Etički kodeks javnih beležnika

Etički kodeks javnih beležnika

Preuzeto sa sajta :

http://beleznik.org/index.php/sr/javni-beleznici/zakon-i-drugi-propisi

ETIČKI KODEKS  JAVNIH BELEŽNIKA

  1. OPŠTI DEO

I – OSNOVNE ODREDBE

Član 1

Osnovi profesionalne etike

Društvo zasnovano na vladavini prava zahteva, pre svega, pravnu sigurnost i izvesnost obavljanja pravnih poslova te javno beležništvo kao službu od javnog poverenja u kojoj javni beležnik ima visoki stepen profesionalne odgovornosti.

Javni beležnik kao stručnjak iz oblasti prava kojem se poverava vršenje javnih ovlašćenja je poseban činilac pravosudnog sistema koji omogućava građanima i pravnim licima da brže i jednostavnije ostvaruju svoja prava, uz primarnu dužnost da svojim profesionalnim i drugim javnim delovanjem doprinosi vladavini prava, zakonitosti i pravičnosti i da štiti javni poredak.

Pravne i etičke obaveze javnog beležnika vezane su za njegov odnos prema javnom beležništvu, sudovima i drugim državnim organima, strankama, Javnobeležničkoj komori i drugim javnim beležnicima, javnobeležničkim pomoćnicima, saradnicima i pripravnicima, strankama, pravnoj struci, kako uopšte tako i svakom njenom pripadniku posebno i javnosti.

Pravne i etičke obaveze javnih beležnika zasnovane su na Ustavu, potvrđenim međunarodnim ugovorima, zakonu i drugim važećim propisima, Osnovnim načelima i pravilima deontološke etike Međunarodne unije javnih beležnika (International Union of Notaries – „UINL“) i drugim međunarodnim i evropskim pravnim aktima o javnom beležništvu ukoliko nisu u suprotnosti sa pravom Republike Srbije, Statutu Javnobeležničke komore Srbije (u daljem tekstu: Komora) i ovom Etičkom kodeksu javnih beležnika (u daljem tekstu: Kodeks).

Javni beležnici kao sastavni činioci javnog beležništva Republike Srbije dužni su da postupaju ujednačeno i istovetno u istim ili sličnim situacijama u obavljanju javnobeležničkih poslova i dužnosti. Dužnost javnih beležnika je da primenom zakona, poslovnika o radu, javnobeležničke tarife i drugih obavezujućih akata u vršenju javnobeležničkih poslova usklade proceduru i način rada na celoj teritoriji Republike Srbije, čime se postiže najveći mogući stepen pravne sigurnosti, objektivnosti i poverenja i izbegava svaki vid nelojalne konkurencije i nanošenje štete ugledu javnom beležništvu i kolegama javnim beležnicima.

Javnim beležnicima kao individualnim nosiocima javnih ovlašćenja, koja vrše samostalno i nezavisno, najviše je u interesu da javnobeležnička služba obezbeđuje jednako i nepristrasno postupanje javnih beležnika kao vršioca te službe.

Član 2

Smisao, cilj i domašaj Kodeksa

Kodeks je skup osnovnih načela i pravila o profesionalno-etičkom ponašanju i dužnostima javnih beležnika kako u obavljanju javnobeležničke delatnosti tako i u privatnom životu, utvrđenih sa osnovnim ciljem da se takvim ponašanjem i odnosom javnih beležnika obezbedi besprekorno obavljanje javnobeležničke delatnosti i ugled javnog beležništva kao službe od javnog poverenja.

Odredbe ovog Kodeksa se shodno primenjuju na zamenike javnih beležnika, javnobeležničke pomoćnike, javnobeležničke saradnike, javnobeležničke pripravnike i druga lica zaposlena kod javnih beležnika.

Ako u Kodeksu ne postoji pravilo koje se na određeni slučaj može neposredno primeniti, Kodeks će se primeniti u skladu sa smislom njegovih načela kao i sa standardima i najboljom praksom javnog beležništva.

Načela i pravila ponašanja i postupanja javnih beležnika će se saglasno potrebama i vremenu menjati u cilju obezbeđivanja aktuelnost pravila te se očekuje od svih javnih beležnika da ubuduće predlažu nova pravila ponašanja ili izmene i dopune postojećih pravila sadržanih u Kodeksu.

Polazeći od toga da su Kodeksom uređena osnovna pravila ponašanja svakog javnog beležnika pojedinačno, svaki javni beležnik će, uvažavajući osnovni duh i pravila ovog Kodeksa, potpuno samostalno i nezavisno postupati i skladu sa svojom savešću odlučivati u svakom konkretnom slučaju, uvažavajući sve okolnosti slučaja.

U složenijim slučajevima, kada je javni beležnik u nedoumici oko načina postupanja, zatražiće mišljenje kolega javnih beležnika ili će se obratiti Statutarnoj komisiji Javnobeležničke komore za dostavljanje mišljenja o preporučljivom načinu postupanja.

Izrazi kojima se u Kodeksu u gramatičkom muškom rodu izražavaju profesija, zanimanje i status, podrazumevaju prirodni muški i ženski rod.

II – OSNOVNA NAČELA

Član 3

Stručnost

Javni beležnik je dužan da svoju delatnost obavlja stručno, sa znanjem za koje je stekao kvalifikacije, pre svega u cilju delotvornog obezbeđivanja zakonitosti isprava koje sastavlja ili potvrđuje. Svojim radom i ponašanjem javni beležnik mora opravdati i učvrstiti poverenje stranaka, sudova i drugih državnih organa.

Javni beležnik vrši odgovarajuću pripremu za preduzimanje pojedinih javnobeležničkih radnji, poštujući standarde javnobeležničke delatnosti.

Javni beležnik je dužan da se stručno usavršava u skladu sa utvrđenim programom obuke, da prati propise, sudsku i javnobeležničku praksu i stručnu literaturu i da obnavlja, usavršava i proširuje svoje pravno i opšte obrazovanje, ne zanemarujući ni jednu oblast prava iz javnobeležničke delatnosti.

