Poreska osnovica na prihod od kapitala koji u nenovčanom obliku ostvari osnivač privrednog društva
Poreska osnovica na prihod od kapitala koji u nenovčanom obliku ostvari osnivač privrednog društva
„Odredbom čl. 1. i 2. Zakona o porezu na dohodak građana („Sl. glasnik RS“, br. 24/2001, 80/2002, 80/2002 – dr. zakon, 135/2004, 62/2006, 65/2006 – ispr., 31/2009, 44/2009, 18/2010 i 50/2011 – dalje: Zakon) propisano je da porez na dohodak građana, u skladu sa odredbama ovog zakona, plaćaju fizička lica koja ostvaruju dohodak, na prihode iz svih izvora, sem onih koji su posebno izuzeti tim zakonom.
Predmet oporezivanja porezom na dohodak građana su određene vrste prihoda, saglasno odredbi člana 3. Zakona, bilo da su ostvareni u novcu, u naturi, činjenjem ili na drugi način.
Odredbom člana 61. stav 1. tačka 2) Zakona propisano je da se prihodom od kapitala smatraju dividende i udeli u dobiti.
Pored toga, prema odredbi člana 61. stav 1. tačka 4) Zakona, prihodom od kapitala smatra se i uzimanje iz imovine i korišćenje usluga privrednog društva od strane vlasnika privrednog društva za njihove privatne potrebe (uzimanje iz imovine privrednog društva), izvršene u skladu sa zakonom.
Deo neraspoređene dobiti po godišnjem računu koji se, u skladu sa propisima, raspoređuje udeoničarima (srazmerno učešću svakog udeoničara u kapitalu društva), po odluci odgovarajućeg organa privrednog društva o raspodeli dobiti, nezavisno od načina plaćanja (u novcu, u akcijama ili drugim hartijama od vrednosti, kao i u drugoj imovini), ima karakter prihoda od kapitala i podleže plaćanju poreza na dohodak građana po tom osnovu, u skladu sa odredbama čl. 61. do 64. Zakona.
Obveznik poreza na prihode od kapitala, prema odredbi člana 62. Zakona, je fizičko lice koje ostvaruje te prihode (kako rezident, tako i nerezident Republike Srbije).
Oporezivi prihod od kapitala po osnovu dividendi i udela u dobiti, između ostalog, čini prihod isplaćen (raspodeljen) obvezniku. Ako je primanje ostvareno u nenovčanom obliku, njegova vrednost se procenjuje prema uporedivoj tržišnoj vrednosti (član 63. stav 2. Zakona).
Prema odredbi člana 64. Zakona, stopa poreza na prihode od kapitala iznosi 10%.
Odredbom člana 99. stav. 1. tačka 3) Zakona propisano je da se na prihode od kapitala porez utvrđuje i plaća po odbitku, što znači da za svakog obveznika i za svaki pojedinačno isplaćeni prihod, isplatilac obračunava, obustavlja i uplaćuje porez na propisane račune u momentu isplate prihoda, u skladu sa propisima koji važe na dan isplate prihoda (član 101. Zakona).
Na prihod koji fizičko lice, kao osnivač – vlasnik privrednog društva, ostvari po osnovu učešća u dobiti, koji je isplaćen iz dobiti raspoređene po odluci odgovarajućeg organa privrednog društva o raspodeli dobiti, nezavisno od načina plaćanja (u novcu, u akcijama ili drugim hartijama od vrednosti, kao i u drugoj imovini) izvršenog po odredbama Zakona o privrednim društvima („Sl. glasnik RS“, br. 125/2004 i 36/2011 – dr. zakon), obračunava se i plaća porez, po odbitku, na prihode od kapitala, po stopi od 10% u skladu sa čl. 61. do 64, 99. i 101. Zakona.
U slučaju kada se isplata prihoda od kapitala po osnovu učešća u dobiti vrši osnivaču privrednog društva u nenovčanom obliku (konkretno, osnivač stiče pravo svojine na nepokretnosti, čiji titular prava svojine i ujedno prenosilac je to privredno društvo, i ta nepokretnost postaje lična imovina osnivača) po odluci odgovarajućeg organa privrednog društva o raspodeli dobiti, tako da vrednost tog prihoda (odnosno vrednost nekretnine) je ekvivalentna vrednosti učešća u dobiti koja pripada osnivaču po osnovu njegovog udela u kapitalu, tako ostvareni prihod predmet je oporezivanja porezom na prihode od kapitala saglasno odredbama čl. 61. do 63. Zakona.
Takođe, ukoliko se radi o uzimanju iz imovine privrednog društva od strane vlasnika privrednog društva (sticanje prava svojine na nepokretnosti, čiji titular prava svojine i ujedno prenosilac je to privredno društvo, i ta nepokretnost postaje lična imovina osnivača), tako ostvareni prihod osnivača privrednog društva u predmetnom slučaju predmet je oporezivanja porezom na prihode od kapitala saglasno odredbama čl. 61. do 63. Zakona.
Kada fizičko lice kao osnivač – vlasnik privrednog društva, po osnovu učešća u dobiti, odnosno po osnovu uzimanja iz imovine privrednog društva, ostvaruje primanje u nenovčanom obliku, poresku osnovicu čini oporezivi prihod kao vrednost tog primanja procenjena prema uporedivoj tržišnoj vrednosti (član 63. stav 2. Zakona). Poresku osnovicu utvrđuje isplatilac (privredno društvo koje je ostvarilo dobit koja se raspoređuje) u momentu kada se davanje vrši. Poreski organ u postupku utvrđivanja pravilnosti obračuna i plaćanja poreza, ceni da li je poreska osnovica utvrđena na način propisan odredbama Zakona.
Poreska uprava, saglasno načelu fakticiteta, u svakom konkretnom slučaju utvrđuje sve činjenice koje su od značaja za opredeljenje poreskog tretmana prihoda, prema članu 9. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji („Sl. glasnik RS“, br. 80/2002, 84/2002 – ispr., 23/2003 – ispr., 70/2003, 55/2004, 61/2005, 85/2005 – dr. zakon, 62/2006 – dr. zakon, 63/2006 – ispr. dr. zakona, 61/2007, 20/2009, 72/2009 – dr. zakon i 53/2010).“
Mišljenje Ministarstva finansija br. 430-03-297/2011-04 od 21.09.2011. godine
