih materijala.
O3.PN.2.1.3. Naučno objašnjava zašto je potreban različit pristup pri rukovanju viškovima upotrebljenog građevinskog materijala.
O3.PN.2.1.4. Naučno objašnjava proces koji je u osnovi zaštite predmeta iz okruženja (upotreba zaštitnih boja i lakova).
O3.PN.2.1.5. Naučno objašnjava opasnosti po ljudsko zdravlje od neadekvatne upotrebe gasovitih energenata.
O3.PN.2.1.6. Naučno objašnjava različite kalorijske vrednosti različitih energenata.
O3.PN.2.1.7. Naučno objašnjava zašto je potreban određeni pristup za skladištenje, čuvanje i recikliranje industrijskog i kućnog otpada.
O3.PN.2.2.1. Naučno objašnjava bezbedno rukovanje električnim instalacijama.
O3.PN.2.2.2. Naučno objašnjava zašto su potrebni odgovarajući preduslovi (voda, svetlo, đubrivo) za uzgoj određenih biljnih kultura za ishranu.
O3.PN.2.2.3. Naučno objašnjava zašto je potrebno poštovati pravila u rukovanju ambalažom u kojoj se čuvaju sredstva za zdravstvenu zaštitu biljaka.
O3.PN.2.2.4. Naučno objašnjava zašto su potrebni odgovarajući preduslovi za uzgoj određenih životinja za ishranu.
O3.PN.2.2.5. Naučno objašnjava zašto je potrebno poštovati pravila u rukovanju ambalažom u kojoj se čuvaju sredstva za zdravstvenu zaštitu domaćih životinja.
O3.PN.2.2.6. Naučno objašnjava šta je zdrava i ekonomična priprema hrane koja uključuje osnovne sastojke hrane: masti, ugljeni hidrati, proteini, vitamini, minerali.
O3.PN.2.2.7. Naučno objašnjava biološke, fizičke ili hemijske procesa koji se dešavaju prilikom kuvanja, pečenja i prženja.
O3.PN.2.2.8. Naučno objašnjava biološki smisao čuvanja hrane.
O3.PN.2.2.9. Naučno objašnjava hemijsku i biološku prirodu konzerviranja.
O3.PN.2.2.10. Naučno objašnjava šta je zdravo i bezbedno čuvanje različitih vrsta hrane.
O3.PN.2.3.1. Objašnjava principe higijenskog i zdravog života.
O3.PN.2.3.2. Naučno objašnjava kako su insekti i glodari prenosioci bolesti i kako deluje zaštita od njih.
O3.PN.2.3.3. Ume da naučno objasni kako su mikroorganizmi uzročnici bolesti.
O3.PN.2.3.4. Naučno objašnjava zašto su pojedina sredstva za održavanje lične i kućne higijene opasna.
O3.PN.2.3.5. Naučno objašnjava kako se preventivno čuvati od bolesti, koji su principi lečenja i šta je rehabilitacija za pojedine bolesti.
Na kraju nastave istorije u trećem ciklusu polaznik/polaznica poseduje osnovna istorijska znanja i veštine, razume ulogu istorije u oblikovanju savremenog okruženja i sposoban/-a je da aktivno učestvuje u demokratskom društvu: orijentiše se u istorijskom vremenu, koristi glavne pojmove istorije civilizacije, povezuje najvažnije događaje i najistaknutije ličnosti opšte i nacionalne istorije i istorije svoje države, koristi svoja politička prava i uvažava građanske obaveze, konstruktivno komunicira u svom okruženju i odgovorno se odnosi prema kulturno-istorijskom nasleđu.
Učenjem istorije polaznik/polaznica je osposobljen/-a da: koristi hronološke odrednice; prepoznaje osnovne pojmove iz istorije civilizacije; uočava međusobnu povezanost najvažnijih istorijskih događaja, pojava, procesa; uočava istorijsko poreklo savremenih pojava i procesa; pokazuje odgovoran odnos prema kulturno-istorijskom nasleđu, memorijalima i praznicima svog naroda, drugih naroda i etničkih zajednica; vodi konstruktivan dijalog.
Sledeći iskazi opisuju šta polaznik/polaznica zna i ume na osnovnom nivou u svakoj oblasti.
1. Oblast RAZUMEVANJE ISTORIJE (ISTORIJSKA ZNANJA I VEŠTINE)
O3.IS.1.1.1. Poznaje i pravilno koristi osnovne hronološke odrednice (godina, decenija, vek).