Cilj pravnog obrazovanja je i izučavanje pravnih veština, razvijanje osećaja za etičke vrednosti i zaštitu ljudskih sloboda i prava, podsticanje brige za rad u korist stranaka i unapređenja pravnog i pravosudnog sistema.

Preporučljivo je da javni beležnik podstiče razvoj, trgovinu i dobre međunarodne odnose kroz znanje stranih jezika i propisa drugih zemalja i kroz učešće u međunarodnim organizacijama javnog beležništva.

Član 4

Dostojnost i odmerenost

Javni beležnik je dužan da se za vreme i izvan obavljanja delatnosti ponaša u skladu sa poštovanjem i poverenjem koji se ukazuju javnobeležničkoj službi.

Čast, poštenje i moralna čvrstina odlike su profesionalnog rada javnog beležnika.

U vršenju svoje delatnosti, ponašanju, javnom istupanju i privatnom životu koji je dostupan uvidu javnosti, javni beležnik je dužan da čuva vlastiti ugled i ugled javnog beležništva kao službe od javnog poverenja.

Načinom rada i života javni beležnik treba da doprinosi značaju i društvenoj ulozi i neophodnosti javnog beležništva u pravnom i pravosudnom sistemu Republike Srbije.

U svojim ispravama, obraćanju i govoru pri službenim radnjama i uopšte u društvenim, javnim i privatnim nastupima javni beležnik je dužan da vodi računa o profesionalnoj i opštoj kulturi, da nastoji da svakim svojim postupkom očuva posebnu čast i ugled javnih beležnika i ugled javnog beležništva kao javne službe.

Član 5

Dužnost zakonitog i savesnog postupanja

Javni beležnik je dužan da se stvarno i stalno bavi javnim beležništvom, u skladu sa važećim propisima, dobrim običajima, i načelom savesnosti i poštenja.

Javni beležnik je dužan da štiti interese stranaka sredstvima koja su u skladu sa zakonima i dostojanstvom javnobeležničke delatnosti, rukovodeći se nepristrasnošću, dobrim običajima, savesti i pravilima javnog morala.

Javni beležnik odbija, odnosno može da odbije obavljanje poslova u okviru delatnosti samo iz razloga koji su zakonom predviđeni.

Javni beležnik odgovara za svoj rad u skladu sa zakonom.

Član 6

Nepristrasnost i nezavisnost

Položaj javnog beležnika kao nepristrasnog stručnjaka iz oblasti prava koji na osnovu javnih ovlašćenja prihvata od stranaka izjave volje i daje im potrebnu pismenu formu i o tome izdaje isprave koje imaju karakter javnih isprava, čuva originale tih isprava i druge poverene dokumente, izdaje prepise isprava, javno potvrđuje činjenice, daje strankama savete o pitanjima koja su predmet njegove delatnosti i preduzima druge radnje i vrši druge poslove određene zakonom određuje njegov odnos prema stankama i njihovim zastupnicima, prema advokatima, sudu, državnim organima i organizacijama i drugim nosiocima javnih ovlašćenja.

Javni beležnik je nezavistan i nepristrasan i u svom radu izbegava bilo kakve lične uticaje. U vršenju javnobeležničkih radnji, javni beležnik je dužan da dovede u ravnotežu pojedinačne interese stranaka, i da traži rešenja sa prvenstvenim ciljem zaštite zakonitosti i svih stranaka u postupku.

Javni beležnik preduzima javnobeležničke radnje nezavisno, u skladu sa svojim uverenjima, zasnovanim na pozitivnom pravu, pravnoj nauci i praksi, međunarodnim pravnim standardima, statutu i Kodeksu.

U nepristrasnosti javnih beležnika mora biti sadržana i pozitivna afirmacija, u cilju umanjenja neravnoteže između stranaka, obraćanjem naročite pažnje na stranke kojima je neophodan viši stepen savetovanja i zaštite.

Javni beležnik je dužan da poštuje zakonom propisanu zabranu poslovne saradnje.

U slučaju da dva ili više javnih beležnika obavljaju delatnost u istim prostorijama, uz korišćenje zajedničkog administrativnog osoblja, uređaja i opreme, po pribavljenom odobrenju ministra nadležnog za pravosuđe i mišljenju Komore, svaki javni beležnik zadržava samostalnost i nezavisnost u svom radu.

Javni beležnik je dužan da vodi računa o okolnostima koje dovode u sumnju njegovu nepristrasnost i da u takvim slučajevima postupa u skladu sa zakonom predviđenom procedurom za izuzeće javnog beležnika.

Javni beležnik je dužan da izbegava svaki vid uticaja na stranke koji izlaze van okvira dužnosti javnog beležnika kao stručnjaka iz oblasti prava.

Član 7

Poštovanje osnovnih ljudskih prava

Na rad javnog beležnika ne smeju uticati politička ili verska uverenja, niti nacionalna, rasna ili etnička pripadnost ili bilo koji drugi oblik diskriminacije, po bilo kom ličnom svojstvu.

Svojim ponašanjem javni beležnik služi kao primer humanosti, poštovanja ljudskih prava i ljudskog dostojanstva, čovekove sredine, pravde, slobode, istine, iskrenosti i pouzdanosti, koje principe i promoviše, uz poštovanje principa održivog razvoja društva zasnovanog na solidarnosti.

Javni beležnik ne sme da učestvuje na bilo koji način u koruptivnim radnjama, da dovodi sebe u položaj podređenosti, da zaključuje ili primenjuje restriktivne sporazume ili preduzima druge radnje kojima se ugrožavaju lica i ekonomski razvoj, i kao ni radnje koje, iako u skladu sa zakonom, su u suprotnosti njihovom smislu, ili koje su štetne za stranke.

Član 8

Spremnost, savesnost i odgovornost

Javni beležnik za svoj rad odgovara u skladu sa zakonom.

