Godišnji odmor-nekorišćenje i pravo na regres

Godišnji odmor-nekorišćenje i pravo na regres

 

„U članu 105. Zakona o radu („Sl. glasnik RS“, br. 24/2005, 61/2005 i 54/2009 – dalje: Zakon), utvrđeno je da se zarada zaposlenog sastoji od zarade za obavljeni rad i vreme provedeno na radu, zarade po osnovu doprinosa zaposlenog poslovnom uspehu poslodavca (nagrade, bonusi i sl.) i drugih primanja po osnovu radnog odnosa, u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu (stav 1) Takođe, zarada zaposlenog sadrži i porez i doprinose koji se plaćaju iz zarade (stav 2).

Pod zaradom u smislu člana 105. Zakona, smatraju se sva primanja iz radnog odnosa, osim naknada troškova zaposlenog u vezi saradomiz člana 118. tač. 1) do 4) i drugih primanja iz člana 119. i člana 120. tačka 1) ovog zakona (član 105. stav 3. Zakona).

U članu 119. Zakona utvrđena je obaveza poslodavca da isplati zaposlenom otpremninu pri odlasku u penziju, najmanje u visini tri prosečne zarade, u skladu sa opštim aktom.

Prema tome, osnovicu za obračun otpremnine čine sva primanja iz radnog odnosa, koja se smatraju zaradom u smislu navedenog člana 105. st. 1. i 2. Zakona.

S obzirom da isplaćena naknada štete za neiskorišćeni godišnji odmor nema karakter zarade, u smislu propisa o radu, ista ne ulazi u osnovicu za obračun otpremnine.“

Mišljenje Ministarstva rada i socijalne politike br. 011-00-991/2011-02 od 21.12.2011. godine

 ——————————————————————————————————————————————-

„Prema odredbama člana 14. Zakona o štrajku („Sl. list SRJ“, br. 29/96) zaposleni koji učestvuje u štrajku ostvaruje osnovna prava iz radnog odnosa, osim prava na zaradu, a prava iz socijalnog osiguranja – u skladu sa propisima o socijalnom osiguranju.

Članom 105. Zakona o radu („Sl. glasnik RS“, br. 24/2005 i 61/2005 – dalje: Zakon) utvrđeno je da se pod zaradom smatraju sva primanja iz radnog odnosa, osim naknada troškova zaposlenog u vezi sa radom iz člana 118. tač. 1. do 4. Zakona i drugih primanja iz člana 119. i člana 120. tačka 1) Zakona.

U skladu sa članom 118. Zakona zaposleni ima pravo na naknadu troškova u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu, i to: 1) za dolazak i odlazak sa rada u visini cene prevozne karte u javnom saobraćaju; 2) za vreme provedeno na službenom putu u zemlji; 3) za vreme provedeno na službenom putu u inostranstvu, najmanje u visini utvrđenoj posebnim propisima; 4) smeštaja i ishrane za rad i boravak na terenu, ako poslodavac nije zaposlenom obezbedio smeštaj i ishranu bez naknade; 5) za ishranu u toku rada i 6) za regres za korišćenje godišnjeg odmora.

Prema tome, poslodavac je dužan da zaposlenom nadoknadi troškove prevoza u javnom saobraćaju radi dolaska na rad i povratka sa rada. To znači da naknada troškova pripada zaposlenom za dane u kojima je dolazio na posao. Za dane odsustvovanja sa rada, zaposleni nema pravo na naknadu ovih troškova, jer iste nije ni imao. Što se tiče naknade troškova ishrane u toku rada koja se u smislu člana 105. Zakona smatraju zaradom, zaposleni nema pravo na naknadu ovih troškova za dane kada učestvuje u štrajku, odnosno kada nije radio.