O3.IS.1.1.2. Zna da se prošlost/istorija rekonstruiše na osnovu izvora.
O3.IS.1.1.3. Ume da smesti najvažnije događaje, ličnosti, ili pojave u odgovarajući istorijski period.
O3.IS.1.1.4. Prepoznaje osnovne pojmove iz istorije čovečanstva (civilizacija, država, društvo, kultura, religije, revolucija i dr.).
O3.IS.1.1.5. Uočava međusobnu povezanost najvažnijih istorijskih događaja, pojava, procesa.
O3.IS.1.1.6. Razume da postoji više uglova gledanja na isti događaj, ličnost ili pojavu i u istorijskom i u savremenom kontekstu.
O3.IS.1.1.7. Razume pojam stereotipa i propagande.
2. Oblast ISTORIJA U SAVREMENOM DRUŠTVU
O3.IS.1.2.1. Prepoznaje istorijsko poreklo savremenih društvenih pojava.
O3.IS.1.2.2. Poznaje osnovne simbole države i glavne državne institucije.
O3.IS.1.2.3. Poznaje osnovna ljudska prava.
O3.IS.1.2.4. Konstruktivno učestvuje u različitim vidovima komunikacije sa pripadnicima svoje i različitih društvenih grupa neposredno doprinoseći unapređivanju tolerancije i sprečavanju konflikata.
O3.IS.1.2.5. Pokazuje odgovoran odnos prema kulturno-umetničkom nasleđu, praznicima i memorijalima svog naroda, drugih etničkih, društvenih grupa i verskih zajednica.
O3.IS.1.2.6. Uočava osobenosti i osnovne elemente istorijskog razvoja lokalne zajednice u kojoj živi.
Učenjem istorije polaznik/polaznica je osposobljen za: pravilnu orijentaciju u vremenu korišćenjem hronoloških odrednica; razlikovanje i korišćenje istorijskih izvora; prepoznavanje propagande i stereotipa; uspostavljanje uzročno-posledičnih veza između glavnih istorijskih događaja, pojava i procesa; povezivanje događaja sa istaknutim ličnostima i istorijskim periodom u opštoj i nacionalnoj istoriji.
Sledeći iskazi opisuju šta polaznik/polaznica zna i ume na naprednom nivou u svakoj oblasti.
1. Oblast RAZUMEVANJE ISTORIJE (ISTORIJSKA ZNANJA I VEŠTINE)
O3.IS.2.1.1. Pravilno se orijentiše u vremenu koristeći osnovne vremenske odrednice (godina, decenija, vek, milenijum).
O3.IS.2.1.2. Razlikuje i ume pravilno da koristi osnovne vrste istorijskih izvora – materijalni, pisani, slikovni, usmeni, savremeni.
O3.IS.2.1.3. Ume da poveže najvažnije događaje sa istaknutim ličnostima i istorijskim periodima iz opšte istorije (svetska, evropska, regionalna), istorije države Srbije i nacionalne istorije (manjine).
O3.IS.2.1.4. Prepoznaje uzročno-posledične veze između istorijskih događaja pojava i procesa.
O3.IS.2.1.5. Ume da prepozna stereotip i propagandu na primerima iz prošlosti i sadašnjosti.
2. Oblast ISTORIJA U SAVREMENOM DRUŠTVU
O3.IS.2.2.1. Ume da poveže neke od glavnih elemenata sadašnjih događaja, pojava i procesa sa događajima iz prošlosti.
O3.IS.2.2.2. Razume istorijsku i savremenu ulogu glavnih državnih i društvenih institucija.
O3.IS.2.2.3. Uočava kršenje osnovnih ljudskih prava na primerima iz istorije i savremenog društva.
Na kraju trećeg ciklusa polaznik/polaznica planira, organizuje i realizuje različite aktivnosti u porodici i životnoj zajednici koristeći znanja o osnovnim prirodno-geografskim i društveno-geografskim objektima, pojavama i procesima, uspostavljajući odgovoran odnos prema geonasleđu, prirodnim i kulturnim dobrima, štiteći i unapređujući životnu sredinu.
Na osnovnom nivou polaznik/polaznica se orijentiše u prostoru i vremenu, koristi geografska znanja o osnovnim prirodno-geografskim i društveno-geografskim objektima, pojavama i procesima koje će mu pomoći da racionalno planira i organizuje aktivnosti u svojoj porodici i životnoj zajednici; odgovorno se odnosi prema geonasleđu, prirodnim i kulturnim dobrima, i učestvuje u akcijama koje se odnose na zaštitu i unapređivanje životne sredine.