U vršenju delatnosti javni beležnik je odgovoran za savete koje je dao ili propustio da dâ, i za radnje koje je preduzeo ili propustio da preduzme.

Javni beležnik u svakom trenutku treba da bude svestan svoje odgovornosti i da sa njom uskladi svoje postupke.

Savesnost javnog beležnika sastoji se u brižljivom, marljivom, odlučnom i blagovremenom preduzimanju javnobeležničkih radnji.

U vršenju svojih dužnosti, javni beležnik je dužan da deluje primereno i konstruktivno, i svojim ponašanjem mora davati do znanja da je odgovoran za rad i očuvanje reda i mira u javnobeležničkoj kancelariji. Javni beležnik je dužan da temeljno i u potpunosti utvrdi zahteve stranaka, da odabere pravnu formu koja u najvećoj meri odgovara namerama stranaka i da obezbedi zakonitost i pravilnost te forme, te mora da da strankama sva potrebna objašnjenja i upozorenja, uzevši u obzir sve okolnosti slučaja, kako bi bile svesne mogućih pravnih posledica preduzetih radnji.

Javni beležnik je dužan da zaključi ugovor o osiguranju za štetu koju bi mogao prouzrokovati trećem licu obavljanjem delatnosti kao i da osigura prostorije i depozitne predmete za slučaj oštećenja, uništenja ili nestanka, usled krađe, provale, požara, poplave ili posledica kakve elementarne nepogode, sa iznosom osiguranja koji odgovara procenjenom riziku.

Član 9

Samostalnost

Javni beležnik je samostalan u vršenju svoje delatnosti, uz ograničenja koja proizlaze iz članstva u Komori i zakonom predviđenim oblicima nadzora nad javnobeležničkom delatnošću i radom javnih beležnika.

Javni beležnik odbija, odnosno može da odbije obavljanje poslova u okviru delatnosti samo iz razloga koji su određeni zakonom.

U granicama propisanim zakonom, statutom, Javnobeležničkim poslovnikom, pravilnikom ministarstva nadležnog za pravosuđe (u daljem tekstu: ministarstvo) i Kodeksom, javni beležnik samostalno odlučuje:

  • o organizaciji rada svoje kancelarije;
  • o zapošljavanju javnobeležničkih pomoćnika, saradnika, pripravnika i administrativnog osoblja;
  • o načinu rada, obuci i zaduženjima lica koje zapošljava;
  • o raspolaganju sredstvima ostvarenim svojim radom;
  • o učešću u javnim raspravama o radu pravosuđa, pravnim problemima i drugim pitanjima od opšteg značaja;
  • o pokretanju inicijative za donošenje, izmene i dopune zakona i drugih propisa kao i za ispitivanje ustavnosti i zakonitosti propisa;
  • o obavljanju poslova koji nisu nespojivi sa javnim beležništvom.

Javni beležnik može da se samostalno učlani u stručna i profesionalna udruženja u Republici Srbiji i inostranstvu po prethodno pribavljenom mišljenju Komore.

Javni beležnik ne sme poveriti obavljanje poslova javnobeležničke delatnosti odnosno pojedinih javnobeležničkih radnji licima koja za to nisu ovlašćena.

Član 10

Poverljivost

Profesionalna delatnost javnog beležnika, po svojoj prirodi za rezultat ima nastanak odnosa poverenja sa strankama. Prilikom zapošljavanja svojih saradnika i pomoćnika, javni beležnik je dužan da vodi računa o tome da ta lica ni na koji način ne utiču na takav odnos poverenja.

Član 11

Nespojivost

Javni beležnik je dužan da obavlja delatnost kao isključivo i stalno zanimanje dok mu ne prestane delatnost, u skladu sa zakonom.

Javni beležnik ne sme da prihvati poslove i zvanja koji bi ugrozili njegovu nezavisnost i samostalnost.

Javni beležnik se ne može baviti poslovima koji narušavaju značaj i ugled javnog beležništva i dužan je u skladu sa zakonom da vodi računa o nespojivosti javnobeležničke delatnosti sa drugim poslovima.

Javni beležnik ne sme posredovati u zaključenju pravnih poslova, preuzeti jemstvo ili dati drugo obezbeđenje stranci u vezi neke službene radnje, a dužan je da vodi računa da ni lica koja kod njega rade ne preduzimaju takve radnje.

Javni beležnik je dužan da poštuje zakonom propisanu zabranu političke aktivnosti. Javni beležnik može da bude rukovodilac ili član državnog organa u koji se po zakonu bira iz reda javnih beležnika ili među javnim beležnicima, kao i stručnih, radnih ili savetodavnih državnih tela i tela nevladinog karaktera, upravnih i uređivačkih odbora, ili izdavačkih saveta u organizacijama, pod uslovom da nije na stalnom radu i da taj rad nije u suprotnosti sa načelima javnog beležništva.

Ako javni beležnik bude izabran ili imenovan na javnu funkciju, za vreme trajanja mandata ne može obavljati delatnost javnog beležnika, a javnobeležnički zamenik će biti određen u skladu sa zakonom. Nakon prestanka mandata, javni beležnik ima pravo da nastavi da obavlja javnobeležničku delatnost, kao da prekida u obavljanju delatnosti nije bilo.

III – RAD U JAVNOBELEŽNIČKOJ KANCELARIJI

Član 12

Javni beležnik je dužan da obezbedi odgovarajuće uslove za delotvoran rad, u skladu sa propisima koji uređuju uslove koje treba da ispunjava javnobeležnička kancelarija u pogledu prostorija i opreme, kao i opremljenost kancelarije odgovarajućom tehnološkom opremom koja omogućava vršenje dužnosti u skladu sa standardima organizovanja javnobeležničke delatnosti kako na nivou Republike Srbije tako i na međunarodnom nivou.

