Na novčanu naknadu po osnovu zabrane konkurencije u slučaju prestanka radnog odnosa ne obračunavaju se i ne plaćaju doprinosi za obavezno socijalno osiguranje

Na novčanu naknadu po osnovu zabrane konkurencije u slučaju prestanka radnog odnosa ne obračunavaju se i ne plaćaju doprinosi za obavezno socijalno osiguranje

„Sa stanovišta oporezivanja prihoda koje ostvare fizička lica ukazujemo da saglasno odredbama člana 1. stav 1. i člana 2. stav 1. Zakona o porezu na dohodak građana („Sl. glasnik RS“, br. 24/2001, 80/2002, 80/2002 – dr. zakon, 135/2004, 62/2006, 65/2006 – ispr., 31/2009, 44/2009, 18/2010, 50/2011, 91/2011 – odluka US, 7/2012 – usklađeni din. izn., 93/2012, 114/2012 – odluka US, 8/2013 – usklađeni din. izn., 47/2013, 48/2013 – ispr., 108/2013, 6/2014 – usklađeni din. izn., 57/2014, 68/2014 – dr. zakon i 5/2015 – usklađeni din. izn. – dalje: Zakon) porez na dohodak građana plaćaju fizička lica koja ostvaruju dohodak, na prihode iz svih izvora, osim onih koji su posebno izuzeti tim zakonom.

Prema odredbi člana 9. stav 1. tačka 8) Zakona, porez na dohodak građana ne plaća se na primanja ostvarena po osnovu naknada materijalne i nematerijalne štete, izuzev naknade za izmaklu korist i naknade zarade (plate), odnosno naknade za izgubljenu zaradu (platu).

Odredbom člana 85. stav 1. tačka 16) Zakona propisano je da se ostalim prihodima u smislu ovog zakona smatraju i drugi prihodi koji po svojoj prirodi čine dohodak fizičkog lica, koji nisu oporezivi po drugom osnovu u skladu sa ovim zakonom ili nisu izuzeti od oporezivanja ili oslobođeni plaćanja poreza po ovom zakonu.

Osnovica poreza na drugi prihod je oporezivi prihod koji čini bruto prihod umanjen za normirane troškove u visini od 20%, saglasno odredbi člana 85. stav 3. Zakona.

Porez na dohodak građana na druge prihode plaća se po stopi od 20%, saglasno odredbi člana 86. stav 1. Zakona.

Odredbom člana 99. stav 1. tačka 8) Zakona propisano je da po odbitku od svakog pojedinačno ostvarenog prihoda utvrđuju se i plaćaju porezi na ostale prihode, ako je isplatilac prihoda pravno lice ili preduzetnik.

Saglasno odredbi člana 101. Zakona, porez po odbitku iz člana 99. ovog zakona, za svakog obveznika i za svaki pojedinačno isplaćeni prihod, isplatilac obračunava, obustavlja i uplaćuje na propisane račune u momentu isplate prihoda, u skladu sa propisima koji važe na dan isplate prihoda, osim ako ovim zakonom nije drukčije propisano.

Odredbom člana 161. Zakona o radu („Sl. glasnik RS“, br. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013 i 75/2014), kojim je uređena zabrana konkurencije, stavom 1. propisano je da ugovorom o radu mogu da se utvrde poslovi koje zaposleni ne može da radi u svoje ime i za svoj račun, kao i u ime i za račun drugog pravnog ili fizičkog lica, bez saglasnosti poslodavca kod koga je u radnom odnosu (dalje: zabrana konkurencije). Inače, zabrana konkurencije može da se utvrdi samo ako postoje uslovi da zaposleni radom kod poslodavca stekne nova, posebno važna tehnološka znanja, širok krug poslovnih partnera ili da dođe do saznanja važnih poslovnih informacija i tajni (stav 2. tog člana Zakona o radu).

Odredbom člana 162. Zakona o radu, kojim je uređena zabrana konkurencije po prestanku radnog odnosa, stavom 1. propisano je da ugovorom o radu poslodavac i zaposleni mogu da ugovore i uslove zabrane konkurencije u smislu člana 161. tog zakona po prestanku radnog odnosa, u roku koji ne može da bude duži od dve godine po prestanku radnog odnosa. Saglasno stavu 2. tog člana zakona, zabrana konkurencije može se ugovoriti ako se poslodavac ugovorom o radu obaveže da će zaposlenom isplatiti novčanu naknadu u ugovorenoj visini. Imajući u vidu navedenu zakonsku odredbu, prema mišljenju Ministarstva rada i socijalne politike br. 011-00-617/2008-02 od 19.9.2008. godine „zabrana konkurencije po prestanku radnog odnosa može se utvrditi samo ako se poslodavac obaveže ugovorom o radu da će zaposlenom isplatiti novčanu naknadu. Novčana naknada u ovom slučaju predstavlja vrstu naknade štete koju zaposleni realno trpi jer ne može u određenom periodu da obavlja određene poslove. Shodno tome, poslodavac može novčanu naknadu na ime zabrane konkurencije da isplaćuje zaposlenom samo po prestanku radnog odnosa, u visini i na način utvrđen ugovorom o radu, a ne za vreme trajanja radnog odnosa“.

Odredbom člana 155. Zakona o obligacionim odnosima („Sl. list SFRJ“, br. 29/78, 39/85, 45/89 – odluka USJ i 57/89, „Sl. list SRJ“, br. 31/93 i „Sl. list SCG“, br. 1/2003 – Ustavna povelja) propisano je da je šteta umanjenje nečije imovine (obična šteta) i sprečavanje njenog povećanja (izmakla korist), kao i nanošenje drugome fizičkog ili psihičkog bola ili straha (nematerijalna šteta).

Imajući u vidu navedene odredbe zakona kao i mišljenje Ministarstva rada i socijalne politike, u slučaju kad ugovorom o radu poslodavac i zaposleni ugovore pravo zaposlenog na novčanu naknadu po osnovu zabrane konkurencije po prestanku radnog odnosa, tako da poslodavac isplatu novčane naknade vrši po prestanku radnog odnosa u visini i na način utvrđen ugovorom o radu, to primanje predstavlja prihod fizičkog lica koji podleže oporezivanju porezom na dohodak građana saglasno članu 85. Zakona. Naime, smatramo da novčana naknada na koju se poslodavac ugovorom o radu obavezao da će isplatiti zaposlenom zbog zabrane konkurencije po prestanku radnog odnosa, po svojoj prirodi predstavlja naknadu za izmaklu korist koju bi zaposleni osnovano mogao očekivati prema redovnom toku stvari da nije obavezan na nečinjenje zbog čega trpi štetu jer je ograničen da u budućem periodu (koji ne može da bude duži od dve godine po prestanku radnog odnosa) obavlja određene poslove i ostvaruje prihod po tom osnovu. Na novčanu naknadu po osnovu zabrane konkurencije u slučaju prestanka radnog odnosa ne obračunavaju se i ne plaćaju doprinosi za obavezno socijalno osiguranje.“

Mišljenje Ministarstva finansija br. 011-00-325/2015-04 od 14.10.2015. godine

Možda vas interesuje