Sledeći iskazi opisuju šta polaznik / polaznica zna i ume na osnovnom nivou u svakoj oblasti.
O3.GE.1.1.1. Određuje strane sveta u svom okruženju radi organizovanja svojih aktivnosti.
O3.GE.1.1.2. Planira i organizuje svoje aktivnosti uzimajući u obzir doba dana i godišnje doba.
O3.GE.1.1.3. Razlikuje oblike reljefa i prirodne resurse kopna, racionalno ih koristi i učestvuje u njihovoj zaštiti.
O3.GE.1.1.4. Koristi vremensku prognozu za planiranje svojih aktivnosti.
O3.GE.1.1.5. Preduzima zaštitne mere u uslovima vremenskih nepogoda.
O3.GE.1.1.6. Odgovorno koristi raspoložive izvore i tekuće vode u svom okruženju.
O3.GE.1.1.7. Koristi opšte agrotehničke mere u poljoprivrednoj proizvodnji.
O3.GE.1.1.8. Odgovorno se odnosi prema geonasleđu i prirodnim i kulturnim dobrima i učestvuje u akcijama koje se odnose na zaštitu i unapređivanje životne sredine.
O3.GE.1.1.9. Planira svoju porodicu i odgovorno se odnosi prema problemima u njoj.
O3.GE.1.1.10. Pravilno i odgovorno planira i izgrađuje svoj dom i okućnicu i učestvuje u planiranju i održavanju infrastrukture u naselju.
Na naprednom nivou polaznik/polaznica koristi geografske veštine i znanja o prirodno-geografskim i društveno-geografskim činjenicama, vezama i zakonitostima u geografskoj sredini, koje će mu pomoći da odgovorno planira, organizuje (samostalno i u timu) i rešava probleme u različitim oblastima; razume principe održivog razvoja i odgovornog upravljanja na nivou lokalne sredine i države Srbije; razume nastanak, razvoj i posledice globalnih ekoloških problema i spreman/-a je da u svome okruženju predlaže mere i učestvuje u akcijama za otklanjanje njihovih posledica.
Sledeći iskazi opisuju šta polaznik/polaznica zna i ume na naprednom nivou u svim oblastima.
O3.GE.2.1.1. Koristi geografsku kartu različitog razmera i sadržaja, tabele, dijagrame, šeme i slike.
O3.GE.2.1.2. Planira i organizuje aktivnosti u skladu sa prirodnim faktorima životne sredine (oblicima reljefa, klimatskim elementima, osobinama voda, tipovima tla, rasporedom biljnih zona).
O3.GE.2.1.3. Razume principe održivog razvoja i racionalno koristi mineralne sirovine i energetske izvore.
O3.GE.2.1.4. Planira i organizuje aktivnosti u skladu sa demografskim i ekonomskim odlikama svoje sredine.
O3.GE.2.1.5. U svojoj neposrednoj sredini učestvuje u inicijativama i aktivnostima radi rešavanja problema koji se odnose na zaštitu i unapređivanje životne sredine (prekomerna seča, sušenje i paljenje šuma, neadekvatna ispaša, sprečavanje erozije, zagađivanje voda, vazduha i tla, prekomerna upotreba hemijskih sredstava, neplanska i nedozvoljena izgradnja objekata, nenamensko i nedozvoljeno korišćenje javnih i tuđih površina).
O3.GE.2.1.6. Uočava refleksiju globalnih problema čovečanstva u svojoj sredini (sukobi i nasilje, glad, nedostatak pijaće vode, diskriminacija, bolesti zavisnosti), predlaže načine i učestvuje u njihovom rešavanju u svojoj porodici i u lokalnoj sredini.
O3.GE.2.1.7. Poznaje i koristi mogućnosti koje pružaju različite lokalne, nacionalne i međunarodne organizacije za rešavanje svojih životnih problema.
Na kraju trećeg ciklusa nastave preduzetništva polaznik/polaznica planira, organizuje i upravlja resursima samostalno i u saradnji sa drugima, prilikom realizacije jednostavnih aktivnosti u porodičnom, radnom i socijalnom okruženju; aktivno se uključuje u svet rada i zapošljavanja/samozapošljavanja, koristeći osnovnu ekonomsku i poslovnu pismenost.
Sledeći iskazi opisuju šta polaznik/polaznica zna i ume na osnovnom nivou u svakoj oblasti.