Javni beležnik je dužan da organizuje rad kako bi isti zadovoljio standarde propisane zakonom i Javnobeležničkim poslovnikom a sama javnobeležnička kancelarija i način rada u njoj moraju odgovarati ugledu javnobeležničke delatnosti.

Javni beležnik je dužan da na zgradi u kojoj se nalazi javnobeležnička kancelarija ima istaknutu tablu u skladu sa pravilnikom koji uređuje uslove koje treba da ispunjava javnobeležnička kancelarija, a koja mora da bude primerena i ne sme svojim izgledom i načinom pisanja teksta na istoj da ukazuje na elemente oglašavanja.

Radi lakše uočljivosti javnobeležničke kancelarije, javni beležnik može pored table iz stava 3. ovog člana da istakne:

  1. ako je javnobeležnička kancelarija smeštena u poslovnoj ili stambenoj zgradi koja pored javnobeležničke kancelarije ima i druge građevinske jedinice, dodatnu tablu koja sadrži: utisnut Mali grb Republike Srbije, tekst: „Republika Srbija“, tekst: „Javni beležnik“, ime i prezime javnog beležnika, oznaku građevinske jedinice i sprat gde se nalazi javnobeležnička kancelarija, kao i oznaku radnog vremena, u skladu sa pravilnikom koji uređuje uslove koje treba da ispunjava javnobeležnička kancelarija, koja mora da bude primerena i ne sme svojim izgledom i načinom pisanja teksta na istoj da ukazuje na elemente oglašavanja;
  2. najviše dve obaveštajne table, oblika, svojstva i veličine ne veće od table iz stava 3. ovog člana uz tekst: javni beležnik, putokaz i eventualnu oznaku adrese i radnog vremena javnog beležnika.

Ako se službeno sedište javnog beležnika nalazi na teritoriji jedinice lokalne samouprave u kojoj je u službenoj upotrebi i jezik i pismo nacionalne manjine, javni beležnik je dužan da pored tabli iz stava 3. i 4. ovog člana istakne i table iste sadržine, dimenzija i oblika na jeziku nacionalne manjine koji je u službenoj upotrebi u toj jedinici lokalne samouprave.

Javnom beležniku nije dopušteno da vrši delatnost i prima stranke izvan javnobeležničke kancelarije, osim u slučajevima propisanim zakonom i Javnobeležničkim poslovnikom.

Pri obavljanju javnobeležničkih radnji, a posebno kod sačinjavanja isprava, javni beležnik ne sme upotrebljavati druge oznake sedišta, telefonske brojeve, ili druge kontakt podatke koji se razlikuju od podataka koji su prijavljeni nadležnom organu Komore.

Javni beležnik je dužan da službene radnje obavlja u odeći koja je primerena dostojanstvu javnobeležničke profesije kao i da obezbedi da zaposleni u njegovoj kancelariji budu primereno obučeni.

Javni beležnik je dužan da uredno i ažurno vodi predmete i arhivu, da vodi tačnu evidenciju rokova i rasprava, tako da u svakom trenutku mogu uvidom u spise predmeta da se utvrde podaci o stanju predmeta.

Član 13

Finansijsko poslovanje javnobeležničke kancelarije

Javni beležnik je dužan da svakodnevno uredno vodi financijske knjige i evidencije i finansijsko knjigovodstvo, tako da se svakog momenta može ostvariti uvid u poslovne knjige i ostalu dokumentaciju.

Javni beležnik je dužan da poslovanje svoje kancelarije uskladi sa propisima kojima se uređuje materijalno i finansijsko poslovanje.

Javni beležnik je dužan da uredno izmiruje sve obaveze koje ima prema trećim licima, a posebno članarinu i ostale doprinose prema Komori, zaradu, porez i doprinose zaposlenih, kao i premije osiguranja od profesionalne odgovornosti.

Javni beležnik ne sme sredstva ostvarena poslovanjem svoje javnobeležničke kancelarije ili lična sredstva da meša sa sredstvima stranaka primljenim u depozit.

Javni beležnik mora posebno savesno i odgovorno da postupa sa tuđim novcem i deponovanim stvarima, kako bi uvek bio u mogućnosti da isplati tuđ novac pod uslovima propisanim zakonom.

Novac koji je primio za stranku javni beležnik ne sme zadržati kod sebe duže nego što je nužno potrebno.

IV – NEDOSTOJNI NAČINI PRIBAVLJANJA STRANAKA

Član 14

Javni beležnici su međusobno jednaki i međusobno se takmiče kvalitetom svog ličnog profesionalnog rada, poštujući načelo slobodnog izbora javnog beležnika.

Javnog beležnika treba da preporučuju stručnost, sposobnost, uspeh, ugled i poverenje koje je stekao svojim radom i ponašanjem.

Član 15

Zabrana reklamiranja

Javni beležnik ne sme javno da hvali svoje znanje i sposobnosti niti da se reklamira.

Smatraće se da javni beležnik krši zabranu reklamiranja, naročito kada:

  • ističe, deli ili u javnim medijima, u elektronskom predstavljanju i u drugim publikacijama objavljuje saopštenja kojima nudi svoje usluge, ili kada dozvoljava da takve ponude budu unete u oglase i reklamni materijal drugih pravnih ili fizičkih lica;
  • organizuje ili koristi usluge posrednika, agenata ili trećih lica koji ga reklamiraju, a naročito kada u tu svrhu dogovara upućivanje stranaka;
  • daje drugome svoje posetnice radi dalje raspodele potencijalnim strankama;
  • označava kancelariju, njen štampani materijal i druga obeležja (tabla, pečat, memorandum, posetnice) na preterano upadljiv, neuobičajen i neodmeren način;
  • daje pravne savete u javnim glasilima, na javnim skupovima, ili izvan kancelarije pred nepoznatim osobama, osim u slučajevima predviđenim članom 18. Kodeksa;
  • traži da bude uvršten u imenike, adresare, kataloge, vodiče i slične priručnike kao javni beležnik, ili javni beležnik koji se naročito ističe;
  • na senzacionalistički ili samohvalisav način predstavlja u javnosti svoje sposobnosti i uspehe;
  • javno ističe, pojavljuje se u štampi i sl. sa naglašenim isticanjem svojstva javnog beležnika, odnosno na način koji bi se mogao shvatiti kao reklamiranje;
  • sponzoriše događaje, aktivnosti ili pojedince sa ciljem, učinkom ili mogućim učinkom direktne ili indirektne sopstvene promocije.

