Poreski tretman primanja zaposlenog po osnovu stambenog zajma kada obaveza vraćanja pređe na jemca

Poreski tretman primanja zaposlenog po osnovu stambenog zajma kada obaveza vraćanja pređe na jemca

„Sa stanovišta oporezivanja prihoda koje ostvare fizička lica ukazujemo da saglasno odredbama člana 1. stav 1. i člana 2. stav 1. Zakona o porezu na dohodak građana („Sl. glasnik RS“, br. 24/2001, 80/2002, 80/2002 – dr. zakon, 135/2004, 62/2006, 65/2006 – ispr., 31/2009, 44/2009, 18/2010, 50/2011, 91/2011 – odluka US, 7/2012 – usklađeni din. izn., 93/2012, 114/2012 – odluka US, 8/2013 – usklađeni din. izn., 47/2013, 48/2013 – ispr., 108/2013, 6/2014 – usklađeni din. izn., 57/2014, 68/2014 – dr. zakon i 5/2015 – usklađeni din. izn. – dalje: Zakon) porez na dohodak građana plaćaju fizička lica koja ostvaruju dohodak, na prihode iz svih izvora, osim onih koji su posebno izuzeti tim zakonom.

Odredbom člana 13. stav 1. Zakona propisano je da se pod zaradom u smislu tog zakona, smatra zarada koja se ostvaruje po osnovu radnog odnosa, definisana zakonom kojim se uređuju radni odnosi i druga primanja zaposlenog.

Zaradom, saglasno odredbi člana 14. stav 1. Zakona, smatraju se i primanja u obliku bonova, novčanih potvrda, robe, činjenjem ili pružanjem pogodnosti, opraštanjem duga, kao i pokrivanjem rashoda obveznika novčanom nadoknadom ili neposrednim plaćanjem.

Odredbom člana 557. Zakona o obligacionim odnosima („Sl. list SFRJ“, br. 29/78, 39/85, 45/89 – odluka USJ i 57/89, „Sl. list SRJ“, br. 31/93 i „Sl. list SCG“, br. 1/2003 – Ustavna povelja) propisano je da se ugovorom o zajmu obavezuje zajmodavac da preda u svojinu zajmoprimcu određenu količinu novca ili kojih drugih zamenljivih stvari, a zajmoprimac se obavezuje da mu vrati posle izvesnog vremena istu količinu novca, stvari iste vrste i istog kvaliteta.

Zajmoprimac se može obavezati da uz glavnicu duguje i kamatu (član 558. Zakona o obligacionim odnosima).

Prema odredbi člana 997. Zakona o obligacionim odnosima, ugovorom o jemstvu jemac se obavezuje prema poveriocu da će ispuniti punovažnu i dospelu obavezu dužnika ako to ovaj ne učini.

Imajući u vidu navedeno, kad poslodavac saglasno opštem aktu ili ugovoru o radu odobri zaposlenom zajam za rešavanje stambenog pitanja, na duži vremenski period sa određenim rokom vraćanja kroz otplatu duga na obročne rate saglasno ugovoru, a zaposleni izmiruje obavezu u ugovorenom roku na teret sredstava svoje zarade (umanjene za iznos pripadajućeg poreza i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje na teret zaposlenog), navedeno primanje ne smatra se zaradom.

U slučaju kada tokom perioda otplate duga zaposleni premine pa jemac (u konkretnom slučaju bračni drug preminulog zaposlenog) izvrši otplatu preostalog dela duga u visini novčanog iznosa preostale obaveze glavnog dužnika (zaposleni) koja postoji u momentu prelaska obaveze na jemca, sa stanovišta oporezivanja prihoda fizičkih lica porezom na dohodak građana izmirivanje duga u celosti po osnovu zajma, ne predstavlja oporezivi događaj.

Ističemo da kontrola namenskog korišćenja sredstava dobijenih u vidu stambenog zajma, koji poslodavac, ako je to predviđeno opštim aktom ili ugovorom o radu, odobrava zaposlenima, nije u nadležnosti Ministarstva finansija – Sektora za fiskalni sistem.“

Mišljenje Ministarstva finansija br. 011-00-259/2013-04 od 8.10.2015. godine

Možda vas interesuje