1. Oblast FORMULISANJE CILJEVA, PLANIRANJE, SPROVOĐENJE AKTIVNOSTI I PROCENA POSTIGNUĆA
O3.PD.1.1.1. Procenjuje sopstvene preduzetničke osobine i potencijale.
O3.PD.1.1.2. Postavlja ciljeve u realnim situacijama i okruženju, razlikuje i razvrstava ciljeve prema realnom vremenu potrebnom za njihovo ostvarivanje (SMART).
O3.PD.1.1.3. Samostalno i individualno preduzima osmišljene i isplanirane jednostavne aktivnosti.
O3.PD.1.1.4. Radeći sa drugima rukovodi se osnovnim principima timskog rada.
O3.PD.1.1.5. Priprema organizacioni plan za sprovođenje aktivnosti koja je vremenski i kvalitativno merljiva i planira potrebna sredstva za realizaciju aktivnosti.
O3.PD.1.1.6. Procenjuje uspešnost realizacije planiranih aktivnosti.
O3.PD.1.2.1. Samostalno dolazi do informacija o zapošljavanju.
O3.PD.1.2.2. Predviđa postupke koje je potrebno preduzeti da bi došao/-la do zaposlenja.
O3.PD.1.2.3. Sastavlja jednostavnu radnu biografiju kao i prijavu na konkurs za radno mesto.
O3.PD.1.2.4. U radnoj biografiji ističe svoje osobine ili veštine, znanja i umenja koja ga/je preporučuju za taj posao.
O3.PD.1.2.5. Ponaša se u skladu sa osnovama poslovne kulture i komunikacije.
O3.PD.1.2.6. Razmatra i procenjuje osnovne odredbe ugovora, sporazuma ili aneksa koje potpisuje.
O3.PD.1.3.1. Koristi ključne elemente SVOT analize u proveravanju uslova i mogućnosti za ostvarivanje poslovne ideje.
O3.PD.1.3.2. Bira proizvode ili usluge koji će mu/joj doneti prednost u odnosu na konkurenciju.
O3.PD.1.3.3. Određuje cenu proizvoda koji prodaje ili usluge koju pruža u odnosu na konkurenciju, razlikuje pojmoveponuda i potražnja, fiksni i varijabilni troškovi.
O3.PD.1.3.4. Izrađuje jednostavan reklamni materijal za svoj proizvod.
O3.PD.1.3.5. Primenjuje principe poslovnog kodeksa i prilagođava se poželjnim oblicima tržišnog ponašanja.
O3.PD.1.3.6. Procenjuje opravdanost ulaganja za pokretanje sopstvenog biznisa.
O3.PD.1.3.7. Traži pomoć u izradi poslovnog plana za odabranu poslovnu ideju i informacije o izvorima finansiranja od institucija koje su za to nadležne.
ODGOVORNO ŽIVLJENJE U GRAĐANSKOM DRUŠTVU – TREĆI CIKLUS
Opšti standardi postignuća – obrazovni standardi za kraj trećeg ciklusa funkcionalnog obaveznog obrazovanja odraslih za predmet Odgovorno življenje u građanskom društvu sadrže standarde postignuća za oblasti: Građansko obrazovanje i Odgovorno življenje u građanskom društvu. U okviru svake oblasti opisani su zahtevi na osnovnom i naprednom nivou.
Na kraju trećeg ciklusa predmeta Odgovorno življenje u građanskom društvu polaznik/polaznica će imati znanja, veštine, stavove i vrednosti koje mu omogućavaju da odgovorno preuzima različite životne uloge u porodici, društvu i svetu rada, koje ga osnažuju da koristi svoja građanska prava ne ugrožavajući tuđa i da iskazuje inicijativu u rešavanju različitih ličnih, porodičnih i društvenih problema.
Na osnovnom nivou polaznik/polaznica svojim ponašanjem i postupcima pokazuje da uvažava i poštuje druge, doprinosi suzbijanju nasilja, diskriminacije i predrasuda, ume da pronađe potrebne informacije, koristi usluge lokalne samouprave i pokazuje inicijativu za rešavanje zajedničkih problema; prepoznaje porodicu kao sistem, njenu strukturu po podsistemima, zadatke porodice u određenoj fazi razvoja i uloge i odgovornosti članova; razlikuje funkcionalne i disfunkcionalne porodične obrasce; prepoznaje značaj zadovoljavanja dečjih potreba; osnovne razlike u vaspitnim stilovima i tipovima roditeljskog autoriteta. Primenjuje pravila nenasilne komunikacije i raspolaže veštinama rešavanja konflikata; prepoznaje značaj očuvanja sopstvenog zdravlja i zdravlja ljudi u okruženju.