Dopuštena su isključivo obaveštavanja informativnog karaktera, koja podstiče i detaljnije reguliše Komora, poštujući načelo jednakosti među javnim beležnicima kao i kolektivno promovisanje javnog beležništva, koje sprovodi Komora.

Ne smatra se reklamiranjem iznošenje osnovnih podataka o javnom beležniku, ukoliko se ovi podaci predstave putem internet stranice Komore, na odmeren način, istinito i bez samohvale.

Ne smatra se reklamiranjem iznošenje osnovnih podataka o imenu, mestu i području suda za koji je imenovan, broju telefona i email adresi, školovanju, stručnoj spremi, ili svojstvu sudskog prevodioca za strani jezik, ukoliko se ovi podaci predstave na odmeren način, istinito i bez samohvale uz objavljene stručne radove ili publikacije.

Posetnica javnog beležnika sadrži ime, mesto i područje suda za koji je imenovan, broj telefona i email adresu javnog beležnika a izgled posetnica preporučuje Komora.

Javni beležnik ima pravo da posetnice štampa i na jednom od jezika koji služe u komunikaciji sa Međunarodnom unijom javnih beležnika.

Član 16

Javnobeležničke isprave i dozvoljeni načini predstavljanja

Na javnobeležničkoj ispravi ne sme stajati memorandum, logotip ni druga, slična oznaka namenjena reklamiranju.

Ne smatra se reklamiranjem isticanje na dokumentima javnobeležničke kancelarije naučnog zvanja i druge priznate titule i svojstva.

Javnom beležniku je dozvoljeno da strankama predaje isprave u fasciklama neupadljivog i primerenog izgleda, čiji izgled preporučuje Komora.

Član 17

Zabrana nelojalne konkurencije

Javni beležnik ne sme da nudi svoje usluge niti da stiče stranke na nečastan ili nedopušten način, koristeći se sredstvima koja su protivna zabrani nelojalne konkurencije. Nelojalnom konkurencijom će se posebno smatrati pribavljanje stranaka putem ponuda, posrednika, reklama, direktnih ili indirektnih pritisaka, pozivanjem na dobre veze i slično.

Javni beležnik ne sme isticati svoju raniju profesiju radi pridobijanja stranaka, niti na bilo koji način držati stranku u uverenju da zbog toga uspešnije ili efikasnije obavlja javnobeležničku delatnost.

Aktom nelojalne konkurencije smatra se svako neprijavljivanje podataka značajnih za rad i poslovanje javnog beležnika, koji se odnose na status i uslove rada javnog beležnika i njegovu javnobeležničku kancelariju, a koji bi u slučaju postojanja predstavljali razlog za prestanak rada javnog beležnika ili javnobeležničke kancelarije.

Protivno je časti i ugledu javnog beležništva svaka nelojalna konkurencija, a naročito:

  • davanje ponuda za vršenje službenih radnji u zemlji ili inostranstvu u sredstvima javnog informisanja ili putem internet stranice a koja nije internet stranica Komore, odnosno putem cirkularnih dopisa ili letaka;
  • osnivanje sopstvene internet stranice javnog beležnika, bez obzira na sadržaj;
  • korišćenje e-mail adrese koja pogrešno sugeriše da je taj javni beležnik jedini na određenom području suda ili mestu (na primer: „javnibeleznik- beograd@gmail.com“ ili „petarpetrovic@notar-beograd.rs“);
  • obećavanje ili davanje provizije ili nagrade drugima za pribavljanje stranaka;
  • nuđenje naplate nagrade za službene radnje niže od propisane;
  • omalovažavanje drugih javnih beležnika ili iznošenje pred strankama u bilo kom obliku kritike vezane za rad ili ponašanje kolega, osim primedbi neophodnih za zakonito preduzimanje službenih radnji;
  • neobaveštavanje drugog javnog beležnika o nameri zapošljavanja njegovog pomoćnika, saradnika, pripravnika ili drugog zaposlenog;
  • često i/ili redovno obavljanje službene radnje izvan javnobeležničke kancelarije, u prostorima kao što su advokatske kancelarije, banke, tržni centri, sajmovi i sl., osim u zakonom propisanim slučajevima;
  • saopštenja za javnost sa propagandnim karakterom, a posebno uz objavljivanje fotografija javnog beležnika;
  • bilo koje vrste direktnog ili indirektnog vršenja pritiska.
V – ISTUPANJE U JAVNOSTI

Član 18

Prilikom javnog istupanja, uključujući u naučnoj, pedagoškoj i publicističkoj delatnosti, u stručnim radovima, na stručnim skupovima pravnika i u sredstvima javnog informisanja, javni beležnik dužan je da vodi računa o zabrani reklamiranja i o značaju i ugledu javnog beležništva.

Osim kada je to zakonom određeno, javnom beležniku je zabranjeno bilo kakvo isticanje vlastitih stavova ili isticanje stručnih sposobnosti, ili bilo kakvo indirektno samo-promovisanje koje bi imalo isti krajnji cilj.

Javni beležnik o kom se u sredstvima javnog informisanja piše ili govori tako da se nanosi šteta ličnom ugledu toga javnog beležnika i/ili javnog beležništva, dužan je odmah zatražiti od Komore da se Komora na prikladan način bez odlaganja javno ogradi od takvog izveštavanja. Ukoliko Komora to ne učini u primerenom roku javni beležnik se može sam na prikladan način javno ograditi od takvog izveštavanja. Javni beležnik je u skladu sa posebnim propisom ovlašćen da traži prepravku netačne i nepotpune informacije, ako se ona odnosi na njega kao na pojedinca.