Regres za korišćenje godišnjeg odmora zaposleni ima pravo u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu. Ovo pravo ima zaposleni koji u kalendarskoj godini koristi godišnji odmor kod poslodavca. Znači da i zaposleni koji učestvuje u štrajku, a prema Zakonu ima pravo na godišnji odmor i koristi godišnji odmor kod poslodavca, ima pravo na regres u skladu sa opštim aktom ili ugovorom o radu. Činjenica da se u konkretnom slučaju regres isplaćuje u ratama na dvanaest meseci ne utiče na samo pravo zaposlenog na naknadu troškova za regres za korišćenje godišnjeg odmora.“

Mišljenje Ministarstva rada i socijalne politike br. 011-00-00228/2008-02 od 15.05.2008. godine

——————————————————————————————————————————————

„U skladu sa članom 118. tačka 6) Zakona o radu („Sl. glasnik RS“, br. 24/2005 i 61/2005), zaposleni ima pravo na naknadu troškova za regres za korišćenje godišnjeg odmora, u skladu sa opštim aktom v ugovorom o radu.

Odredbom člana 186. Zakona o radu propisano je da je poslodavac dužan da zaposlenom, u slučaju prestanka radnog odnosa, isplati sve neiskorišćene zarade, naknade zarade i druga primanja koja je zaposleni ostvario do dana prestanka radnog odnosa u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu. Isplatu obaveza, poslodavac je dužan da izvrši najkasnije u roku od 30 dana od dana prestanka radnog odnosa.

Poslodavac je dužan da zaposlenima isplati regres za godišnji odmor. Visina regresa se utvrđuje opštim aktom (kolektivnim ugovorom ili pravilnikom o radu). Pravo na naknadu troškova za regres za korišćenje godišnjeg odmora imaju svi zaposleni, uključujući i zaposlene kojima u toku kalendarske godine prestaje radni odnos.

U konkretnom slučaju, ovo znači da je poslodavac bio obavezan da zaposlenom koji je iskoristio godišnji odmor pre prestanka radnog odnosa, isplati naknadu troškova za regres za korišćenje godišnjeg odmora (utvrđenu opštim aktom) u celini, i to najkasnije u roku od 30 dana od dana prestanka radnog odnosa.“

Mišljenje Ministarstva rada i socijalne politike, br. 011-00-00400/2009-02 od 03.06.2009. godine

——————————————————————————————————————————————–

„U skladu sa članom 68. Zakona o radu („Sl. glasnik RS“, br. 24/2005, 61/2005 i 54/2009 – dalje: Zakon), zaposleni ima pravo na godišnji odmor u skladu sa zakonom. Zaposleni koji prvi put zasniva radni odnos ili ima prekid radnog odnosa duži od 30 radnih dana stiče pravo da koristi godišnji odmor posle šest meseci neprekidnog rada.

Prema tome, nakon šest meseci neprekidnog rada, zaposleni ima pravo na pun godišnji odmor. To važi i za zaposlenog kome prestaje radni odnos.

Zaposleni ne može da se odrekne prava na godišnji odmor, niti mu se to pravo može uskratiti.

Godišnji odmor može da se koristi u dva dela. Ako zaposleni koristi godišnji odmor u delovima, prvi deo koristi u trajanju od najmanje tri radne nedelje u toku kalendarske godine, a drugi deo najkasnije do 30. juna naredne godine (član 73. Zakona).

Ako krivicom poslodavca zaposleni ne koristi godišnji odmor, ima pravo na naknadu štete u visini prosečne zarade u prethodna tri meseca, utvrđene opštim aktom i ugovorom o radu (član 76. Zakona).

Obaveza poslodavca je da zaposlenom obezbedi korišćenje godišnjeg odmora ili da mu naknadi štetu ako ne koristi godišnji odmor krivicom poslodavca. Ukoliko zaposleni ne iskoristi prvi deo godišnjeg odmora u trajanju od najmanje tri radne nedelje u toku kalendarske godine, gubi pravo na korišćenje godišnjeg odmora uopšte, a ne samo u delovima.

Prema tome, ukoliko poslodavac zaposlenom uskrati korišćenje godišnjeg odmora, dužan je da mu naknadi štetu za neiskorišćeni godišnji odmor. Poslodavac odgovara za štetu samo ako je kriv što zaposlenom nije omogućio korišćenje godišnjeg odmora. Međutim, ako poslodavac dokaže da nije kriv što zaposleni nije koristio godišnji odmor, nije dužan da naknadi štetu za neiskorišćeni godišnji odmor.“

Mišljenje Ministarstva rada i socijalne politike br. 011-00-262/2010-01 od 05.07.2010. godine