Sledeći iskazi opisuju šta polaznik/polaznica zna i ume na osnovnom nivou u svakoj oblasti.
1. Oblast GRAĐANSKO OBRAZOVANJE
O3.OŽ.1.1.1. Navodi prava i odgovornosti koje ima kao građanin.
O3.OŽ.1.1.2. Svojim ponašanjem i postupcima pokazuje da uvažava i poštuje prava drugih.
O3.OŽ.1.1.3. Prepoznaje različite oblike netolerancije, nasilja, diskriminacije i predrasuda u sopstvenom i ponašanju drugih.
O3.OŽ.1.1.4. U situacijama nasilja, diskriminacije, netolerantnosti i izražavanja predrasuda, ispoljava ponašanja i stavove kojima doprinosi njihovom suzbijanju.
O3.OŽ.1.1.5. Pronalazi pravovremeno potrebne informacije na različite načine i na odgovarajućim mestima.
O3.OŽ.1.1.6. Koristi odgovorno privatne i javne informacije u privatnoj i javnoj komunikaciji.
O3.OŽ.1.1.7. Koristi usluge lokalne samouprave.
O3.OŽ.1.1.8. U rešavanju zajedničkih problema pokazuje inicijativu i udružuje se sa drugim građanima.
O3.OŽ.1.1.9. Pri donošenju odluka primenjuje evropske vrednosti.
O3.OŽ.1.2.1. Razlikuje osnovne porodične podsisteme po strukturi članova i njihovim ulogama.
O3.OŽ.1.2.2. Procenjuje koje disfunkcionalne obrasce porodice treba menjati.
O3.OŽ.1.2.3. Povezuje zadatke porodice sa bračnim odnosno roditeljskim ulogama.
O3.OŽ.1.2.4. Povezuje način zadovoljavanja dečjih potreba sa vaspitanjem.
O3.OŽ.1.2.5. Razlikuje tri osnovna vaspitna stila.
O3.OŽ.1.2.6. Povezuju kvalitet odnosa roditelj-dete i tip roditeljskog autoriteta.
O3.OŽ.1.2.7. Primenjuje pravila formalne komunikacije u adekvatnim situacijama.
O3.OŽ.1.2.8. Razlikuje situacije u kojima se koristi formalna/neformalna komunikacija.
O3.OŽ.1.2.9. Izbegava naređivanje, pretnju i osuđivanje u svakodnevnoj situaciji.
O3.OŽ.1.2.10. Rešava konflikt tako što traži obostrano prihvatljiva rešenja.
Na naprednom nivou polaznik/polaznica razlikuje oblike ostvarivanja i kršenja ljudskih prava; identifikuje uzroke i moguće posledice različitih vrsta netolerancije, nasilja, diskriminacije i predrasuda; proverava verodostojnost informacija; razlikuje nadležnosti republičke i lokalne vlasti; ume da navede principe na kojima počiva Evropska unija; razlikuje zadatke porodice u određenim fazama razvoja i prepoznaje značaj njihovog pravovremenog ispunjavanja za kvalitet ukupnog porodičnog funkcionisanja i primenjuje strategije kojima se postižu pozitivni vaspitni efekti.
Sledeći iskazi opisuju šta polaznik/polaznica zna i ume na naprednom nivou u svakoj oblasti.
1. Oblast GRAĐANSKO OBRAZOVANJE
O3.OŽ.2.1.1. Razlikuje oblike ostvarivanja i kršenja ljudskih prava.
O3.OŽ.2.1.2. Identifikuje uzroke i moguće posledice različitih vrsta netolerancije, nasilja, diskriminacije i predrasuda.
O3.OŽ.2.1.3. Proverava verodostojnost informacija.
O3.OŽ.2.1.4. Razlikuje nadležnosti republičke i lokalne vlasti.
O3.OŽ.2.1.5. Razlikuje zakonodavnu od izvršne vlasti.
O3.OŽ.2.1.6. Ume da navede principe na kojima počiva Evropska unija.
O3.OŽ.2.2.1. Povezuje faze porodičnog razvoja i zadatke porodice u toj fazi.
O3.OŽ.2.2.2. Primenjuje strategije kojima se postižu pozitivni vaspitni efekti.