Javni beležnik ne sme da vodi rubrike pitanja i odgovora u sredstvima javnog informisanja uz navođenje svog imena niti da daje pravne savete neodređenom krugu osoba kroz sredstva javnog informisanja. Javnom beležniku isključivo je dopušteno pojavljivanje u sredstvima javnog informisanja uz odobrenje ili po nalogu predsednika Komore i u slučaju iz stava 3. ovog člana.

Za vreme obavljanja funkcije, koja iziskuje prekid javnobeležničke prakse, javni beležnik ne sme da uz svoje ime ističe naziv profesije „javni beležnik“ tj. uz to svojstvo dužan je da navede da je u prekidu.

Član 19

Oglašavanje promena

Nelojalnom utakmicom ne smatra se cirkularno pismeno obaveštenje upućeno saradnicima, drugim javnim beležnicima, pravosudnim i upravnim organima i stručnim udruženjima pravnika, kojim javni beležnik obaveštava javnost o otvaranju kancelarije, promeni sedišta, udruživanju i prestanku udruživanja javnih beležnika u zajedničku kancelariju.

Dozvoljeno je da javni beležnik koji je promenio sedište kancelarije ili istupio iz zajedničke javnobeležničke kancelarije u periodu od šest meseci od nastupanja promene na mestu na kome se nalazila kancelarija ostavi tablu sa beleškom o novoj adresi.

Član 20

Promovisanje javnog beležništva

U interesu javnog beležništva i svakog javnog beležnika pojedinačno, Komora je dužna da preduzima mere i aktivnosti u cilju blagovremenog i potpunog obaveštavanja javnosti o principima i koristi javnog beležništva kao i o svakoj promeni u obavljanju javnobeležničke delatnosti koja je od interesa za građane i privredu.

Komora, saglasno odredbama Statuta Komore je odgovorna i za informisanje javnosti o aktivnostima javnobeležničke profesije, organa Komore i svih javnih beležnika zajedno.

VI – PROFESIONALNA DUŽNOST POVERENJA

Član 21

Javni beležnik i lica zaposlena kod javnog beležnika imaju dužnost čuvanja javnobeležničke tajne, u skladu sa zakonom.

Javni beležnik je dužan da čuva kao javnobeležničku tajnu sve podatke i saznanja do kojih je došao u vršenju javnobeležničke delatnosti, bilo da su podaci i saznanja dobijena od stranaka ili na drugi način.

Obaveza čuvanja javnobeležničke tajne postoji i nakon prestanka vršenja javnobeležničke delatnosti, odnosno nakon prestanka rada kod javnog beležnika.

Javni beležnik se oslobađa dužnosti čuvanja javnobeležničke tajne u slučajevima propisanim zakonom.

Javni beležnik će se pobrinuti da organizacijom svoje kancelarije obezbedi čuvanje javnobeležničke tajne, posebno u pogledu poslovne komunikacije koja se vodi i u pogledu arhive te je dužan da obaveže sve zaposlene u svojoj kancelariji na čuvanje javnobeležničke tajne i da od zaposlenih zahteva potpisivanje pismene izjave o preuzetoj obavezi čuvanja javnobeležničke tajne.

Javni beležnik je u vršenju delatnosti dužan da obezbedi uslove za čuvanje privatnosti stranaka prilikom obavljanja službenih radnji.

VII – ODNOS PREMA DRŽAVI, SUDOVIMA, UPRAVNIM I DRUGIM DRŽAVNIM ORGANIMA
Prenošenje javnih ovlašćenja i služba od javnog poverenja

Član 22

Javni beležnici duguju lojalnost prema državi koja im je prenela javna ovlašćenja. Dužni su da se stvarno i stalno bavi javnim beležništvom i da poverena ovlašćenja vrše odgovorno i dostojanstveno. Kao pripadnici službe od javnog poverenja, javni beležnici moraju da vrše svoju delatnost kad god je potrebno, koristeći sve potrebne materijalne i ljudske resurse.

Od javnih beležnika se traži da ispune svoju javnu funkciju sa integritetom, uz spremnost i marljivost i da se uzdrže od bilo kakvog ponašanja koje je u suprotnosti sa dostojanstvom javnog beležništva.

Iste dužnosti primenjuju i na zaposlene u javnobeležničkoj kancelariji, za koje odgovara javni beležnik.

Javni beležnici mogu da prestanu sa obavljanjem delatnosti isključivo u slučajevima predviđenim zakonom, po obezbeđivanju kontinuiteta javnobeležničke delatnosti na tom području.

Odnos prema sudovima, upravnim i drugim državnim organima

Član 23

Javni beležnik je dužan da čuva ugled sudova i da svojim radom unapređuje efikasnost pravosuđa a naročito u vršenju poverenih poslova da sarađuje sa sudom.

Javni beležnik ne sme da daje uvredljive izjave ili omalovažavajuća mišljenja o odlukama sudova i drugih organa javne vlasti, te je dužan da i stranke upućuje na dužno poštovanje prema sudovima i drugim organima javne vlasti.

Svojim ophođenjem pred sudovima javni beležnik mora opravdati i potvrditi javno poverenje da je on saradnik u sprovođenju zakona i u zaštiti osnovnih prava građana i njihovih na zakonu zasnovanih interesa.

Javni beležnik je dužan da nastoji da kroz svoju stručnost i etičnost osigura visok nivo komunikacije sa kolegama pravnicima u pravosuđu, upravi, advokaturi i privredi, izgrađujući zajednički stav o važnosti svih pravosudnih profesija u funkcionisanju pravne države i zaštiti ljudskih prava.

Javni beležnik je dužan da sastavlja isprave koristeći se pravnom terminologijom i uvažavajući jezička pravila kako bi komunikacija sa sudovima i ostalim organima, kao i strankama bila jasna, razumljiva i produktivna.

VIII – ODNOS PREMA KOMORI

Član 24

Javni beležnik je dužan da uvažava i čuva ugled, autonomiju i integritet Komore i međunarodnih udruženja javnobeležničkih komora sa kojima saobraća.

Javni beležnik ne sme nedolično da se ponaša prema drugim javnim beležnicima, javnobeležničkim pomoćnicima, javnobeležničkim pripravnicima i zaposlenima u Sekretarijatu Komore.

U odnosu prema Komori javni beležnik je dužan:

  • da blagovremeno izvršava konačne odluke njenih organa;
  • da blagovremeno i u potpunosti ispunjava svoje materijalne i druge obaveze;
  • da u ostavljenom roku odgovori na pisano obraćanje ili se odazove na poziv njenih nadležnih organa;
  • da u službenom saobraćanju iznosi istinite podatke;
  • da dostavi tražene isprave i pruži tražena objašnjenja, osim ako bi time povredio obavezu čuvanja javnobeležničke ili službene tajne;
  • da bez opravdanog razloga ne odbija izbor i imenovanje u njene organe i radna tela;
  • da bez opravdanog razloga ne odbija vršenje dužnosti poverene od strane Komore;
  • da aktivno učestvuje u svim aktivnostima Komore, a naročito da prisustvuje sednicama tela čiji je član, seminarima i obukama koje organizuje Komora;
  • da stručno, savesno i blagovremeno izvršava obaveze u organima i radnim telima u koje je izabran ili imenovan, i učestvuje u njihovom radu, odnosno da odvoji odgovarajuće vreme i sredstva da efikasno izvrši dodeljene zadatke.

Kao predstavnik Komore, javni beležnik je dužan da vrši poslove s dobrom voljom i objektivnošću, kao i da podstiče ideju jedinstva među javnim beležnicima.

Javni beležnik je dužan da obavesti nadležni organ Komore o svim činjenicama koje bi mogle da ugroze interese profesije ili okolnostima koje bi mogle da ugroze integritet i uređenje Komore.

Odnos predstavnika Komore prema javnom beležniku

Član 25

Javni beležnik izabran u organe i radna tela Komore je dužan da štiti zakonska prava i interese javnih beležnika i da se u službenom saobraćanju prema kolegama ophodi odmereno i pristojno.

Član disciplinske komisije i disciplinski tužilac Komore koji je u disciplinskom postupku od okrivljenog kolege saznao javnobeležničku ili službenu tajnu dužan je da ovu tajnu čuva izvan okvira disciplinskog postupka, kao da je njemu poverena.

IX – ODNOS PREMA DRUGIM JAVNIM BELEŽNICIMA
Kolegijalnost

Član 26

U cilju održavanja dobrih kolegijalnih odnosa, kao izraza međusobnog uvažavanja i čuvanja ugleda javnog beležništva, javni beležnik je dužan:

– da se prema kolegama ophodi učtivo, s poštovanjem i uvažavanjem, bez ogovaranja, vređanja ili drugog napada na ličnost;

– da bez dogovora sa kolegom ne preuzima njegove javnobeležničke pripravnike, saradnike, pomoćnike, i ostale zaposlene u kancelariji.

Javni beležnik ne sme štetiti ugledu javnobeležničke delatnosti ili ugledu svojih kolega govoreći negativno o njihovim sposobnostima, znanju ili vršenju delatnosti.

Javni beležnik je dužan da učestvuje u promociji javnobeležničke delatnosti, razmenom znanja i iskustava sa kolegama i licima koja su na obuci, po potrebi i studentima, kao i učestvovanjem u stručnim programima obuke, seminarima i aktivnostima usmerenim na promociju profesije a koje organizuje Komora.

Profesionalna saradnja

Član 27

Javni beležnik je dužan da kolegijalno sarađuje sa drugim javnim beležnicima, da im pomaže stručnim savetom, mišljenjem i na drugi zakonom predviđen način.

U cilju uspostavljanja i održavanja dobre profesionalne saradnje, javni beležnik je dužan:

  • da sa kolegama razmenjuje stručna znanja i mišljenja;
  • da kolegi pruži zatraženu stručnu pomoć, osim ako ova znatno prelazi meru uobičajene razmene znanja i mišljenja;
  • da prihvati zamenjivanje kolege koji to od njega traži, odnosno kada ga kao zamenika odredi predsednik Komore, ili da, ako je iz opravdanih razloga sprečen, blagovremeno o tome obavesti kolegu, odnosno predsednika Komore;
  • da sporazumno uredi međusobne odnose sa javnobeležničkim zamenikom, te da eventualno nastali spor pokuša da reši mirnim putem, uz posredovanje Komore;
  • da isplati javnobeležničkom zameniku primerenu naknadu.

Javni beležnik ne sme da zaključuje sa vršiocem dužnosti javnog beležnika sporazume koji se odnose na raspodelu nagrade za rad vršioca dužnosti javnog beležnika.

X – ODNOS PREMA JAVNOBELEŽNIČKIM POMOĆNICIMA, SARADNICIMA, PRIPRAVNICIMA I ADMINISTRATIVNOM OSOBLJU U JAVNOBELEŽNIČKOJ KANCELARIJI

Član 28

Javni beležnik je dužan da zaposlenima obezbedi odgovarajuće uslove rada, uključujući primerenu zaradu i ostala prava iz radnog odnosa, u skladu sa opštim propisima o radu.

Prilikom zapošljavanja, javni beležnik je dužan da vodi računa o razvijanju i unapređenju javnobeležničke službe, vodeći računa o profesionalnom sastavu svoje kancelarije a naročito o odgovarajućoj zastupljenosti pripadnika nacionalnih manjina i poznavanju pravne terminologije na jeziku nacionalne manjine prilikom izbora javnobeležničkih pripravnika.

Javni beležnik je dužan da da zaposlenima u svojoj kancelariji:

  • omogući puno osposobljavanje i podsticanje na svestrano i temeljno sticanje potrebne prakse i znanja;
  • ukaže na način rada u javnobeležničkoj kancelariji, na obavezu čuvanja javnobeležničke i službene tajne, na odnos prema strankama, kolegama, drugim pravosudnim profesijama, sudu i drugim organima;
  • daje uputstva za rad;
  • pažljivo u skladu sa zakonom i Poslovnikom rasporedi poslove zaposlenima, nadzire njihov rad, brine o njihovom statusu, a naročito u obavljanju poslova i odnosima sa strankama;
  • nadzire i analizira rad i ukazuje na dobre i loše strane rada;
  • svojim ponašanjem i radom pruža pozitivan primer;
  • obezbedi upoznavanje sa sadržajem Kodeksa i svim odlukama organa Komore koje im se dostavljaju u vezi sa primenom Kodeksa;
  • ukaže na obavezu o pristojnom i primerenom odevanju za vreme rada u javnobeležničkoj kancelariji, kao i o neophodnom kulturnom i strpljivom odnosu prema strankama i na primereno ponašanje u privatnom životu dostupnom javnosti.

Javnobeležničkog pripravnika, koga je primio na rad, javni beležnik je dužan da osposobi za polaganje javnobeležničkog ispita i samostalno obavljanje javnog beležništva, u skladu sa svrhom pripravničke obuke.

Javni beležnik je naročito dužan da pripravniku posvetiti dovoljno vremena, pažnje i vaspitnog uticaja da bi mu preneo svoja profesionalna znanja i iskustva i pruži podatke za korišćenje propisa i pravne literature.

XI – ODNOS PREMA STRANKAMA

Član 29

Osim kada je zakonom drugačije predviđeno, postoji sloboda izbora javnog beležnika.

Javni beležnik nije zastupnik stranke, već lice koje je ovlašćeno da obavlja poslove određene zakonom.

Javni beležnik je dužan da se prema svim strankama ophodi pristojno i odgovorno, da svim predmetima pristupa jednako savesno i stručno i da preduzima radnje bez nepotrebnog odugovlačenja.

Javni beležnik je dužan da svoje radnje preduzima profesionalno i savesno, bez odlaganja i zastoja. Pri tom je dužan da zbog preopterećenosti ne ugrozi pravne interese stranaka.

Javni beležnik ne sme da uskrati preduzimanje radnji za koje je ovlašćen, osim kada je zakonom drukčije propisano.

Javni beležnik prilikom vršenja delatnosti ne sme da deluje ni u korist ni na štetu pojedinih stranaka, već je dužan da se stara o pravilnoj primeni propisa.

Javni beležnik je dužan da prilikom sačinjavanja javnobeležničkih zapisa pouči stranke o pravnim posledicama sačinjavanja takvog zapisa.

Javni beležnik je dužan da utvrdi pravu nameru stranaka, da razjasni pravo činjenično stanje, da pouči stranke o pravnom domašaju pravnog posla koji preduzimaju u formi javnobeležničke isprave.

Kada postoji mogućnost sačinjavanja javnobeležničke isprave sa svojstvom izvršne isprave, javni beležnik je dužan da posebno ukaže na tu mogućnost.

Javni beležnik ne sme naplatiti nagradu i naknadu troškova za službene radnje više ili niže od propisanih iznosa niti stranci prouzrokovati nepotrebne troškove.

Javni beležnik je dužan da u svaki javnobeležnički spis unese javnobeležničku potvrdu o visini nagrade. Na zahtev stranke, javni beležnik je dužan da izda račun sa specifikacijom i priznanicu o plaćenoj nagradi i troškovima. Javni beležnik će pre pokretanja postupka pred nadležnim sudom eventualni spor o nagradi i naknadi troškova sa strankom nastojati da reši mirnim putem.

XII – REŠAVANJE SPOROVA

Član 30

Interesi kolegijalne solidarnosti, profesionalne saradnje i ugleda javnog beležništva nalažu javnom beležniku:

– da poremećene odnose sa kolegom nastoji da popravi;

– da ne dozvoli da takvi poremećeni odnosi dođu do izražaja u obavljanju delatnosti;

– da ne dozvoli da zbog takvih poremećenih odnosa na bilo koji način bude ograničeno ili uskraćeno preduzimanje radnji za koje je ovlašćen;

– da svoje poremećene odnose sa kolegom, pre obraćanja sudu ili drugom nadležnom organu, pokuša da reši na miran način.

Eventualni sporovi između javnih beležnika će se rešiti na dostojanstven i kulturan način kako dolikuje službi koja uživa javno poverenje, prvenstveno mirnim putem i u okviru nadležnosti Komore. Predsednik Komore će snagom svog autoriteta nastojati da reši spor.

Eventualne sporove između javnog beležnika i njegovih zaposlenih javni beležnik je dužan da pokuša da reši mirnim putem, na dostojanstven način, lično ili uz posredovanje Komore. Kada je u pitanju spor sa zaposlenim kod drugog javnog beležnika, javni beležnik je dužan da se prvo, radi mirnog rešavanja spora, obrati kolegi javnom beležniku-poslodavcu.

XIII – POVREDE KODEKSA

Član 31

Na povrede pravila ovog Kodeksa shodno se primenjuju odredbe zakona i propisa kojima se reguliše odgovornost za disciplinske povrede i disciplinski postupak.

Povreda Kodeksa osnov je disciplinske odgovornosti, u skladu sa zakonom i Statutom Javnobeležničke komore.

Nepoznavanje Kodeksa ne opravdava.

XIV – ZAVRŠNE ODREDBE

Član 32

Ovaj kodeks stupa na snagu, po dobijanju saglasnosti ministarstva, osmog dana od dana objavljivanja na internet stranici Komore.

U disciplinskim postupcima koji nisu pravnosnažno okončani, pravila ovog Kodeksa primenjivaće se samo ako su povoljnija za javnog beležnika.

 

 

Možda vas interesuje